Narodna skupština

6 НАРОДНА ОКУПШТИНА 5 РОНЕ

„

треба, ми морамо неколико других питања да решимо. Ја нисам рад да се задржавам на овоме и о тога ћу укратко споменути оно што је главно. То је пре свега питање O Учитељским Школама. Ми морамо претходно спремити учитеље, а учитеље можемо спремити само кроз Учитељске школе, али пи за Учитељске Школе не можемо имати довољно кандидата, ако немамо довољно ђака четвртога разреда гимназије. И то је један разлог, да прво решимо питање о гимназијама, ако хоћемо да спремимо људе, који ће после бити учитељи.

Али ви знате какве су тешкоће за рад у основ= ним школама због оних материјалних потреба школских, о којима имају да се брипу самоуправна, тела. Ја не бих хтео да вам све то износим, јер би ме врло далеко одвело, али кад хоћемо правилно да решимо то питање, ми имамо да избиремо два пута: или да држава прими на себе све то, — а то значи да прими на себе једну велику финансијску жртву, за коју се морају наћи извори, или, господо, може бити друго решење: може се задржати принцип сарадње самоуправних тела на просвећивању народном кроз основне школе, али онда не сме остати без измене садашње законодавство о самоуправним телима: има шта у том погледу да се ради и у закону о окрузима и срезовима и у закону о општинама, а нарочито у закону о самоушравним Финансијама, јер ништа не вреди кад

општина, и срез, и округ учине са своје стране.

све што треба за школу, па кад се нађе један чиновник у Министарству Финансија, те за потпис Министров спреми решење и пребрише све, што се тешком муком спремило за колу. (Одобравање). Има ту много што шта да се ради, и то све да се спреми наша је дужност, неминовна дужност. Ми се не смемо склонити од тога Факта и зажмурити пред тим: да стоје стотине хиљада српске деце без школе. Ми нашу беспримерну неписменост морамо искоренити и не смемо жалити никаквих средстава да то зло уклонимо. Али, да то постигнемо и успемо, ми морамо цело питање узети преда се свестрано и наћи му свестрана лека.

Као што видите, господо, ето разлога, зашто нисам готов са тим предлозима, а претходних радова нисам нашао. У главном знате шта сам све радио за ово време и, према томе, ово што имам готово и изнео сам прво пред вас.

Ипак може неко казати, а свакојако наћи ће се који, па ће рећи, да ово што радимо, радимо просто под утицајем локалних потреба, ситних интереса варошких, паланачких. (Један глас: И да је пред изборе), а може неко казати да је тон пред изборе. — Хајте да видимо, је ли ово ситна ствар или није — да видимо је ли то локално питање или није, него општије. (Урош Ломовић: То је народни интерес).

Ја ћу о томе изнети Факте и оставити да ви одговорите на то, а ја не морам одговарати.

Србија је 1873—4. школске године, дакле, пре Турског Рата, имала државне средње школе: у Алексинцу, Књажевцу, Лозници, где их дапас нема и у многим местима, у којима и сад имамо средње школе. После Рата, господо, она је већ 1878—9. школске године отворила средње школе: у Свила-

<<“ к Ки | ny ~ ИЛИ |. 8

| 6. =

јинцу, Великом Градишту, Горњем Милановцу из Параћину где их сад немамо. Од тога времена LOM, данас није основана ниједна средња школа у но-е вом коме месту, а у старим јест, него је напроч | тив укидана. Ја нећу да товорим о том укидању i И: Ја сам п раније мислио да је то било погрешно, али је то било учињено, и што је онда погрешио | учињено, наша је дужност да то сад поправимо, .ом%

Да ли смемо оставити и даље целу дринску | (19: траницу, целу велику водолађу Дрине, у колико је ој C у границама наше краљевине, без икаквога већега 519: просветнота центра, без и једне просветне устанве дан. изнад основне школег! То мислим да не смемо! || ом (Живо одобравање). И кад ништа друго неби го- |-от

ворило у корист подношења овога закона, ја ми=ј HM слим да је то довољно, па да кажем: да нису угу шитању овде лознички грађани, или параћински, na: него је ту у питању HaHOHaJHH интерес, онако o исто као што је нациопални интерес кад је у пи--нп тању могућност: да се обнове гимназије у Сви- | -HH' лајнцу, Великом Градишту или отворе нова у Ry {U

прији, као што је велики интерес да један HO HGTO-} -O" рији знатан округ, као што је руднички, добије он средњу школу, да један такође знатан округ, као што је топлички, добије једну средњу школу. (а- | -64 гор!). Да будемо начисто! И то топлички је један Ha. од граничних округа, један округ који је у почетку био готово пуст, ненасељен, али је у току времена | Ена постао један од насељенијих, један у привредном | погледу од знаменитијих и.јачих округа, и којиј заслужује да му запалимо једну просветну лучу, | јачу, већу, сјајнију него што је сама основна школа, Имајте на уму само састав становништва тога округа, одакле је све оно дошло и зар није онда потребно, да ту буде један просветни регулатор, који ће прикупити у једну целину оно онако ет-ј нички разноврсно становништво 2 |

o 2 ES

паници Pa МЕ Ра 3 та

да мене довољно би све било ово, па да се заузмем до краја за решење овоти законскотаћ предлога. Али, господо, изволите погледати још шог нешто ! Допустите ми да упоредим стање на ms|| средњих школа 1880. са 1910-ом годином! Онда ел смо имали 25 средњих школа — данас имамо 20 [05 онда смо имали 183 наставника — данас их у 20005 школа имамо 868. (Миле Радојковић: Да, повећава „се број наставника!) Повећава се број нзставника у смањеном броју школа и то ништа ти не ваља! Јер, каква је последица овогаг После-ј дица је та да ми данас у једној школи имамо т0-|-07 лики број ученика, да ту не може бити васпитноге рада, васпитања ученика, а, господо, васпитни рад наставников је толико исто тежак, а врло честој још важнији, него онај чисто наставни рад.

Ми смо међутим 1880. године у једној гимназији имали непуних сто ученика, а данас имамо, округлој цифри 440 ученика. Данас имамо око 21. пута више ученика у једнеј школи него онда. Онде је на једног наставника долазило нешто више од 18 ученика, а данас долази 24 ученика. Према томе, наставницима је данас много теже радити. Ја нећу да штедим наставничка плућа, али, господо, наставници немају могућности да утичу на своје ђаке, да их спреме, како ми желимо да нам деца буду. Дакле, у том погледу је горе стање него пре тридесет година.

РРА:

Би = |

a [>

BI BL.

|Е i :