Narodno blagostanje — dodatak

O abe ga Oi

·se ie dobivalo ranije, izgledalo je, da

2

iedan dio obrtnog kapitala linancira se vlastitim sredstvima. U tom rogledu omier ie prošle godine povolinii nego 1927.

·Jer sada ie omier izmediu dužhika i мјегомшка stajao 23

prema 46 miliiona, dok ove godine stoji 30 prema 39 miliiona. No sa druge strane i stavka sirovine i gotova roba znatno su

'reducirane. Ukupni iznos bilance 1927. skoro ie igsdnak iznosu

bilance 1928. Medjutim u samoji strukturi nastale su bitne promjene. Razlika izmediu bilance 1926. i 1927. ima se u prvom redu pripisati valorizaciii.

Kačun suubitka i dobitka pruža sliiedeću sliku:

Gubitak: 1928 1927 1926 Porezi 851 319 837 Катаје 1.506. 2.864 2.809 Otpisi 977 &56 228 Dobitak 27 1.216 657 Рорнак:

Brutto dobitak 4.063 5.121 4.476

Kako vidimo ove godine iskazan ie znatno mani dobi-

tak i usliičd toga u ime dividende neće se plafiti 10%, kac

prošle godine, nego“ samo 5%. Sniženie dobitka diclovalo ie Као jedno iako iznenadjenie. Prvo što. je produkciia zadovoliavajuća, a drugo što kartel omogućuie zaračunavanice većih cijena. Izgleda da ie nova uprava kojia ie fek prezla'poduzeće, htiela iskazati iednu bilancu, kako bi se kasnije тогја pokazati odlične rezultate. Jer dividenda od 5%, obzirom na činienicu, da su investiciie znatno veće vrijednosti nego 510 ie to iskazano u bilanci, redstavlia jedan nezžnatni rentabilitet једлос poduzeća značenia i demizila Kraniske industrialne družbe.

Рапаз је Кгашзка шаиз аја družba u rukama icdnog

·domaćez konsotciia. Џ upravi ima poznatih лама ајаса, Је-

dan razlor više za prosperitet Kraniske industriialne družbe.

NAROĐNA ŠUMSKA INDUSTRIJA р, MK), ZAGREB Ni iedno naše akcionarsko društvo u deset godina svoZa

opstanka nije doživielo takovih metamoriloza, kao Narodna

šumska industriia. A. ni iedan papir, koji se kotirao na zagrebačkoj. berzi nije proživio takve. oscilacije. Kod nominale od

260 kruna, kars je u jeku inflacije bio poskočio na skoro 2.000 kruna, da se par mjeseci posliie toga surva na samih nekoliko

атата. Ма да dionička glavnica Narodne šumske industriie u

to Vrijeme ije bila bog: zna koliko, pa po tome ni broi akcija

TDI bio velik, špeknulativna poraina publika izgubila је na tim akcijama teške pare. Prvih godina vosliie rata, kad 5е је ! код

nas špekulativna publika rekrutirala u prvom redu iz liječni-

ka, advokata, popova i oficira, te dama raznih slojeva, akcije Narodne šumske bile st favorit. Pogotovu kad je onda sliedila emisiia za emisiilom i svako je vjerovao, da će kurs i po izVršeniu opcionog prava ostali na istoi visini, dapače, ioš i

'da raste. Rentabilitet akciia niie u neko doba iznosio bi 1%

Đak je bilo iasno, da će do sloma morati doći. Samo što ie taj slom bio daleko jači, nego što se je moglo očekivati. A u neko vrijeme, kad je podđuzeće imalo skupo plaćene šume, a kurs lize znatno porastao, što je imalo za posliedicu, da se za izvezenu robu u dinarima nije dobivao ni polovinu onoga, Što i: sam opstanak poduzeća dolazi u pitanje. Situacija ie bila takova, da novćali zavod, koji ie. osnovao i patronizirao poduzžeće, našao is та 'potrebnim, da ga pošto-poto prepusti druzim interesentima.

