Narodna skupština

5. МАЈА 1912. ГОДИНЕ 37

4 = = == = =

| јаве, које сам сад изнео, и оне су појаве коруппије, појаве које се у јелној здравој држави, у држави, где је законитост истакнута изнад свега;

_ држави где се слобода личности и имања на прBOM месту гарантује: у држави где партије служе, држави а не својим партијским интересима, — 6узбијају свим могућим срествима. Код нас, у место да се корупција сузбија она се из године у годину све више и више одомаћује. Прелпстајте дебате о верификацији па ћете видети да се, бат

| од избора којим руководе радикили, та корупција

у највећој мери практикује и врши и да она све _ више расте.

| Није само, господо, штета од тога што ће се

| та корупција вршити под једном владом и режи-

_ мом. Не, јер кад се једанпут корупција одомаћи

_ у народу, не може се лако сузбити. Можете ви

| мењати владе колико хоћете, можете за министре истицати личности, које хоћете, па опет корупција једном одомаћена клија и не може се лако суз-

· бити. Није довољно само предложити, као што сте учинтли измену изборног закона, да би се та корупција сузбила. Може се понешто и сузбити, може се по нека врста корупције умањити и тиме што ће се закон изменити, али то није довољно. Ми смо трижили да се мења Устав у томе смислу да у Народној Окупштини не долазе лиферанти, концесионари и други предузимачи, који ће баш због тога, што се помоћу странке богате на рачун државе, бити у стању да приликом избора баце једну извесну суму од добити, коју су од државе добили. Ми смо тражили да се, Скупштина очисти од такве врсте посланика. Али, корупција не може да се сузбије ни променом самог законодавства. Корупција се мора почети лечити и другим бољим и сигурнијим путем, путем васпитања народног. Једино на тај начин може се корупција сузбити. Мора. се почети овај народ боље васпитавати него до сад. Мора се обратити пажња да се његов интелекат, његова интилитенција појача, да гласач схвати важност оне куглице, коју она има у моменту кад се њоме служи, а не да је цени колико и цигару дувана, чашицу ракије, паклић или полић,

(амо тако ако би се радило; ако би се сви свој-.

ски ангажовала у сузбијању тога зла, моћи ће се једном сузбити та врста корупције.

Из свега овога, што сам казао, ја не могу гласати за извештај који је поднела одборска већина и придружићу се мишљењу коју је о питању о верификацији имала одброрска мањина.

Председник Верификационог Одбора, Драг. Т, Васић. — Има реч г. Богдан Јанковић.

Богдан Јанковић. — Господо посланици, ово је други дан како се води пачелна дебата о извештају ВериФакационог Одбора. Ја сам пажљиво слушао досадашње товоре појединих посланика и могу да кажем, да говори који су до сада пали, па пи овај последњи, на мене праве утисак, да притовори који се стављају на слободу бирања, немају онога значаја, који им се хоће да прида.

Ја ћу, господо, да приђем прво на одвојена, мишљења мањине у извештају ВериФикационог Одбора. Ми имамо овде два интересантна мишљења, две опозиционе групе. Једно је одвојено мишљење 1т. посланика, који припадају самосталној групи,

а које су потписали г.р. Тимотијевић и Јоксимовић; а друго је одвојено мишљење либерала и напредњака, које су потписали г.г. Бора Поповић и Воја Маринковић. У тлавноме оба ова одвојена мишљења су истоветна. (амо што је, одмах хоћу то и да подвучем, одвојено мишљење господе из групе самосталаца бладже п, како ми изгледа, труди се да исправи оне погрешке које је та странка до сада чинила. Кад се у томе одвојеном мишљењу каже; да се ови избори разликују од оних у 1906. и 1908 години по мањој“ употреби бруталних средстава на бираче, то сваки онај, ко је знао понашање самосталаца до сада, мора то сматрати као напредак. Иначе има још једна разлика, која иде у корист господе из групе самосталаца.

(Они се и сами труде да донекле објасне зашто је влада имала да чини ове изборе и кажу, да се ти избори имају једино оправдати и разумети на тај начин, што су прилике у земљи биле такве, да су тражиле јачу подршку од стране скупштинске већине. И збиља, кад се зна како је текла ствар, наћи ће се једина солуција за ове изборе у томе, што се хтело да се добије јача подршка у скупштинској већини, те да се на тај начин може добити јача плада. ако је међутим испало и зашто је тако испало о томе ћемо се разговарати. Остало у погледу на ова одвојена мишљења изгледа исто и код једне и код друге господе. Ту се говори како је и сада било утицаја власти, па се нарочито удара на шумарске органе, а мање на полицијске власти него до сада, а тако исто се чини и приговор на састављање бирачких спискова. И једни и други говоре о корупцији која почиње да овлађује масом, због поткупљивања и подмићивања бирача. То је, дакле, у главном што је стављено као приговор у овим одвојеним мишље-

њима. Кад се сетимо приговора који су раније

били, онда збиља већ сада можемо озбиљније разговарати о ствари; изгледа ми да смо већ ближе томе, да и наш парламенат може изгледати као европски парламенат.

Ја бих, господо, рекао, да су много дубљи узроци што је исход избора испао овако како је испао сада, пето што се од стране и господе овде у одвојеном мишљењу а и од стране поједине господе предговорника, хоће да изнесе пред нас, те да се на тај начин покаже: да је то био узрок, што су избори овако испали.

Нека ми не замере господа из групе самосталаца, ја као народни посланик — ма да нисам тако одавна посланик, ипак није тако скоро ни било када сам први пут за посланика изабран, а од када непрестано уживам поверење народпо — ја сам, велим са свом збиљом пратио досадашњи рад у парламенту и био сам један од оних, који је вечито ишао на то и свим силама, у колико су ми моје слабе силе допуштале, радио на томе, да се дође до контакта између двеју радикалних група у парламенту. Али и ако сам се као такав испољио, ја могу рећи, да сам у томе своме раду претрпео једно разочарење. Господа самосталци, изгледа, нису тактично поступали у раду према нама. Онда кад су били у опозицији, нападалл су нас не бирајући срества, не бирајући начине и заборављајући један принцип: да један режим, једну владу