Narodna skupština
ri РЕН ___ НАРОДНА
се није нашао да му помогне и изради инвалидску помоћ. Ја мислим, да он и по закону има права на то, јер је пуки сиромах.
Ја вас молим, г. Министре, запишите то име Радивој Савић, сетите се једнога богаља који сад иде на коленима, пошто је остао бев ногу, и учините шта треба.
Министар Грађевина, Мих. В. Илић. Ја, ћу распитати ва овај случај, па ћу учинити све што је потребно. (Драгиша Лапчевић: И за ове друге случајеве). Тако исто ћу учинити и за ове друге.
Председник, т. Алеса Жујовић.
Алекса Жујовић. Мој поштовани друг
Протић у своме говору поводом његове интерпелације изнео је лепо и право стање ствари, какво је. То је проширио г. Лапчевић и ја у готовом немам ништа више да кажем по тој ствари, до само неколико речи.
T. Министре, изгледа ми да ви више верујете извештајима својих органа, а ти извештаји у већини случајева нису тачни. Извините ме, али ми изгледа да сте и сувише равнодушни кад се потетну та питања овде у Окупштини. Ми журимо кућама, постали смо сви већ нестрпљиви, па журимо да свршимо ову интерпелацију што пре. У ннтерпелацији што је изпео мој поштовани друг Протић, поводом тунела на Липи, између Мале Ивапче и и Рипња, г. Министар је својим говором хтео да ослаби то изношење на тај начин, што каже како се није стена обурвала, а међутим одмах затим каже како је један прстен у тунелу пукао.
То значи: Није шија, него врат. Узмимо ова кав случај, да су се под тим прстеном десили радници на лицу места, колико биту живота отишло. дбог чега Због слабе јапије и грађе и несолидне израде од стране предузимача. Мене се врло мало, тотово ни мало не тиче ко је предузимач, али ме се тиче интерес наше државе, време за које ће се израдити тај посао и животи оних људи који ту раде. Није то само један случај са овим радником "који је остао неспособан, и остао хром човек; маса је таквих случајева и на свима друтим местима. Изтледа ми да је ужасно наше друштво. И ако је законом предвиђено шта се низ радити у таквим случајевима, кад се деси осакаhemo тела, осакаћење радника, апсолутно нико томе не поклања пажње. Чак се и стоци поклања више пажње, него што се поклања овим осакаћеним људима, који се осакате на раду и постану неспосабни целог века за рад.
Шредузимачи који раде на жељезничким прутама а такође и поједине секције не воде никаква рачуна о радницима као о каквој неупотребљивој ствари. =
Е, па, г. Министре, ако ви као највиша инстанција у тој струци не поклоните више пажње и не проверавате често пута извештаје ваших ортана, онда ће најзад изаћи како и нема ниједног таког случаја — случаја онеспособљења раденика.
На тунелу „Липе“ лежали су људи месец и по дана и ја мислим да су и дан данас тамо. Предузеће је непрестано заваравало раднике те данас
Анд. Николић. Има реч
СКУПШТИНА
ће почети рад те сутра; људи су се задужили ба- |
ракерима и не могу оданде да макну. Нарочито страни радници не моту оданде нигде да иду; они су просто заробљени тамо, Е, па, довести људе у такав положај и не водити рачуна о томе и не кажњавати тако неисправног предузимача, то је једна ужасна ствар.
Једном претенденту на један престо било je постављено питање: „Џа ви ништа не радите да дођете на престо ко за вас ради тамог А. он је па то одговорио: Други раде за мене — сам монарх који је на престолу!“ И на крају крајева тако је и било. Такав је случај, господо, и овде.
Немојте, г. Министре, нагнати нас посланике да ми почнемо вршити организацију и стварати синдикате, јер мени то није тешко. Ми ћемо поћи уз пругу, па ћемо учинити више него друг Лапчевић. Учините, г. Министре, са своје стране све што треба, те да се с радницима од сада поступа као с људима, а пе као с каквим стварима.
Председник, Анд. Николић. Нема нарочитог предлога. Ми прелазимо даље.
CC
на пена ни
ти ни
Т. Министар Унулрашњих Дела има да одго-
вори на интерпелацију г. Алексе Жујовића од-
носно истрате по делу самоубиства писара среза
космајског М. Митровића. (Види састанак ХХХ). Изволите чути г. Министра.
Председник Министарског Савета, Министар Унутрашњих Дела, Марко Н. Трифковић. Г. посланик Алекса Жујовић, упутио је интерпелацију на мене“о самоубиству и злоупотребама среског писара пок. Михаила Митровића.
Ја сам размотрио та акта и из њих сам видео ово. :
На дан 2. маја 1911. године, извршио је самоубиство Михаило ПОР бивши писар среза. космајског.
Пошто се посумњало, да је пок. Митровић извршио самоубиство због злоупотреба почињених у званичној дужности, то је решењем Министра. Унутрашњих Дела од 13. маја 1911. год., одређен нарочити комесар, Милан Пешић, секретар начелства у пензији, да извиди све злоупотребе, које је пок. Митровић у звавичној дужности починио:
Том истрагом утврђено је, да је пок. Митровић, почев од 1907. тод.; па све до дана самоубиства, по 208 разних предмета извршио утају државног новца у суми 35.484 динара. По свима тим предметима утврђено је да је пок. Митровић, извршио ту утају без саучесника. Смрћу његовом, по 5 17. кривичног поступка, престала је, разуме се свака кривична одговорност.
Уверењем суда општине Сопотске утврђено је, да пок. Митровић нема никаква имања из којег би се могла утајена сума накнадити државној каси. Према томе сва штета, коју је пок. Митровић учинио својом утајом има се. исплатити из касе Министарства Финансија, пошто се за тај циљ издејствује потребан кредит.
Референт по том предмету инспектор министар ства т. Рајић, у свом извештају, који ми је по том предмету поднео, требама, донекле, има кривице и до оних начел-
налави, да по тим злоупо- |