Narodna šumska industrija osnovana ie 19%9: PĐilanu i šume ima u Okućanima. Dionička zlavnica iznosila je 6 milijona kruna. U novembru iste godine dionička js glavnica DOvećana na 12 miliiona kruna. Emisjioni kurs iznosio ic 1.850 kruna, za 200 kruna nominale. Kako su tek-prošli oni, koji su upisali nove akcilie i zadržali ih tako dugo, dok im kurs пце pao na. par dinara?

U aprilu 1920. glavnica je povišena od 12 na 24 miliiona

kruna. Emisijoni kurs iznosio ie ovoga puta 600 kruna. Po tome se vidi, koliko su dioničari izgubili na ovom papiru. Reserve koje su nastale usliled visokogz emisiionog Kkursa, bile su absorbirane kasniiim gubitcima.

Već smo kazali, da ie iedno vriieme Narodna šumska bila favorit zagrebačke berze. I kad ie zavod koji ie patronizirao to poduzeće nekomu iz ma kojeg razloga htieo napraviti iedan present, prepustio bi mn 100—200 akciia Narodne šumske po iedmnom naročitom kursu. A bilo ie slučaieva, da ih је u isto vrileme od nih preuzimao uz dnevni tečai. Bilo ie i slučaieva, da se ie nekome prepustilo 100 komada akciia Do 600 kruma. i u isto vrileme preuzelo po 1.800. Present ie iznosio 120.000 kruna, a bio ie fako proveden, da nitko niie mocao ništa. Jer valida svak ima prava kunovati i prodavati akсце једпог dobrog industriiskoz poduzeća.

Posliie Dar debelih godina nastupio ie i period mršavih. Većina akciia preuzela ie erupa oko peštanske domovinske jnđdustriie drva tako, da ie iedno pođuzeće, kole ie bilo čisto naše. prešlo u madiarske ruke. To ie bio stvaran resultat naše politike nacionalizaciie industriie., Mala smo što nacionaliziтаћ, а тлосо smo denacionalizirali od onoga, šfo is do tada stvarno bilo naše.

Poduzeće ie nekoliko codina kuburilo i tek n nosliiednicč vrileme može se kazati. da ie postavlieno na zdrave noge. I)npače izceleda, da sada predstoii iedan period intenzivnom ra7vitka. Prošle codine provedeno ie povišenie dioničke clavnicć od 6 na 12 miliiona dinara. Kurs akcia staiao is u fo dona cko 15 dinara. dakle tek trećinu nominle. Emisioni kurs za nove akciie bio ie 50 dinara. Jasno ie. da ie nove dionice morao preuzeii iedan sindikaf, ier nikome neće padati na UT, đa notpisuie nove dionice uz kurs od 50 dinara, kad ih može dobiti na tržištu za 15 dinara. |

Bilanca za tri posliiednie godine pruža sliiedeću sliku:

Aktiva: 1928 1927 1926 Gotovina 139 145 50 Erekti | 327 155 125 Šume 18.526 16.926 16.822 Pilane, nekretnine 10.922 10.142 9.077 Dužnici 7.181 9.383 3.495 Gubitak _ = ___ 1.445 Pasiva:

Glavnica ___I2000 “«60O00 „6.000 Reserve 220 218 1.064 Pričuva alorivaciic 1.107 | Vierovnici 23.201 20.904 13.659 Akcepti | — 9.318 9.542 Dobitak 316 4 || Ukupna bilanca 37:087 36.123. 31.016

Kako vidimo situacija se ie popravila. Pre :dviie: godine gubitak ie iznosio milijon i po dinara, a prošle godine: već ie bio dobitak 316 hiliada. Dividenda za prošlu годти пе рјаćena. Ove bi se godine mogla platiti u koliko poduzećs# ne VO-= di politička neizkazivanja dobitka, kako bi upogledu poreza prošla što bolie.

Ма да je dionička glavnica povišena na 12 milijona dinara, ·još uvijek postoi znatan nesrazmier izmediu tudjih i vlastitih . sredstava. Investiciie. iznose skoro 30 milijona.

Gubitak: | 1928 · 1927 1926. Porezi i kamati 3.823 4066 3.461 Otpisi 1.107 188. 2.681 Dobitak | | 316 42 = Dobitak:

Brutto dobitak |) 5.247 4642. 31600