Narodno blago. Knj. 1

145

»Па да никад из ње изаћ' неђе !« Проговара Нефица дјевојка : »Књигу пиши, бабо, Несимага, »Књигу пиши Јатар капетану, »Нека купи киту и сватове:;

»Ја. ћу, бабо, ићи у Кауре,

»Да, се никад ив њих вратит нећу«. Кад то чуо ага Несимага, Књигу пише Јашар капетану : »О, мој зете, Јатајр-капетане, »Купи свате, ходи по дјевојку !« Кад је Влаху књига долазила, Што би дланом о длан ударио, За толико свате покупио,

Кад дођоше дјевојачком двору, У дјевојке лјепо дочекаше,

И господским даром дароваше. Кад у јутро јутро освануло, Јауш викну, даулхана, цикну : »Хазурала кита и сватови!

»Јер је хазур лијепа дјевојка !« Дјевери се хазур учинише,

И дјевојку међу се узеше,

Те на добра коња поставише, Кад су дошли калетана, двору, Кроз капију коња, проћерала, На авлији коња, уставила,

Она, иште од тамнице кључе. Исходио капетанов бабо, Износио од злата синију,