Narodno blago. Knj. 1

157

66.

ДИОБА Јаблан дрво у горици расло, Често ми га сјевер облазаше И златне му гране обламате; Јаблан му се умилно мољаше: »Сјевер-вјетре, мој по Богу брате, »Њемој мене често облазити, »Ни златне ми гране обламати ; »Чудан сам ти родак уродио: »На три гране, три јабуке златне; »На четвртој сив ми соко сједи, »Те он гледа свуда по планини, »ЂБе два брата хитар лов ловише, »Уловише срну и кошуту »И љељенче златније рогова ; »Султанију у златну кафтану; »Лијепу Мару у танкој кошуљи; »Па сједоше ловак дијелити. »Млађи братац старијем говори: »»Ево теби срна и кошута, »»И љељенче златније рогова, »»Судтанија у златну кафтану, »»Мени Мара у танкој кошуљи. »»Ако ти је мили брате криво »»Даћу теби и с Маре кошуљу, »»Да ћу ићи у нову чаршију »УИ купићу на Мару кошуљу««.