Narodna skupština

- ТЕ

Мита 90. ЈАНУАРА. 1919

ГОДИНЕ 9

| ни народни посао свршити. Ја сам, господо, Опд дложио зато, да се женској деци до краја ТУ хафреда отвори потпун приступ у средње пао н ; и мушкој деци. ПА ли, кад сам то учинио, ја сам се морао стан ни и о васпитању н о настави те деце. Зато . ТУ довољни само наши професори, него су познобне и женске наставнице и одмах услед тога мезсам се морао бринути ио регулисању положаја телалата женских наставника. Да вас уверим о пог ноби тога, ја ћу изнети само ово: Садашње стање чиошских наставника регулисано је било на тој насови, што су наставнице Више Женске Школе новтаси имале као квалификације 6 разреда Више новнске Школе и према томе њима је и плата о ва одређена. Али сад ми треба да тежимо, да ун (наставнице буду са свршеним Факултетом, дакле, даед још два свршена разреда средње школе и нфтири године факултета, т. ј. два пута више мок јр да пробаве у школи, него што је било са кинфрим наставницама. И кад оне имају, да про~ де два пута више у школи, онда је природно, 4анвеће квалификације повлаче и веће плате, 56 Ја сам, господо, сматрао за дужност да вам о 00 ово питање у главним цртама изнесем, како тугарно постоји. Што се тиче појединости у овоме оклалогу, као што сам већ казао, ја вам стојим од расположењу. 541 Према томе ја вас молим да овај закон у наш ту примите. 104 Потпредседник, Коста Стојановић. л г. Максим Сретеновић.

вМ Максим Сретеновић. Господо, пи ако не ивллам у даровште говорнике а ни у стручне по „нлали, ја бих ипак могао много да гогорим 0 овом тнајекту: али после говора г. министра који је - 00 лено овај предлог скушштини препоручио, а мн је потицао већ неколико година од стране н _ већег броја посланика из народа који смо _нели до пре десет година гимназију, ја на првом - у, — који сам преставник једног од оних места, их крајева окрута, којима је неправда учињена лланашњим законом о средњим школама, најтоп= з благодарим т. министру “који је чуо глас нава преко нас народних преставника, што је и ок достакасно поднео овај пројекат, што ће овим нојектом колико толико учинити да се поправи Tm што је садањим законом поремећено. Садашњи нон о средњим школама донешен је пре десет внина у доста нередовним приликама, па зато је пееправичан као и многи други. Њиме је, као 1 рекох, учињено то да су многи крајеви и ок5 и остали без средњих школа, и ако су их они RET тада имали. Тај народ који је остао без тих вела плаћа више од 00 година и улаже у школске олљове и порезе за све школе у Београду, које Пефају и остали крајеви. Наш Устав лепо је обе„онио, да су сви Срби пред законом једнаки, нипак видите да су многи крајеви и многи нефви под теретом свију државних дажбина виржавног и школског приреза, а школе за своју

i немају, те само то казује да се не ради да инолеви пред закон једнаки. Дакле, као што рекох, гаетнећу много говорити о овом предлоту и молим 7 Скупштину без разлике на политичку боју, да

— Има

TD ОТЕНОТРАФСЕЕ БЕЛЕШКЕ 1911.

у интересу нашег народа који је остао без школе толико година, после овако лепих разлога г. Министра, прими овај предлог, јер мени изгледа, а и свима вама да смо при крају нашега рада и да се страшно плашим, да се СОкупштипа не одложи, закључи пили не распусти а не дође до другог читања, чиме би се увредио огромно велики број народа и ми сви посланици места и округа гди је било средњих школа до пре десет година па су укинуте. (Виче велики број: тако је). Што се тиче појединих замерака то можемо ми доцније поправити, јер и сам г. Министар пристаје на то, али главно је да ми примамо овај предлог како га је Pr. Министар предложио и да гласамо још данас о њему, те да би тај пројекат за по дана постао ваконом, чиме ћемо доказати народу да што год о његовим потребама бринемо, јер Ј је наш народ жељан школског образовања, које се у последње време сабија у Београд, ra је нама из народа скупо и незгодно школовати децу ван нашег округа. Тласаћу у начелу за овај пројекат и поново све вас молим да то учините. (Вичу: тако је).

Потпредседник, Коста Отојановић. — Има

реч г. Никола Узуновић.

Никола Увуновић. Господо, и ја се придружујем молби и апелу г. Сретоновића, да по овоме законском предлогу у начелу не треба водити никакву дискусију баш и ради тога, што је потреба за доношење овога законског предлога толико јасна, н што је реч г. Министра пројектанта била толико убедљива, да би ми само ометали ствар ако би у начелу опширну дискусију водили.

Мимо те молбе и апела имам да учиним још један апел, да умолим прво вас, народне посланике, као главне чиниоце за омугућавање пријема овога закона н друго владу и све остале факторе, да ако и треба каквог етера данашњој ситуацији, треба јој га дати да би овај закон могли примити, а одмах затим да би дали могућности да се прими и други закон који је на дневпом реду, закоп о побољшању стања пашег судског особља, који такође треба да се прими и који је веома потребан да се још одмах донесе, јер је крајње време да Скупштина приведе и у дело своја обећања: да се нижем судском особљу помогне, јер оно то заслужује и по школи а још више по своме раду.

Потпредседник, Коста Стојановић. — Има реч г. Милан Петковић,

Милан Петковић. — Ја сматрам да не би било згодно да ово задовољство пропустим, како изгледа, радикали су у последњем моменту почели да поклањају озбиљну бригу просвети.

Србији и српском народу, збиља, неопходно је потребно да се просвети у свима слојевима, својим, да би могло бити контроле у свима пословима, који се у нашој земљи сада раде, без озбиљне контроле које би требало да буде. Човек просвећен најбољи је судија за сваки поступак и владе и Народног Шредставништва и сваког чиниоца у овој земљи, и ако се нешто у томе правцу ради, паметно се ради. Налазим да се требало још раније сетити да се народ просвети. Сматрам да свака школа, која, се подиже, потребна је и да је и најгора школа боља него ли никаква. Према томе кад је г. Ми-