Narodna skupština

ПНЕ | НАРОДНА ОКУПШТИНА.

неће мало да се удаље од железничке станице, од логора и кафане бар за 515 метара, гди се налази "општинско земљиште и лоториште државно, пего помећу мете преко железничке пруге одмах у приватна имања. Пре неколико дана мислим, да је постављен стражар на караули број 15 и чувар пруге није могао ићи и вршити своју дужност, него су га вратили, јер су вршили гађање преко пруге у имање пекога Павла Марковића, чиме су му оштетили жито.

Ја мислим да је чувар пруге подигао тужбу Министру Грађевина, јер се и воз задржао пола часа. Ја држим да не мора на овај начин да се врши гађање и да се оно може вршити и на друтим местима. Они вршећи гађање зађу са војпицима и коњима, који су патоварени митраљезима, и наравно газе зрело жито п уништавају га а тако исто и кукуруз који сав поломе чучањем и намештањем мета. Ја молим г. Министра да се с тим пожури, јер с једне стране бије град а с друге стране уништава војска усеве, и ја вас питам од куда ће тај народ да плати порезу и друге дажбине. Они су направили огромну штету и лањске године, п ја мислим да је то г. Министру познато. Било је више од 10—15 жалби и ништа по томе није урађено.

Ја бих молио г. Министра да томе стане на

пут, да се у будуће више овако не ради, или да се људима плати штета. Овако се међутим штета не може оценити, јер су људи већ овршили жито. Што је најглавније, они постављају мете одмах у близини шута општинског, који силази у реку и којим стока иде на испашу. Они због тога од 6 сати у Јјутру до 2 сата после подне забрањују пролаз

са стоком и стока мањкава од жеђи, јер у селу нема воде. Стока me може да иде на појиште, сваки дан

Ја молим да се мало

мањкава по 40—50 оваца од жеђи. т. Министра да нареди команданту, удаљи од имања кад врши гађања.

То је што сам имао да кажем.

Потпредседник. Жоста Стојановић реч г. Министар Војни.

Министар Војни ђенерал, Рад. Шутник Наредба ће се издати чим ја видим како ствар стоји. Ако буде кривца он ће бити кажњен, а ономе, који је оштећен, исплатиће се штета, Г. интерпелант може бити тиме задовољан.

Никола Протић — Задовољан сам.

Потпредседнак, Жоста Стојановић. — Прелазимо на интерпелацију г. Крсте Марковића, коју је упутио на г. Министра Народне Привреде о поплавама извесних села од реке Јужне Мораве. (Види састанак ХХХП).

Има реч г. Министар.

Миншстар Народне Привреде, Милан Капетановић. Поводом молби неколико села, излазила је раније комисија на лице места и предложила извесне мере за осигурање обале Јужне Мораве. дапптересоване општине и сопственици земљишта нису пристали да сносе потребне трошкове,

Има

а оделење није имало потребпих средстава за тај“

циљ, нити их има, те тако на овоме послу није се могло до сада ништа урадити. Имао сам већ ра-

није прилике, поводом интерпелације г. Ататоновића, да изјавим, да је спремљен законски предлог о водама, који принудне мере предвиђа и у опште ово радове олакшава, а ја ћу гледати да тај предлог поднесем на јесен Народној Окушштини, До Скупштине ће онда стајати ди ли ће се овим пословима прићи, када и у којој мери.

Потпредседник, Коста Стојановић. реч г. интерџелант.

Крста Марковић. Ја сам у неколико задовољан одговором г. Министра, али у главноме нисам задовољан. Господо посланици, Јужна Морава наноси велику штету извеслим селима. Због Мораве, која долази с јужне стране 1897. године из села Губеревца иселили се преко 10—12 домова и ти пладеви су претворени у речно корито и засути песком и шљунком. Поред тога што су се иселили тих 10—12 домова многа најбоља имања поред река, као што су конопљишта, луке, баштоване, просто су упропашћене.

Од тога доба, од 1907 године, нико није до данас ни помислио да томе злу стано на пут нити пак да се овом селу да припомоћ које стоји у опасности и данас. Окружни одбор дао је извесну суму новаца те су се сељани овога села мало ваалатили, али је било доцније ту 1907 године опет дошла велика вода Јужна Морава и све што су они добили ону затажњу то им је вода однела. Тада су сељани овога селл Губеревца, њих 18 домова потпуно страдали, јер им је вода однела куће и кућне плацеве, претворивши их у своје речно корито, које је засула песком и шљунком,

Сад господо посланици да пређем мало даље.

Река Јужна Морава пре четири године прекинула је саобраћај путницима и покварила главни пут Лесковац— Грделица— Врање. Због тога препрекида пут је ишао људима преко имања приватних и њима за то “нико није дао накнаду. Да се овај пут оправи окружни је одбор превидео неку суму и издао на липитацију те је у неколико оправљен а нешто је имало- и кулуком око 4—5 хиљада кулучара са колима и кулуком да се оправи, али господо, ни та оправка није ни мало сигурна ни тодина дана неће трајати.

Ниже имамо село Лобротин. То је село са свим упропашћено. Ту су пајбоља имања претворена у речно корито и засута шљунком и песком. Кад пођемо од Добротина на ниже имамо утрину села Вел. Грабовнице п Губеревца. Ту је преко 120 хектара претворепо у шљунак и песак. Кад пођемо даље наилазимо на село Прилепап и Гложане. Ова су села такође јако оштећена, тако да село Прилепац мислим да ће се још ове зиме раселити и ако имају преко 50 домова, само ако се дотле не учини шта треба да се поплаве не обезбеде, пи речно корито не осигура.

Даље, молим вас, господо, сад се на друму Леековац— Власотинци на реци · Морави подиже стална гвоздена ћуприја и она ће остати са леве стране на суву, јер је Морава код Добротина у 1907. тодини направила тако корито да ако мало надође има готово корито п мост остати на левој страни за 100 метара на суво и на тај начин направиће велику штету и путницима и округу па и Држави.

Има