Narodna skupština

16 | НАРОДНА СКУПШТИНА

кут наше земље, у сваку сеоску школу, да види, да ли учитељи раде. То казује већ и само оно признање: да има много школа, које никада на време _не почињу рад. То опетт долави из разних узрока, а нарочито што нема сталног надзора над школама.

Међутим није невоља од неуспеха у школама само у томе што нема надзора, нето што је и сам закон о народним школама тако изитран у појединим важним одредбама, баш у поменутом Министарству тако, да је то јединствен закон, чије извршење увек зависи од гледишта, које поједини Министри заузму у вршењу тих одредаба: тиме је створена могућност, да сваки Министар, по својој вољи, може да ради како хоће. под изговором „све по закону“. Међутим закони не траже да Министар ради по својој вољи, него тражи једну вољу, да се врши оно што је прописано законом. На пр.: закон о сталности учитељској је изигран. Министар, кад хоће да уклопи кога учитеља, затвори му школу и учитеља премести. Кад га премести по потреби, он после неколико месеци поново отвори школу. Нађу се разлози и за то! Тако се десило и једном учитељу, мом пријатељу, из нишког среза, човеку, који је 25 година одличан учитељ, и он се већ 5 година шета из места у место, по свима крајевима јужне Србије, а никако да добије стално место. Тако то иде: из једнога места у друго, из другога у треће и једнако привремени учитељ! Такав је случај са Петром Огњановићем, такав је и са многим другим.

То даје повода, и нама и свима који воде бригу и рачуна о просвети, да .сложимо своје захтеве са захтевима тих просветних радника, које су они неки дан у Београду изнели на своме ванредном скупу: да треба да се не само мења овај закон, ради надзора над радом у основним школама, него да треба да се мења н збор тога, да се побољша стање учитеља и да се школе, господине Министре, извуку пепод туторства несавесногт општинског часништва. Онако исто као што има у велпком броју одличних и исправних има и по који несавестан учитељ, те ошљари у свом раду, има и много случајева, да врло многи учитељи не моту да поститпу успех у школама због тога, што немају материјала, што немају огрева, а чисто пута немају ни служитеља, те сами морају да вршен послуитељске послове. То је друга болест коју закон треба да лечи и да школе ослободи тога несавеснога туторства. Част изузецима ! воли школе пи тражи их; али је школа постала код појединих несавесних општинских часника средство за трговину. Тога није било рапије кад је надзорник водпо рачуна о школи. Али, кад нема надзора, нето је он само замењен формом надзорништва окружног одбора, а нама диктује само један једини захтев, који морамо да упутимо г. Министру, да једанпут промени закон о народним школама у смислу томе, да обезбеди школу од некултурних

људи и да обезбеди учитеље и њихов живот у раду -

у њиховој школи. 5

Ето, то је захтев, господо, који ми треба да истакнемо, и, право да кажем, жао ми је што ћемо се разићи кроз "неки дан, што нећемо ту културну дужност извршити бар према народним школама, у чему би се све партије потпуно сложиле.

Народ ·

па ву. и ~ је У

ı Te '

Потпредседник, Јаков Чорбић. — Има реч T. Министар ПШросвете и Црквених Послова.

Минтиестар Просвете и Црквених Послова, Љ. „di Јовановић. — Не знам хоћемо ли се разилазити, И „НТ али док смо овде, имамо да радимо. |

Т. предтоворник је поменуо неко затварање оде- МЕ -ол љења, што је употребљавано као нека мера да се И 90 досади неким непријатним учитељима. Ја морам да i AL замолим г. предтоворника : ако зна да сам ја тако и ол ма и у једном случају поступио, да каже, па ћу | 14 ја повући све консеквенце. | |

Потпредседник, Јаков Чорбић. — Има реч | | нас m. Рад. Ататоновић. i

Рад. Агатоновић. — Не Ви, господине Ми- -H] вистре! Ја ћу, господо, изјавити да не знам јели | н:г. Љуба Јовановић тако поступао, али знам да су | 15 тако урадили пеки његови претходници у више |, ош случајева. Нарочито је таквих било случајева у Ма пиротском округу. — Нека ме извини г. Жујовић, | „45 бивши Министар Просвете — не мислим ни Ha} BH њега, кад ово говорим.

Потпредседник, Јаков Чорбић. — Има реч | Ра г. Михајло Срећковић. j

Михајло Срећковић. — Господо, мени Je пало | ог на згоду, да приликом ове интерпелације кажем не- И -ен колико речи. -

Господин интерпелант жели да наше школе раде, | „ог вели да не трпи и да не потпомаже лоше настав- | -н: нике. Даље, труди се да то докаже, како у Ми- | 1 нистарству има партизанства и нерада. Хтео би да ВА наметне садањем Министру и референту некоректне | 56 радње, бранећи оно што су његови пријатељи ура- | -60 дили. Окупштина је чула прошле године, кад сам | и ја констатовао један случај, где је г. Јаша Прода- | -5: новић, као заступник Мин. Просвете, дао одсуство | OB" годишње за боловање једној госпођици, а она се | 85 после-по добивеном осуству на два дана венчала || 51. за једног странца, и с њим у иностранство отишла || TJ да осуство употреби.

И г. Благоје Илић не нађе за сходно ла про- -00 наће, како ту има партизанства, већ у колико се S сећам ову је ствар бранио.

(ем тога, господо, г. Благоје Илић вели, да је 55 учитеља у јошаничкој школи, за кога и упућује ову | та интерпелацију, неће поштедити због његових мана |} BH) које је овде г. Узуновић упозорио т. Министра ин = т. Министар рече да ће их извидети, а то се и из E интерпелације види. да се том учитељу иде на руку. | 18

јер све што г. Благоје чини, чини по доставама баш тога учитеља !

Осим тога, господо, наше школе не раде зато, | што се учитељима свугде отварају врата и дају им се друга чиновничка места, која места учитељи траже што имају бољег рачуна, због тота ми требамо обрнуто да учитељима учинимо, но о томе hYy други пут говорити.

Јест истина учитељству се дају боловања и кал нису болесни. Али мислим дат. Благоје Илић најмање има права да против тога протествује, кад је здрав здравцит узео уверење да, као тобож 60лестан, не може држати предавање у школи, а ево та дошао у Окупштину да држи говоре, Скупштину замара излишним пштањима, као што је овде случај. Што интерпелисала учитељва не ради у школи има зашто, као што г. Благоје прима пензију учи-