Narodna skupština

90. ЈАНУАРА 1919. ГОДИНЕ

ст

| | Министар Грађевина, Мих. Илић. — Имам Mehe моја дужчост и стање етвари у струци, према (о сва одговорим на питање г. Мих. Радивојевића ( Чује _ коме се ја имам управљати.

_ че: Није ту.) ~ У осталом кад је реч о закону о средњим шко\ Mr Предс дник, Андра Николић. — Изволите лама ја се не морам много заувимати и ту вам голдтоворити па друго питање. потребу доказивати, јер се ив ове Народне Скупl.. : Министар Грађевина, Мих. Илић. — Имам IMIHHG TOJHKO пута до сад дигао глас о тој ре-

0 ва одговорим на питање P. P. Димитрија Пан ЊЕ ndnpha и Пејче Цветановића. (Чује се: Нпсу ту). 1 „Председник, Андра Николић. — Шрелазимо IL Ba дневни ред. Прва је тачка дневнога реда претрес гожаконског предлога о изменама и допунама у затвоону о средњим школама.

fi Молим г. известиоца да заузме своје место.

A Известилац, Урош Ломовић прочита пројекат гожјакона о изменама и допунама у закону о средњим кошколама и одборски извештај по овом пројекту. не иди састанак ХХХТУ mw XXXVI.)

M Потпредседник, Жоста Стојановић. — Гоудошодо, приступићемо начелном претресу овога пробтазкта. N Има реч г. Министар Просвете.

ali Министар Шросвете и Црквених Послова, отеоуба Јовановић. Господо, ја мислим да би омеало који други доказ био потребан да се покаше, ожако нам живот у последње време збиља нагло утапредује, поред Факта што у просвети имамо гоопово све нове законе. закон о основним шко„мама, и закон о средњим школама и закон о унипедерзитету не броје деценије живота него свега по солеколико година, — а међутим сваки ће вам пронтоветни раденик, и остали људи, који се ближе гнанимају просветним питањима, признати да у свима > кнм законима, и ако су, Тако рећи, јуче донесени, | вма празнина, има недостатака, која треба што п 9зое поправити,

М Ми с тим, господо, свакојако можемо бити зауновољни, јер је то знак који показује, да не само | OTO нисмо у опадању него нисмо ни у застоју, већ 20 осетном и видном напредовању. Али то има, ра= зшме се, и своје незгоде и своје тешкоће: незгоде и и тешкоће у томе што се ми морамо тако брзо (лоаћати на питања, која смо тако скоро сматрали А смо их решили и опет их узети у поступак, а 60 ; све изазива тешкоће и жртве, а у садашњим лак приликама, ја ћу то отворено признати, није ошшко земљи и народу то подносити. Зато сам јан телатрао да у томе погледу треба да будемо веома ззазриви и да се задо. ољавамо са оним, што се 5qopa сматрати као неопходно и да се, као што хожкох, ограничимо на оно, што нам је у садашњим игноиликама, а за Браће време, најпотребније.

ik Ja сам, господо, зато и изабрао шут да не зфремам измену целих закона и ако су се раније биле Гаручеле спремати такве измене, Један од мојих прет-

Гудники — да се задржим само на закону о сред= | мим школама — одредно је пре три и по године TEH} комисију да изради сасвим нов закон о

нлоедњим школама. Ја сам мислио, из разлога које BR MIM вам споменуо, да ми се треба ограничити и

јавар што скромније пред вас изнети. Али, господо, 0 KJ. CaM рад да такав свој поступак сведем на ( 020 уже границе, ја ово што износим пред вас

зфурам сматрати као меру која има да подмири неоаназљиву просветну нотребу. Такво ми сматрање на-

форми, да бих ја сад доказивао једну стару и већ доказану ствар. Па пшак због оне господе посланика, којима то питање није довољно повнато, а који се њиме ипак интересују, а и ради оних који то питање више проучавају као и ради осталих чинилаца, који воде рачуна о нашем раду, ја ћу се потрудити, али увек старајући се да будем кратак, да изнесем главне разлоге и главне потребе којима ми данас излазимо на сусрет. Само пре свега рад сам да један неспоразум, који је могућан, уклоним. Могло би ми се поставити питање: зашто ја испред свих осталих просветних питања стављам на дневни ред ово питањег Ја ћу вам пре свега, господо, казати, да није ово баш прво питање које ја постављам, јер ми смо.већ свршили нека питања,

која сам предложио и хвала вам што сте те моје

предлоге усвојили.

Од свих питања може бити да ово пије најпрече, али несумњиво да нема ниједниг питања чија се потреба решења осећа као што је код овог пита, и зато што се осећа таква потреба, ја сматрам да је разумпо од стране законодавчеве, да оним потребама, које се у тој мери осећају као што је ова, првенствено и излази на сусрет. (О тога ја, господо, излазећи тим потребама на сусрет пред вас, рачунам да ћете томе као пи осталим предлозима, са којима ја будем излазио, поклопити исту такву пажњу, изићи на сусрет и помоћи ми у њеном остварању.

Али, као што сам рекао, рад сам да, и због тих могућих несугласица, кажем неколико речи: зашто одмах не износим измене у закону о народним школама, или цео закон о народним школама. Разлог је врло прост: што је питање о средњим школама, тако рећи, већ сазрело и за Окупштину и за мене. Ја сам се овим питањем и раније бавио, и ви сте се бавили њиме, и уверен сам да нећемо наићи нигде ни на специјално питање, на коме се нећемо сложити. Према томе ја не знам, зашто бих то питање одлагао.

Међутим, са питањем о народним школама није тако. То је пре свега врло деликатно и тешко: оно је последње решено код нас и сви смо сматрали да је добро решено, а сад видимо да није у свему добро решено. Предлога за његово решење

има, али је тај предлог по пореклу мало једностран, управо то решење спремали су сами учитељи. Они су истина позвани да решавају,

али нису они једини, који имају то питање да решавају. Ако нико други Министарство Просвете треба да буде спремно, да оно има решење тога питања, али таквога решења, кад сам дошао за Министра, нисам затекао. Не само то, него и учитељи нису били готови; они су у августу месецу у својој скупштини били, готови са својим предлогом, па има и међу овима неслагања. Али, господо, зап итање 0 основним школама, није довољно решити закон о народним школама; то је питање много компликованије и шире: и ако хоћемо да га решимо како