Narodno blago. Knj. 1

156

05.

СОКО И ЂЕВОЈКА Соко сједи на Солуну граду, „Жуте му се ноге до кољена, Златна су му крила до рамена, Над очима круна од бисера. Гледала та Солунка ђевојка, Гледала га, па је говорила :' »А бора ти сив зелен соколе, »Ко ти жути ноге до кољена 2 »Ко ти злати крила, до рамена 2 »Ко накити круну од бисера %« „А говори сив-зелен соколе : »Прођи ме се, Солунко ђевојко, »Доста, ми је и мојијех јада. »Дворио сам Дужда од Мљетака, »А. у њега три шћери бијаху; »Најстајрија ноте пожутила, »Средња ми је крила позлатила. »А најмлађа круну накитила. »Сваку сам му тицу доносио, »А не могох тице Денкушице. »Расрди се Дужде од Мљетака, »Окиде со мене од злата прапорце »Подбаци ме небу под облаже, »Те ја падох на Солуна града«. А товори Солунка ђевојка : »Да луд ти си, сив зелен соколе, »Да ја теби своје јаде кажем, »Оолуну би бедем опануо. »Опануо, Солун пропануо«.