Narodno blago. Knj. 1

149

»Оеби руке, Јашар капетане !

»Не стидиш се мајке ни сестрица #« Мајка, се је сина, постидила,

А сестре се брата, побојаше,

Утекоше кули низ скалине, Уљетоше у шикли одају,

Те легоше на мехке душеке,

Те стадоше санак боравити,

Кад је било ноћи, у поноћи,

Тад устаде Туркиња, дјевојка,

Па по кули покупила, благо.

Троје хејбе блага: накупила,

Онда сиђе с куле на авлију,

Са авлије на авлијска врата.

На вратима дванаест солдата,

Све поспало, као и поклано.

Онда оде у топле подруме,

У подрумим поклала, сеизе.

Из подрума коње изводила,

До три мазге и три добра коња.

На, мазте је благо товарила,

А на коња млада узјахала, | А два браћи у гору поведе. У Па отиште низ поље зелено,

Као зв језда преко ведра неба.

Када дође у гору зелену,

Под јелам је браћу находила, Појахаше на добре коњице,

Кад у јутро, јутро освануло,

Те одоше своме 6'јелу двору.