Narodna skupština

чапоменуо и ја морам то дотаћи како је у опзвечанској у ваљевској посавини чињена sija над председником општине, који је његов елни пријатељ. Зашто је капетан то чинио она ушања, која се овде помињу, MH не треба у то е мешамо:; он је најзад власт па је на то и | права. Ја могу казати само толико, да тај етан није мој политички пријатељ, а што ми је олутно пиндиферентна ствар, јер он као власт да примењује законе подједнако према свима, "вас молим да ми кажете: каку је пресију могао птт тај капетан у корист владе, кад је то скров ерална општина, и кад се зна. да су ипак у њој урали добили 146 гласова, самосталци 40 и неико гласова, а ми толико колико смо и пређе аи. у јели приговори у том смислу врло су слаби.

|. једна ствар коју г. Ђорђевић једнако потрже ) њему као интелитентном посланику не личи чини на начин како је он то уобичајно. Мени врло жао што је то тако и што он уноси то" кучности кад о томе говори, да вређа и своје не пријатеље. Ја сам са г. Ђорђевићем био одан пријатељ и криво ми је што на јелап такав ин говори о тој ствари, (Мих. Ђорђевић: Што боле горко боле). Да би доказао своје тврдње еситурности у данашњем режиму он узима за мере убиства, која се дешавала у окр. ваљеви у току времена и сва та убиства баца на т данашњем режиму. У више прилика је г. Ђорuh говорио овде о убиствима Срећка Маркоа п Јована Вујичића. Лично те људе познавао ам. знао сам да су били виђени људи у своме зу, тртовци и богати људи, али знам да су се убиства одавно десила. Међутим карактеристично је да кад год г. Ђорић говори 0 томе стално прећуткује време у :My Cy Ce десила, ша изгледа као да су се убиа десила ових дана или пре годину две, међуол тота времена има 10 година. /Мих. Ђор= ић: ја ћу за та убиства тратати док год сам жив). Кад се господо има на уму: да је некада у ији најако била развијена хајдучија а која су времена лако се уверити ако г. предговорник о претресе историју политичких догађаја из које видети да то пада више у она времена режима, којима толико жуди, даље кад се има на уму: се тешко нарави поправљају; када се узме на "да ајдучије данас у Србији нема онда ја мим да таквим притоворима данас има много мање та. Може се тражити лека злу, али паметно ранално. Најмање има права г. Борђевић кривити ашње време за грехове ранијих, која су ближе ледима и паравима ондашњег доба, у коме раална странка није имала учешћа. Последње убиство које наводи Tr. Ђорђевић јесте ство Драгутина Отојановића председника оптне горњо-топличке. Ја сам још онда кад је и пуг т. Борђевић покренуо ту ствар довикнуо ва најпријатељскији начин: „немојте да прејурате ствар, сачекајте па ће се видети.“ Он ми добапио тотово, не готово него у истини увретво : да треба да се стидим што заштићавам новце, јер је он свестан да иза тога убиства је радикални прваци из Ваљева. Међутим шта

СТЕНОТРАФСБЕ БЕЛЕШКЕ 1912.

5. МАЈА 1919. ГОДИНЕ 41

је било2 Било је све онако, како је г. Ђорђевић тражио. Он је тражио истрагу и то да је врши судија. Судија је одређен и кад је тај судија одређен, он је изјавио да је то добари честити човек, а ч ја мислим да је то један човек на своме месту, он пи не припада мојој странци, напредњак је, и у толико ми је милије, нико не може противу судије Томића у Ваљеву ништа рећи. Та је истрата свршена, дошла је ствар пред суд и суд је оквалификовао то дело као убиство са намером похаре. (Михаило Ђорђевић: То не стоји, шта су похарали“) Шо исказима нападача види се да су хтели похарати човека и извршити препад, па кад им се тај човек одупро са револвером у руди онш су пуцали на њега, убили га п умакли.

Тада је г. Ђорђевић говорио још и ово: да су то наши људи припремили. Напротив за човека, који је припремио напад, тога Крсту, који је такође стрељан, чуо сам да припада националној странци, да ли баш тој странци припада или не, ја незнам тачно, али да нашој странци не припада, то тачно знам.

Даље у току истрате и ислеђења констатовано је: да су ти људи с тим Крстом подговорачем спремили читав низ убистава у Колубари. Сад од једанпут после свршене ствари износи се ово.

Председник, Драт. Васић. — 1. посланиче, товорите о ствари. Богдан Јанковић. — То се, збиља, не односи на,

ову ствар али једанпут мора да се с њом пречисти. Кад су ти људи били за коцем, вели се: тај п тај на смрти казао то и то. А ја бих сада требао да кажем ово: за другог веле да је казао овако: „немој тако да говориш и да грешиш душу, ми смо као хајдуци, разбојници хтели да похарамо човека, право је да зато помремо“, јер се вели да је то изјавио Крста после оне изјаве Милорадове, који је такође за коцем стајао и чекао извршење смртне пресуде, И поводом тога се ето писали читави чланци по „Орп. Застави“. Место тога, г. Борђевићу боље би било да заједнички порадимо, на томе да се закони у истини примењују како треба, да донесемо лепе и паметне законе у парламепту, и да колико можемо од своје стране, утичемо на то: да се задари истински ред у овој земљи. (Михаило Ђорђевић: Ви сте на влади и тражпте да се затарантује ред п безбедност у овој земљи!). Немојте нам сметати на ћете видети.

Још једну ствар од тих ситних стварчица, јер ја сматрам да то није делокруг праве дебате, морам да напоменем овде приликом приговора који је учинио други г. посланик из мога округа.

On је говорио како смо-се ми служили у аритацији незгодним средствима, па смо у томе циљу покренули и лист. Ми смо покренули лист и њега, стално обдржавамо, али ја могу казати, да тај лист може служити само нама на част, јер у њему ничета нечасног ни против кога није било. Има једна ствар коју помиње тај г. предтоворник а заборавља другу, која не иде њему у прилог да њу помене. Он вели како,су била саопштена нека писма у којима се позивају поједини људи на одтовор за ово и оно. То је наша ствар локална. Ко узме и прочита то писмо видиће да је то невина стварчица. Али је тај господин заборавио

6

SA: JR LER!

и

=== од и и