Narodna skupština

ИЛ ДЈ у по >

У ваја. среских, који су били старешине овог писара, )| шуји је извршио самоубиство.

4 У том реферату инспектор вели: „Кад се злојОздттребе пок. Митровића датирају из 1907. тодине,

5. шд је он наплаћивао новац по разним предметима ·

дацтиредавао та бев ручне књите, онда значи, да нотетов непосредни старешина, срески начелник, н зрје водно никакав надзор, да би се ушло у траг мнарњим злоупотребама и да би сена тај начин спреу оплло давање Митровићу да рукује депозитном кан мм и да дође у могућност да из депозитне касе ) геед само самоубиство узме једну велику суму „влсвца. i 86 _ Начелници срески, дотичне старешине, који су Г нили у току времена од 1907.—11. године, нису путозступали по упуству Министра Унутрашњих Дела пак | депозитно књиговодство од 10. децембра 1909. знта дине, по коме је начелник срески дужан био да тикниликом редовних и ванредних прегледа депознтттне касе врши преглед и ручних књита полиниојшеких чиновника, и да те књиге оверава. Инотлајектор налази да се таква радња начелника сре“ то:ог има казнити. Према томе ја бих имао да се геуљдлучим да према, одговорним среским старешинама, зудадедузмем законске мере и кад се ова интерпелаО гјија буде свршила ја ћу то и урадити. = OT _ То је мој одговор на интерпелацију г. Алек нооујовића. 11 _ Председник, Анд. Николић. — Има реч :. гоноглекса Њујовић. 5 :А _ Алекса Жујовић. — Господин Министар Унутедашњих Дела већ је учинио један преседан пре теолзколико дана на један згодан начин, који је проогшашао, да на интерпелације не одговара. И сада тоупе опозиционих посланика у Окупштини, које · толису довољно јаке, биће увек у врло незгодноме жомоложају, да ће владама стајати до воље, да ли Bn m на њихове интерпелације одговарају и у каквој штоорми: на овај начин влада је изиграла закон о осреловном реду, јер је опозицију довела у положај га не може да протествује противу њених неконеектних поступака. Као што сте чули, овај одговор г. Министров онио је такав, као да га није ни било. Пре неконико дана биле су ове две интерпелације, где је . Министар био мното краћи. Наравно, ја, нема· иатћи 20 другова у Окупштини, морам то да трпим, и нели кад би их имао, ја бих нашао начина по Поопловнику да натнам Министра да одговара, али ттоошто нас је свега 7—8, Министар и може овако | за ради, само треба да има на уму и он и они | нјооји га држе, да могу и они доћи ускоро у исти 'ооложај: а што је најгоре остале опозиционе групе шису хтеле да прискоче у помоћ и да не дозволе анелвакво шиканирање посланика. Ја сам питао г. ни Министра о једној ствари, он говори о другој, ја пш ка питам о Букуљи, а он ми одговара о Ртњу. Стари парламентарци који су већ неколико гоина у Окупштини, а и стеногр. белешке посвемочиће, да сам ја са овога места не једанпут асоворио о неисправности полицијских чиновника, но · окр. беотр. нарочито у срезу космајском, и све т се тачно испунило што сам ја рекао, јер сам ја т овтио тачно обавештен о ономе што сам овде износио,

40. ЈУНА. 1912. ТОДИНЕ : POUR

а износио сам њихову неисправност. Тако вам говорио о познатоме Јови Бану бившем космајском капетану, како пљачка људе, узима им новацит. ад. ондашњи Министар полиције г. Протић, који је према мени нерасположен има већ 20 год. гледао је, како он рече да ме мало огребе, па је за инат — а већ инат г. Шротићев је далеко чувен држао тога чиновника и даље у Космају, али кад је са тим насео послао је свога инспектора да оде на лице места, — Сопот и кад се уверио о ординарним лоповлуцима његовим, ми смо се надали да ће капетан бити послат суду, па ако је прав, да суд то каже, а ако је крив, да искуси казну.

Т. Министар је нашао за потребно, те је дотичнога господина, срескога старешину „казнио пензијом“, Дошао је други срески старешина који је и данас за време министровања Г. Марка, Трифковића у служби. И то је био веома исправан чиновник на тај начин, што је од хајдучије за похару некога Маринковића и др. из села Влашке, коју им је извршио зликовац Којичић и Поповић, од једнота човека узео-квиту на две хиљаде п не знам колико стотина динара, # похараном дао свега 800 динара. То је старешина који је био пре. данашњега срескога начелника у Космају. PP. Миниетар знаће то врло добро. Види се како се рђави примери, кад их надзорна власт, у овоме случају Министар не кажњавају, шире као каква епидемија, и на остале. У Космају се са том трговином продужавало, и ја сам устајући противу тих злоупотреба изашао као неки антихрист, као некакав противник чиновника. Имало је среских старешина у Космају и потпуно исправних, противу којих нисам изнео ни једне речи.

Као представик народни, посланик једнота краја, ја морам да би одговорио своме позиву, бодрим окром да пазим не само на поступке државних органа него и својих бирача и да их упућујем да раде како треба. Тако је ишло већ неколико година у Космају, док се није најзад одитрала прошле године ова трагедија са покојним среским шисаром Митровићем. И о томе сам чиновнику ја надлежнима, товорно. а и његовим сродницима, нарочито кад. сам се вратио из Шрне Гореи кад сам чуо од својих другова шта тај човек ради, да ће тај човек или завршити -у лудилу или ће погинути, извршити самоубиство. И од тога времена, кад сли ја о томе товорио, није прошла ни пуна година дана, а он је извршио самоубиство. .

У последње време није била тајна, да је тај човек просипао новац где је стигао. Његов таст Милутин Пантелић по сродничким односима приjare» данашњег г. Министра, а и начелни пријатељ, јер су били заједно на једној посланичкој листи, био је „случајно“ кратковид да то за времена не види и спречи. Ја нисам смео да. устанем противу тога човека и да га гоним, јавно али сам указивао прстом шта он чини, јер да сам та тонио, испао бих као противник својих другова као што су ме највад и довели да будем такав. Оставио сам времену и време је донело своје резултате, тако, да он пок. Митровић већ трули тамо под земљом у гробљу његовог красног таста у Бељини.