Narodno blago. Knj. 1

15

Кроз кости јој проницала трава, У трави се љуте змије легу, Очи пију, у траву се крију. . Љуто тужи млада Павловица, Па говори своме господару :

» Ој чујеш ли, Павле господару, Води мене заовиној пркви,

Не би ли ме црква опростила«. Кад то чуо Павле господару, Поведе је заовиној цркви.

Кад су били близу бјеле цркве, Ал из цркве нешто проговара : »Не ид амо млада Павловиде, Црква теби опростити неће«. Кад то гачу млада Павловица, Она моли свога господара :

» 0] Бога ти Павле господару, Не води ме двору бијеломе,

Већ ме свежи коњма за репове Па ме одби низ поље широко Нек' ме живу коњи растргају«. То је Џавле љубу послушао, Привеза, је коњма за репове

Па је одби низ поље широко. Ђе је од ње капља крви пала, Ондје расте трње и коприве;

Бе је она сама собом пала, Језеро се ондје провалило,

По језеру вранац коњиц плива, А за њима злаћана кољевка,