Narodno blago. Knj. 1

14

Па он трчи на горње чардаке, Ал још сестра у душеку спава Под главом јој злаћани ножеви. Павле узе злаћане ножеве,_

Џа их вади из сребрених кора. Ал ножеви у крви огревли. Кад то виђе Џавле господару, Трже сестру за бијелу руку: »Сејо моја да, те Бог убије ! Буд ми закла коња на ливади. И сокола у зеленој башчи, Зашт ми закла чедо у кољевци г« Сестрица, се брату кунијаше:: »Нисам брате, живота ми мога ! Живота ми и мога и твота ! Ако ли ми не вјерујеш клетви Изведи ме у поље широко,

Па ме вежи коњма за 'репове, Растртни ме на четири стране«. Ал' то братац сеји не вјерова Већ је узе за бијелу руку, Ивзведе је у поље широко

Па. је свеза коњма за репове. Ђе је од ње кашља крви пала, Ондје расте смиље и босиље;

Ђе је она сама собом пала, Ондје се је црква саградила. Мало врјеме затим постојало, Равбоље се млада Павловица, Боловала девет годин дана,