Narodno blagostanje — dodatak

Резерве 209 120 108 Резерва за амортизацију 5.571 4.176 2.750 Веровници 15.004 | 12.296 — 12.082 Добитак - 995 172 95

Биланс јасно показује да Шток Коњак Медицинал, ма да имамо доста домаћих творница за све артикле њетове продукuje, добро успева. Често и одлично. Чисти добитак од 225 хиљада динара одговара укамаћењу главнице од 1.260 милионг динара. са. 18 од сто. Тако високо укамачење одбацују само стара подузећа која претежни део инвестиција имају већ амортиврано. Међутим изгледа, да ће п Шток у Олав. Пожеги веома скоро амортизирати своје инвестиције. За самих неколико тодина пословања, половина инвестиција. већ је амортизирана. Амортизадиони фонд изнаша 5.4 милиона динара 4 инвестиције 10.8 милиона. У самој 1928. години било је додеено амортизационом фонду 1.195 милиона динара. А тодине 1697. чак 1.496 милиона. Тако знатно отписивање наравно да "прелази реалну потребу. Та овде се не ради о једном подузећу које би радило са стројевима, који за 2—8 године могу бити несавремени да је потребна једна, брза амортизација. А код „гтрада. је потреба за амортизацијом још мања јер то опет нису неке спепијалне грађевине жоје су од данас на сутра. Јака амортизација последица, је знатног профита, који се не жели да подели већ меће у резерве. Да је 1928. тодине амортизација износила онолико колико је уобичајено код оваквих подузећа било би се у стању платити и дивиденду од 50 од сто. Ме футим иноземној матици није стало до тако високе дивиденде већ до јаког финансиског фундирања, предузећа.

Рачун губитка и добитка за три последње године овако изгледа :

Губитак : 1928 1927 1926 Општи трошкови 8.890 4.171 5.810 Пропале тражбине 264 286 140 Отписи 1.194 1.426 1.152 Чисти добитак 925 172 92 Бруто добитак 10.075 6.656 6.798

Како се види 1928. година била је ванредон повољна. A изгледа ла је једнака ситуација потрајала и 1929. године. Друштво је још у развитку. [о се види и по томе, што су инвестиције сваке године све веће и веће. Годишње просечно изнашају 1.3 милиона динара.

Друштво има јако финансиско залеђе. По томе оно је у положају да подељује кредите било трговцима било јаким консументима. Услед тога може и лакше да пласира своје продукте. У међусобној конкуренцији појединих подузећа игра улогу чињеница, да је подузеће у стању да својим комитентема пружи повољније кредитне кондиције.

„Титанит“ д. д, за хемијску индустрију, Загреб. | „Титанит“ је основан по друштву Динамит Нобел из Братиславе. Бави се фабрикацијом експлозива за војне и цивилне потребе. Основано је 1919. године са дионичком главницом од 100.000 круна. Касније је повећана на 16 милиока круна а године 1922. на 8 милиона динара. Како видимо развитак је био рапидан, У управном одбору седе и неколико јачих личности. Ту су г. 1. 6. Д. Александер, Др. Блис из Затреба и Др. Грамберг и Адолф Минх из Београда. Генерални је директор г. Бутен Радован, један бивши виши аустриски официр.

Творница у Махичном не врши читав процес фабрикације. Она повлачи од своје централе претежни део производње, коју онда код нас у главноме вамо прерађује и дотерује. А кад би хтела изградити фабрику да читав процес производње разних врсти експлозива, инвестиције би износиле и слотине милиона динара. „„Титанит , дотично његови оснивачи не боје се ни толиких инвестиција. Чак се воде и претевори о подизању такве творнице. Несугласица влада у по"леду места где би се таква творница имала подигнути. Док

15

управа „Титанита“ иде за тиме да творницу подигне у Махичну или у његовој близини, други фактори траже да се творница подигне више у унутрашњости земље. Треба видети како ће се тај спор решити. Ну и без тога творница се веома, дебро развија и показује све контуре једног напредног по-

дузећа. Биланс за три последње године пружа следећу слику: Актива : 1928. 1927. 1926. Земљиште 86 86 9.685 Творничке зграде 2.679 2.890 Стројеви 602 639 707 Ефекти 108 145 158 Окладиште 826 9.558 2.159 Инвентар 559 419 347 Блатајна 633 404 123 Дужници 12.941 5.484 6.270 Патенти — 858 1058 7 Пасива : Тлавница 8.000 8.000 8.000 Резерве 180 180 180 Амортизациона резерва, 950 950 950 Веровници 8.983 4.084 4.208 Добитак 941 885 907 Укупан биланс 18.467 13.434 — 13.627

Чисти добитак износио је за годину 1928. 941 хиљада динара или око 12 од сто уплаћене главнице. За наше прилике једно ванредно укамаћење једног релативно младог подузећа. Међутим његов је просперитет далеко већи. Патенти су исказани године 1927. са 858.000 динара. Године 1928. они су потпуно отписани. Да је темпо отписа био нешто спорији, чисти добитак био би далеко већи. Ако претпоставимо да је 1929. тодине било пословање једнако пословању 1928. године, имаБемо један далеко већи чисти добитак. Јер ове се године неће моћи редуцирати добитак за 838 хиљада динара ради амортизадије конта „патенти“ кад је он већ сасвим амортизиран. Пословање у 1928. години било је интензивније нето у тодинама 1926. и 1927. Биланс је поскочио за 5 милиона, динара. У првом реду ради тога што су поскочили дужници. Проширењем послова расту и дужници. Инвестиције су у 1928. години остале исте ако наравно узмемо у обзир и отписе. Међутим складишта робе постала су знатно мања. То значи да је подузећу успело да у већој мери пласира, своју продукцију. Према томе за'1928. годину имали би очекивати још већи развитак пословања.

Подузеће је добро фундирано. Властита средства не само што достају за инвестиције и фабрикацију, нето се из властитих средстава даје и један део кредита. Веровници износе д милиона а дужници 14 милиона динара, па је по томе друштво из властитих средстава дало 4 милиона кредита. Овде по теме камате не терете подугеће, па. се то и одразује на пословном успеху.

Рачун губитка и добитка за 3 последње године овако пстледа : |

Губитак : 1928. 1927. 1926. Плате и трошкови 1.671 1.158 985 Порези 1.161 848 1.290 Оситурања 96 91 Отписи 1.085 441 438 Чисти добитак 941 835 907 Бруто добитак 4.965 9:815 3.571

Године 1998. добивен је чисти добитак већи него 1927. тодине, ма да су отписи 1928. године износили 1.085 милиона а 1927. тодине само 441 хиљада динара. Интересантно је, да је порез врло висок.

Обзиром на све јачи развитак нашег рударства као и цементне индустрије а „Титанит“ је њихов главни лиферант за експловиве, изгледи за просперитет „Титанита“ све су бољи.