Narodno blagostanje — dodatak
ГОДИНА П.
одатан „тародно БЕОГРАД, 18. ЈАНУАРА. 1930.
[8
Благостању““
БРОЈ 3
Садржај:
БАНКА ГАЈРЕТ Д. Д., САРАЈЕВО
ЗАГРЕБАЧКА ДИОНИЧКА ТВОРНИЦА ПАПИРА — ЗАГРЕБ ПРВА ЈУГОСЛОВЕНСКА ТВОРНИЦА ВАГОНА, СТРОЈЕВА И МОСТОВА Д. А. БРОД, НА САВИ
БАННА ГАЈРЕТ Д. Д. САРАЈЕВО
Банка Гајрет је послератна креација (основана 1921 Т.) са почетном главницом од 8,000.000 круна. Та је сума у то доба. била већ и сувише мала. Она, је основана од људи, који вису располагали и сувише великим капиталима. Њени оснивачи припадали су политичкој фракцији муслимана, која се пије слатала са радикалном политиком друге фракције и која, је хтела да буде више опортунистичка, односно „државоторна“, како се то тада казивало. Како је код нас владао ледени закон, ла свака странка, свака фракција и свака већа. трупација има своју банку, то су и ови људи основали своју. Захваљујући можда том свом државотворству, банка. Гајрет имала је јак и натао полет, одмах после свог оснивања.
У то доба су наше банке биле веома вруће за напионализирање страних подузећа. То је био посао на коме су неке од наших банака постигле огромне зараде. Банка Гајрет је успела да национализира једно велико шумско предузеће „дрвена индустрија 8. M. Мехтерсхајмер, Вишеград . Половину акција. тог подузећа имао је Штајмбас. То је било крајем 1922. г. Ту је трансакцију извела банка Гајрет у заједници са највећим бесанским предузећем такође, државном својином, ДобрљинДрвар. Банка Гајрет је узела 62,50 “а Шипад 37.50. Подузеће 1» добило име „Варда“. Укупна главница је била 185.000 динара — и за ту батателу оно је п национализирано. Зар се 60и посао мотао уопште замислити! И боље друштво! За непуну годину дана доцније банка купује, опет у заједници са Шипадом, акпије шумског подузећа, „Дурмитор“ са главницом од 5,000.000 дин. Овај куп је извршен а мета, то јест сваки је саучесник узео половину акција.
Још пре но што је преузет „Дурмитор“ банка Гајрет је била приморана, да подигне тлавницу од 8 на 40.000.000 круна односно 10.000.000 динара а у 1927. тод. повећала ју је на 90.000.000. У току 1929. пак ' одлучено је повећање на 40 милпона динара, која је трансакција изведена у току ове тедине, а која ће се видети у завршним рачунима за 1929 тодину. Дрвена индустрија постала, је судбином банке Гајрет. То долази до јасног изражаја у њезиним завршним рачунима.
Биланс Банке Гајрет за последње три тодине пружа
следећу слику:
Актива 1928 1927 1926 Благајна 1.785 3102 1.688 Дужници 29.808 35.061 99.350 Мјенице 15.807 18.165 17.751 Ефекти 9.792 8.157 4.627 Гаранције 4.140 6.588 –= Оставе 25.483 20.508 18.784
Пасива
Тлавница 20.000 20.00 10.000 Ресерва, 2.000 2.000 1.800 Вјеровници 5.082 7.195 7.746 Улошци 15.214 17.519 19.639 Гајрет 2
Реескомпт 12.545 12.519 12.601 Гаранпије 4.140 6.588 Оставе 95.438 29.505 18.784 Добитак 2200 1.578 1.578 Укупна биланца. = 86.902 100.728 12.818
Из активе се види да се банка. бави углавном двама пословима: текућим рачуном и есконтом меница. Шрви је већи од другога за готово 1000}: У првом се налази капитал који је
банка стављала на расположење „Варди“.
Тај капитал мора да је врло велики пошто је само једне тодине дала банка 19.500.000 дин. У осталом зна 66, да шумска ндустрија гута велике капитале, тако велике да банка на крају крајева није била У стању, да је задовољи. Због тога. је она била приморана да приступи једном аранжману са Шипадом, по коме је последњи примио финансирање подузећа „Варда“. Тиме је банка олакшала, своју ситуацију, али је наслало незтодно стање. Шипад је финансирао само редован посао, а у исто време стекао заложно право на израђеној роби. Најзад ни нових 10.000.000 динара, унесених од стране Шипада, нису били довољни за нормално обављање посла. Банка Гајрет је дошла у алтернативу или да ликвидира сав свој антажман у „Варди или да гази и даље, у коме случају мора да тражи на другој страни финансиска средства. Она се одлучила на друго п због тога је тражила, финансијера у иностранству. Резултат тога је био споразум са Холдинтом Офа. из Женеве, чије су акције биле у рукама, У међувремену пропалог пештанског финансијера, Шимона Крауса. Тога ради банка је пристала да преда Офи један велики пакет својих акција приликом повећања од 20 на 40 милиона динара. Том је приликом рашчишћен однос и са Шипадом. Шипад истина остаје п даље акционар са 37 од сто главнице, али OH добија, ол банке Гајрет натраг целокупан свој капитал од 17,000.000 динара; добија даље друту половину акција, „Дурмитора“ за два и по милиона динара, (пошто је у своје време то било в купљено); банка Тајрет тарантује извесну дивиденту Шипаду, и најзад Шипад задржава, право у управном одбору „Варде“ да буде заступљен са, своја два представника.
(ве се то има извести у току 1929. т., тако да ће све те велике промене да добију изражаја У идућим завршним рачунима .