Narodna skupština

19. ЈАНУАРА 19192. ГОДИНЕ

| Не може држава да издаје милијуне на OGновновну паставу, а да тражи да контролисање тих одлтрошкова врши један човек са платом од неконкилико хиљада динара. Тамо треба да буде више мелталпе радне снаге а не да појединци у томе оде«еађењу раде на мобу.

· _ Што се тиче овога надзора, г. Министар је доошбро казао, али одмах морам да поменем један слу(ветај да не могу с њим да се сложим.

· Ja сам, приликом претреса буџета за ову го'нншину, код позиције, Која предвиђа плате сталним -љенадзорницима, говорио о потреби сталнога надгдовора, али сам у исто време скренуо пажњу г. Митоннистра на то: да прве надзорнике, које буде поизтотављао поставља у што даљим крајевима од овога тнодентралнога места. И шта видимог — Г. Минифететар најновијим Указом поставио је три стална зквнадзорника; двојицу за округ пожаревачки, где је тизнеминовна потреба, а трећега, у место да је поавтетавио у врањском, пиротском пли ужичком округу тоопоставио је у округу београдском.

| Ја бих молио г. Министра да при постављању бвтеталних школских надзорника у првоме реду гледа отнинтересе школске, па тек после интересе чиновзинника, којима се неће да живе ван Београда. Јер · (втај господин, којн се примио дужности надзорника, но 7 округу београдском, прпмио се те дужности само тлавоади тога, што му је седиште у Београду, а даје тнотонуђен да оде за сталпога надзорника у округ нефшрањски, пиротски или ужички, он би казао: квавала лепо, ја не могу да се одвајам од Београда. змМинистар Шросвете: Тако је). Г. Министар је нтоготврдио ово моје мишљење и стога бих га молио о ва са таквом господом раскршћава ; да их пе уводи то сталне школске надзорнике, јер та господа нити о 5е одговорити својој дужности нити ће школа имати носористи од таквих надзорника.

1 Потпредседник, Јаков Чорбић. — Има реч

- Министар Просвете. ћ Министар Просвете и Црквених Послова, Љуптоомир Јовановић. — Ја само две-три речи да

важем за те надзорнике. (Један глас: Нијо то на знневном реду!) Није али је већ покренуто узгред. — Кад је господин задовољан и са она два надтфрника, напослетку, могао бих овога трећега и да зе браним. Али разлог је томе трећем постављењу авај: што је то кандидат, кога сам добио из друге (фтруке. зато сам га питао: хоће ли прећи у ову цттруку и под којом погодбом. А он је мени био Особро дошао и кад је пристао само на београдски жжруг. Ми у овом округу имамо много оних учиеља који биркају места у уопште су то старијим веваслужнији“ људи, тако да није имало смисла олставити их дуже без надзора. Ја сам сепри томе пууководио истим обзирима једнога мога претхолвишка, кад је првог надзорника поставио за Беодвоал. Потпр=дседник, Јаков Чорбић. — Има реч Михаило Јовановић.

Михаило Јовановић. — Мени је мило што л | г. Блатоје Илић поднео ову интерпелацију, у [о0јој би желео да уповори г: Министра на то: ако се закон о основним школама изиграва приHEOM давања одсуства учитељима на основу леуаарског уверења. Да се занста тај закон изиграва

давањем одсуства на основу лекарских уверења, ја ћу да наведем само један случај, који је познат, мислим, и г. Благоју Илићу.

Т. Владимир Петровић, учитељ у Лесковцу који је страстан партизан и начелни пријатељ интврпеланта г. Илића, потпуно је здрав и физички јак човек, тако да је напао прошле године Јована Кирића, учитеља винарачког у срезу лесковачком. Досада ниједан рецепат он није употребио да се лечи од болести од које болује, како су нагласили лекари. Међутим, он је поднео за одсуство уверење, на основу кога је добио годишње од"суство. Чим је добило одсуство, дошао је у Београд и поднео је молбу те добио место за чиновника у банци „Славији“ са годишњом платом од 2.400 динара.

Толико сам сматрао за дужност да кажем по. овој ствари и да замолим г. Мипистра, да не допусти овакве ствари и да се овако дају одсуства, а да нам школе вврје празне и без учитеља, већ да дотичне молиоце понова подвргава суперревизионом прегледу, коју да сам лично одређује.

Потпредседник, Јаков Чорбић. — Има реч Р. Ататоповић. Рад. Агатоновић. — Господо, пи овај случај

који је паведену интерпелацији, и овај нов податак, који је навео г. предтоворник, сведоче о ономе о чему је и г. Министар признао : да у Министар-= ству нема могућности да се води контрола, каква је потребна да се заведе над великим бројем државних службеника и над великим бројем школа.

Сви ми подједнако тражимо да се народна просвета унапреди н да се помогне свима просветним радницима да одговоре својој дужности према потреби и жељи народној за просветом. Али ево видите, ја сам тек после 6 година посланичкога рада овдеу Окунштини, дочекао један тренутак: да се и званично увиђа да је погрешно било оно што је раније урађено са једним врло добрим законом и што је надзор над основпим школама укинут. Наравно да се п против онога закона могло говорити, могло се о појединим индивидуалним случајевима његовим говорити, али начелно — не. Али, ми не видимо просветну политику, него се просветна политика често меша у личне захтеве и партијску политику, и можда је то тако интерес ондашњих странака на влади захтевао, да се тај надзор укине, а да „би се задовољили извесни захтеви, који су били потпуно без разлога.

Услед тога. што се тада погрешило. потрешило се и у доношењу новога закона о народним школама. Онај закон је упропастио извесне школе у извесним крајевима наше земље, упропастио је просветне, културне и националне тековине, тиме што је те школе, о којима је држава била дужна да води рачуна и требала да га води више но о другом, оставила без учитеља, тиме што је у закон унесено: да се учитељи конкурсом бирају.

И тада и о; тога доба понављају се оваки примери, који стварају у дотичном одељењу у Министарству Просвете један хаос; и ја потпуно верујем г. Министру: да није могуће са једним чиновником отправљати посао, а кад би и то било могуће, није могуће Министру преко једнога чиновника, преко његова два ока, да загледа у сваки