Narodna skupština

со

НАРОДНА ОКУПШТИНА

потребно обавештење, а то ће чинити и г. известилац: зашто се каква измена предлаже, али овде ми допустите, да вам још три ствари из целога посла нарочито истакнем.

Једне, господо, можемо назвати техничким изменама и то су, господо, чисто стручне, „професорске“ измене појединих одредаба старога закона у интересу бољега рада у школи. Ја ћу, ако допустите, да наведем један пример. Многи од вас зна, да деца дођу и упишу се у школу око 10. августа, па онда чекају до краја августа, да би почела ићи у школу. Може ли бити што убитачније, то горе од овога, да ђак дошавши од куће база невиђен од родитеља, без падзора, без посла, што је најглавније, читавих 15 и 20 дана па и вишег Овим се предлогом та ствар па један прост начин решава и пресеца. Таквих поправака има неколико. Ми данас имамо овај Факт: довољно је да дете, које је лепо свршило 4 разреда гимназије, на „малој матури“ падне ншр. из немачког језика, и ако је у току године MBHOJO сведопбу да је добар ђак из немачког јевика, и да мора поновити разред. То је једна велика неправда, да се једном детету не да да понови испит после три месеца онако, као што се великима даје право да, кад падну на „великој“ матури из два предмета, понове испит после три месеца. Таквих ствари, понављам, овде има повише и ја вас молим да верујете, да смо унели наше најбоље наставничко знање спремајући те измене. (Чује се: Има ли каквих побољшања плата),

Има, али ја ћу оставити да о томе разговарамо оптирније код појединих тачака кад дође то време, а сад ми допустите о томе само једну ствар. Управо овде оно што је у том погледу најглавније, где се видно повећава плата, то је плата суплената. Како стоји сад са платом суплепатаг То су ђаци универзптета који су положили испит дипломски и они сад имају 1.500 дин. То је једна плата за 3—90 г. док не постану професори, јер они морају да полажу професорски пспит па да постану професори н добију 2400 динара. У сваком случају као супленти морају провести три године са 1500 динара. (Отари лицеј био је пре O тодина, по рангу европском оно исто, што је сад 7 п 8 разред тимназије, а 1841. год. височајшим ЕН одређена, је плата супленту 400 талира. Па ево, господо, и једно височајше решење о постављању суплената у Великој Школи и гимназијама од 14. јула 1861. год., премапотписан је Филип Христић, а потписао кнез Михаило: „При лицеју п гимназијским заведењима обично је до сада каква упражњена катедра попуњавана лицем, које је одмах уживало сва блатодејанија редовног прогесора. Како се пак показује, да би једно због економије, а друго и поради саме ревности у предавању корисно било, да се у речи стојеће катедре кад се управне могу попунити заступницима или суплентима, док би се потом видело, хоће ли исти заступници или супленти свом определењу потпуно одговарати, то сам Ја, на предлог управе просвете од 5. тек. месеца ПЉ 1428 и сатласио са саветом од 9. такође тек. мес. Ni 1400, решно и решавам: да се при лицеју и гимназијским заведењима на сваку упражњену катедру, кад се за добро нађе, може књажевским преписом поставити заступник ишли суплент, ш то за лицеј с го-

350 талира.

А то је, господо, кад, се преведе на динарс течај 1. 155 20 дин. Ја вам, господо, предла

фесори, а да и не говорим о данашњој прате И монополима, о. порезу, о већој скупоћи, и о већим

потребама. Ја вам остављам да то ви цените, „01 ако нађете да није право, ви немојте усвојити. .H1 Али, господо, још има нешто треће овде, поредкецо!

колико средњих женских школа у унутрашњостиктоо Моје је мишљење, ;

гледу врло прости. Ми смо иначе мали народ, ORC нама није то свеједно хоћемо ли читаву половинујина нашег народа и друштва оставити у запуштеностинтоо

или ћемо и њих моћи спремити и увести спремне) у борбу за националну утакмицу.

да нашим женама намењујем оне улоге, какве им се спремају на северу и на западу Европе. Али је! HI. сам одлучио учинити, ла наше женске, кад одрасту го

буде знањем паметније од своје мајке. Јер је врле рђаво, кад деца у тим годинама испредњаче испрефо и својих | z CM JE себе за, OC и оде = н

и у једном и Е онда се не 5000 a акбие у њима О вара пођу наопако.

тепа и као то своме мужу 5 спремна, да моженЕ разумети његове тежње и његове потребе, а то про ста жена, без школовања, не може учинити.

Ми не можемо све српске жене спровести кров, целу средњу школу, али дајмо могућности, да краш школу прођу оне, које буду у приликама да мош

проћи, па да се тиме диже опште стање наши женскиња, те ће тако оне, које буду паметнијеинт примером својим друкчије подстицати и водишитиг

остало оНСКИНО, него ли оне такозване госпођ |

би оне бољега, требале да имају.

А кад наше женскиње буде онако, рекох, кад успемо у томе, ја мислим, да ћемо ве ·