Narodno blago. Knj. 1

150

Уранила Јашарова мајка,

Па, све чека Јалпар капетана,

Па говори својијем кћерима : »Вид те, кћери, Јашар капетана, »Како му је цура омилила«.

Па изиђе кули уз скалине. Бубну ногом у одајска врата, Сама јој се врата отворила,

До кољена, у крв угазила.

Кад угледа мртва капетана, Она цикну као љута гуја,

Па истрча кули на бедеме,

Па испали хава-топић мали.

Ту се скупи влашка Далмација, Те за њима трку учинише,

Ал их нигије стигнут пе могоше.

59. ЖЕНИДБА БЕГА ОМЕРБЕГА

Тужила, се Ганибеговица,

Свом дјеверу сједећ уз кољено: »Внаш, дјевере кад ме доведосте,

» О мојим благом кулу направисте, »СО мојим благом сестре поудасте,

»О мојим благом браћу иженисте. »Сад се жени мој Ганибег на ме,

»Па ми ишће злаћано прстење,

»Би л' му дала, ил му не бих дала #«