Narodna skupština

И: к ДА

|

+

4!- “Gi ara re te

30 | Село Номаница, Горње и Доње Крајинце такође нагфрњи Буниброд и Доњи Буниброд стоје у опасности мн 5 им вода тече поред самих кућа и за то што | сима регулације Морава постепено руши н дошла од до поменутих села. И ту су грдна имања пај! плоља претворена у речно корито а засута песком палштшљунком, ' 58 | Кад дођемо до Манојловца, ту има једна ћуi s|mmja на Морави подигнута пре 5—6 тодина и она нитужи за четири среза: нишки, лужнички, власонекиначки MW лесковачки. Та је ћуприја 1907. године вегттала са свим на суву а и једну кафану планску згтрче Трепке из Манојловца и још неке куће од3 емла је вода и нико није водио рачуна о томе да вт та ћуприја треба да се продужи и да се осијо ксра обала него и дан дањи то стоји тако. Општина гјоншнојловачка сад има нову школу и преко Мораве 35 ја деце пз села Слатине која иду у школу, док пем мала вода они иду у школу а чим надође вода Ham деца не могу да иду у школу јер не могу да ут отте гостодине Министре. Ја мислим да се по зиме мора водити рачуна. 07 _ Господо посланици, пре пеколико година, ја сам D влда био председник општине губеревачке, дошла ви некаква комисија од три инжињера и почев од гопдобротина ишли су уз воду и казали су да иду пп „ прегледају Јужну Мораву и да донесу план 7 нади утврђења речног корита, да не наносе огромну ттетету овим селима која сам поменуо а има их још в зрје нисам ни поменуо. Та комисија нити је имала тонншквог плана нити сам сазнао да су што год ранетли, само су прошли, узели су масне дијурне и кет | тада до данас ништа нема о њезином раду. Ја бих молио г. Министра да убрза рад на готоме и учини што год се може да се помогне тогоме народу, јер ти сопственици чија су имању згетворена у речну обалу изасута песком и шљунлом, они се не користе ничим а и данас плаћају тавшажави порезу, надајући се да ће држава довести | регулацију у ред како треба, о _ То је што сам имао да кажем. Боже здравље в| . јесен мало ћемо више. 51 _ Потпредседник, Коста Стојановић. — Има тв г. Лапчевић. Драгише Лапчевић. — Јужна Морава го0.040, има доста људи у Народној Скупштини који = · знају врло добро, чини велике штете земљиинтима и пољима онога краја. — ако исто у цеју Србији има много река и речица које чине гофромну штету усевима и пољским имањима. Има зтудеруга којима мање или веће речице наносе веп оштке штете народу поплавама, мењањем корита и пносипањем земаља. То долави поглавито због тога, то ото су шуме нсечене. Кише исплачу врлети и сносе ташмљу и камен у равнице.

вН _ Шестанком шума речна корита постају све Титића, тако да и највеће реке које су имала ра(тје дубља корита толико су исплићане, да при прјмањем поводњу и при најмањој киши услед плиттт корита изливају се и уништавају усеве и најтратнију најбољу земљу. То је, господо, са округом зањским и нишким, кроз који протиче Јужна поорава. То је случај са окрузима кроз који провече Западна Морава; а то је случај и са центром

30. ЈУНА 1912. ГОДИНЕ 18

где су најбоље и најплодније наше земље при обалама Мораве од Оталаћа до Дунава.

Али то је случај и са свима осталим окрузима где и највеће и мајмање речице доприносе велику штету и у којима чак п тако звани суви потоци засипају поља и уништавају њиве и ливаде и претварају плодне равнице у камењаре који су неспособни за ма какво обделавање. Хидротохничко Оделење Министарства Народне Привреде дужно би било, да се што живље постара те да озбиљно простудира питање о живим водама и сувим потоцима, те да што про имамо завршене студије да би се после могло приступити регулисању река и

"речица и одвођењу сувих потока и т.дД. Ако је

потребан већи кредит за студије и за особље код техничког одељоња Министар Шривреде био би дужан тај већа кредит тражити и добити га од, Народне Скупштине.

Јер је студија, решење и извођење тога питања једна од најважнијих потреба, која треба да занима нашу вемљу. Кредшти који би били одређени на студирање тога питиња као ш на регулисање река m речица, тај би кредит био један од најпродуктнијих кредита који би Народна Окупштина могла изгласати. Али, господо, није довољно да само хидротехничко одељење ради, и није довољно да се ради на регулисању река и речица, јер би се могли потрошити не милијони пего милијарде, па се не би постигли пуни резултати ако упоредо са хидротехничким одељењем неби вршило пи шумско одељење своју дужност.

По закону о шумама од пре 22 године по једноме члану његовом одређено јеп наређено: да су општине, срезови, окрузи и држава дужни лошумљавати голети, а ми до данас немамо ни једнога објекта у целој земљи који је пошумљен, ПШроста је н позната ствар: да ми нисмо имали ни овакве поплаве, нити су текуће воде и суви потоци могли засипати поља; да није било засипања од стране река све дотле док је Шумадија и Орбија била шумовита..

Од како су се шуме почеле сећи, од тада се примећавају и засипања поља и поплаве, од тада, како је пестало шума, немамо умерене климе и температуре какву смо имали докле смо имали шума, и од тада од како је шума нестало ми имамо из године у годину све већу градобитину и све већу несрећу. (Министар Народне Привреде: То не би могли доказати, то о утицају шума на градобитину). O томе би г. Министре могли да разговарамо. Има и мишљења која иду у прилог вашем гледишту али г. Министре несумњиво је да шуме утичу на топлоту ваздуха и на равномерност и умереност климата.

А позната је ствар, да град није ништа друго нето претварање капљица кишних у лед. Уз ово моје гледиште стоје и врло многи ауторитети, TO јест да шуме утичу на већу и мању градобитнину и међу тим ауторитетима је и пок. Панчић. Ја из искуства могу тврдити: кад је било шума, било је мање града; у колико је шума било више, оне су навлачиле град на себе, те није палао по равницама. Ми би могли потрошити многе милионе и милијарде на регулисање река, ако не би потшумили голети не би.имали Вог зна колике користи од