Narodna skupština

РАС а ПА | | 91

" ___На ово своје дато мишљење, Државни Савет и овом приликом —- сем ононога што ће се ниже рећи о овом новом предлогу — упућује, налазећи, да

теу у том ранијем мишљењу садржане све примедбе, које по мишљењу Државног 6 Јавета, важе и за овај предлог.

че Но како је нови предлог закона о потпомагању витешких и културних ударуштава, који има свега три чина, и сувише кратак, да би обухватио све, што „ROM, ва извођење овог важног закона потребпо било преписати, то исти предлог, вадвакав какав је, има више празнина. Те су празнине:

1) Није ништа речено о начину давања државне помоћи, предвиђене чл. | ... предлога, равним друштвима. Та је страна међутим детаљно разрађена у пом. неоанијем мишљењу Државног Савета и дотичне одредбе могле би се унети п у 5новај предлог. То би само било у интересу што правилнијег извођења овога цолорисног закона. Ако се то ипак не би, из буди којих разлога, унело у овај офтредлог, онда би ваљало у истом предвидети, да ће се то учинити или Краљевом зфтредбом или правилима, која ће прописати надлежни Министри по саслушању шМинистарског Савета.

2) чл. 2 предлога, ако се остави овако како је предложен, садржавао би 9 7 свом павођењу, једну незгоду за војна мунициона слагалишта, пошто би из тожстих Министар Војни, по предлогу, уступао пушчану муницију Стрељачком Caееву по цени коштања. Али како се зна да је доста велики утрошак пушчане нулуницији на равним стрелиштима појединих срељачких дружина, као и приликом штпште земаљског гађања, а са развојом стрељачких дружина, тај ће трошак тлишти све већи, те би се ускоро осетио мањак војничке муниције у слагалиптштима, чија количина не сме сувише бити ангажована на уштрб чисто војничхтих потреба у миру а нарочито на случај рата.

С тога би, по Мишљењу Државног Савета, ваљало снабдевање стрељачког ајавеза муницијом — које може остати по предлогу т. ј. да се врши преко Миошистра Војног — ипак тако удесити да то не буде на уштрб чисто војничких тототреба. Када се на тај циљ ставља сума од 00.000 динара годишње на распоноожење, онда је олакшан и начин набављања муниције за готов новац, а да зе ова не мора стално узимати из самих слагалишта. Ово у толико пре, што зе из искуства зна, са колико је тешкоће скопчано набављање пушчане муштиције за војску у колико се то врши са стране док не би било тако тешко пејегулисати засебну набавку за Стрељачки Савез.

Код овог члана 9. има да се учини и та примедба: да би се о величини говначене суме могло боље рећи: „до 200.000 динара“. Ово не с тога што би кодржавни Савет имао намеру да закрати меру помоћи Отрељачком Савезу, веђ тога, што сваке године неће та сума бити потребна, већ се њоме обелеавлава максимум помоћи.

А ако се то ограничење не би учинило, онда је неопходно потребно у офредлогу казати, шта ће бити са уштедама, које би од неутрошене целе суме гоод Стрељачког Савеза остале. j

Најпосле код члана 3. предлога није речено, да ступањем овога закона живот престаје важити удакон о потпомагању стрељачких и гимнастичких дружина и пет кола јахача“ од 31. марта 1899. год. (Зборник 48, стр. 90).

Достављајући Вам ово Савтско мишљење као и под '/2 одвојено мишљење тврлана Државног Савета, г. Паје Мијаиловића, част ми је Господине Предбедниче овом приликом уверити Вас о моме одличном поштовању.

За председника Државног Савета, члан,

Св. Милосављевић, с. р.