Narodna skupština

Прилог „Народној Скупштини

ИНТЕРПЕЛАЦИЈА Господину Министру Војном

Бупетом за 1911. годину предвиђена је нарочита сума од 400.000 дин. на вежбање ти маневровање војске. Шри свем том, у другој половини јула месеца, позван је и издржао је десетодневну вежбу

трећи позив народне војске, и то о своме круху пи руху.

Част нам је замолити г. Министра Војнот за одтовођр:

а) Из којих је разлога овако поступљено према трећем позиву народне војске 2 6) Сматра ли г. Министар, да ће се оваквим поступцима појачати код народа овећање дужности према војсци и својој војничкој обавези 7 в) На што је употребљена и, ако није, на што се мисли употребити предвиђена сума од 400.000 дин. кад се она не употребљује на оно, чему је буџетом намењена 2 1. октобра 1911. год. у Београду. Интерпеланти :

Мих. Ј. Борђевић, Бора Ј. Поповић, Жив. Рафајловић, Рад. Агатоновић, П. Станковић, Јосиф Бојиновић, Буд. П. Самуровић, Мил. Милојевић.

ИНТЕРПЕЛАЦИЈА Господину Председнику Владе

Решењем Закона о радњама Народна Окупштина је ставила Влади у дужност да по гласу сопијалнополитичких законских одредаба спроведе основне мере за заштиту и осигурање радничке класе.

И ако те одредбе не одтоварају у задовољавајућој мери потребама и: очекивањима радничке класе ин начелима напредне социјалне политике, оне ипак тарантују радницима извесне добити и представљају известан напредак. Влада и органи државне власти добили су у тим одредбама овлашћење и налогда лојалним извршењем њиховим учине први корак на

~

па фи

>

ee —

заштити и осигурању радне класе од неограничене“ експлоатације,

9н5

сатирања и упропашћивања., и даба

тако удара прве основе најнужнијем, најкултурни= =

јем и најкориснијем раду сваке модерне државе. Али систематеким тажењем и изигравањем са= времених социјално-политичких одредаба за заштиту MH осигурање радника Влада је самовласно укочила један нужан посао државне управе, на=. силно лишила раднике законом признатих права, погазила један закон и одрекла се једне своје дуж= ности према најпотиштенијој, али најпродуктивнијој друштвеној класи. Преко Министарства Народне. Шривреде које је за извршење овог закона у првом

реду најпозваније, Влада је на штету радника га- -6' зила јасне законске одредбе у свему оном што је 5/ пољу до сада предузимала, а за примену

на овом најелементарнијих и најважнијих одредаба за рад-

= Бо - НЕ он“ – ЊЕ „58 = 10], 5H) TO

LJ

нике није показала никакво старање као да онеијн * не постоје. Место тота Министарство Народне При= -т' вреде је припомогло да се углед овота закона убије 51:

у очима оних који су имали да га врше и према којима га је требало вршити, изазивајући оправ= дани гнев радничке класе.

Зато интерпелишем Господина Председника, као представника Владе и њене политике, и тражим, да се изјасни:

1. Солидарише ли се Влада са тажењем и изи-

гравањем закона, које је вршио и које и данас врши и

Министар Народне Привреде 7

2. Ако се Влада солидарише са тим, како је 9!

смела тазити и лишити радничку класу права која јој закон признаје >

8. Мисли ли Влада поправити своје држање према животним интересима радничке класе и одмах приступи лојалном вршењу свих одредаба у закону, које радничкој класи гарантују заштиту и оситурање 2

3. октобра 1911. год.

Београд.

Интернелант,

Триша Каплеровић народни посланик.