Narodno blagostanje — dodatak

АНАЛИЗА

БИЛАНС

Додатан „Народном Благостању“

ГОДИНА П.

БЕОГРАД, 15. ФЕБРУАРА 1930.

БРОЈ 7

Садржај:

Београдска трговачка банка а. д. — Београд Градска штедионица — Загреб Кромо-литографска творница Рожанковски и друг д. д. — Загреб

БЕОГРАДСКА ТРГОВАЧКА БАНКА

Уводећи први пут у нашу стручну јавност анализу биланса акционарских друштава, „Народно Благостање“ почело је са Београдском трговачком банком. То није било случајно. Било је и личних разлога при томе. Пре свега успомене, које писца везују за ту установу и друго, везе са њеним управитељима. Писац не може никад да заборави преговоре, око куповине зграде, у којој се данас налази сама банка, а чији је сопственик био Грк из Јањине, стари болестан, који је дошао да прода кућу, пре но што умре. Непсверљив и неодлучан, сваког часа је одустајао од преговора и сваког дана је мењао услове : час је тражио плаћање у чистоме злату, час је пристајао на динаре, док најзад није сгршено на томе, да половину добије у чеку на Париз, а половину у уложној књижици на саму банку. Исто тако писац ових редака не може да заборави тешкоће, које је имао са управним одбором, кад је први пут предложио да се уведе ситна народна штедња — помоћу касица. Пуно право има данашња управа Трговачке банке на признање за врло предано неговање те ситне штедње, која јој, као што она истиче у овогодишњем извештју, не доноси Бог зна какве зараде, која више служи као васпитно средство широких маса и нарочито деце. Никад тај посао не може имати важнију улогу међ пасивним пословима београдске Трговачке банке, те се у толико више мора признати издржљивост и стрпљење, које у осталом почиње да доноси све повољније резултате. У току прошле године, на пример, издато је преко 300. нових касица, на свега 900; колико је било у народу. У нашем Уставу је писало, да је својина социјална установа. Још је социјалнија установа једна банка. Она има многобројне обавезе и према нацији. Трговачка банка испуњује ту своју обавезу не само путем одржавања ситне штедње помоћу касица, већ и прилозима. народној привреди, — као што је лањске године дала извесне награде за најуспелије пољопривреднике. Било је и других разлога, због чега смо почели са Трговачком банком. Желили смо да почнемо са једним акционарским друштвом, чији је бонитет био јавна ноторност у београдској чаршији. За београдску Трговачку банку знало се и без анализе њеног биланса, да је у њој све здраво као у организму младога лафа. И баш због тога, што је у банци све добро, ми смо у анализи завршних рачуна за 1928. годину учинили неколике формалне примедбе на биланс.

Прва примедба односила се на једну позицију у активи, на име, на рачун, који носи име „жиро-рачуни и текући рачуни“. Казали смо да та два рачуна не треба исказивати у билансу у једном рачуну, пошто су то две сасвим разне ствари. Жиро-рачун је рачун, који је увек пасиван. Он никад не може прећи у активу, док је текући рачун по дефиницији рачун који алтернативно улази у дуговање и потраживање. Друго, жиро-рачун никад не носи камату, док тешко да има текућих рачуна код нас, бар за сада, док је још тако висок каматњак, по коме не би поверилац вукао ма какву камату. Сматрали смо дакле да због тога треба

одвојити жиро-рачун од текућег рачуна, јер овај представља чисту благајничку готовину, ако у опште жиро-рачуне има банка а текући рачун представља или обртни капитал какве радње или евентуално улог на штедњу.

Друга примедба односила се на позицију „хартије од вредности". Казали смо, како би с обзиром нато, да је прилично велика ставка хартије од вредности, било добро да се у годишњем извештају поднесе једна мала спецификација тих папира, један мали бордро, како би могли сви акционари и цела јавност да цене бар од прилике њихов бонитет. Јер је баш код хартија од вредности могућна велика разлика између ефективне вредности и оне, која се показује у билансу.

Овога пута задржаћемо се мало дуже на тој позицији, да бисмо показали од коликог је значаја та ставка за оцену статике и динамике једнога акционарскога друштва. На дан 3!. децембра 1928. године имала је Београдска трговачка банка хартије од вредности у износу од 11,2 милиона динара на укупну активу од непуних 40,000.000 динара. По величини долази та позиција на треће место после текућих рачуна и есконта. У току 1929. године скочила је та позиција на округло 21 милион динара и тиме је дошла на прво место, пре текућих рачуна, који су опали за 3,000.000 и есконта, који је скочио за 5 милиона динара.

То је не само ретка већ тако рећи јединствена појава у србијанском банкарству. Код малих србијанских банака нормално је, да се највећи део обртног "капитала улаже у есконт; код већих банака и текући рачуни играју мању или већу улогу; али су хартије од вредности код србијанских банака тако рећи незначајне. Код Београдске трговачке банке пак, у стању од 31. децембра 1929. године, хартије од вредности износе 35% од целокупне пословне активе.

Код средње-европског (банкарства па и код нашег преко пута Дунава, Саве и Дрине чешће се појављују и јаче позиције хартије од вредности. Али је огромна разлика између њих и Београдске трговачке банке у врсти и природи тих хартија. Док је 95% ефеката код средње-европских банака, и у опште банака тако званог мешовитог система, акције трговачких, индустријских и банкарских подузећа, дотле су код Београдске трговачке банхе исто тако јако заступљене и државне хартије од вредности, а од акција пак мање више пупиларно сигурни папири. Код средњеевропских банака портфељ хартија од вредности представља њихово учешће у појединим подузећима, док код Трговачке банке једино ће бити акције „Шумадије“ осигуравајућег друштва и може бити нешто акција Извозне банке, иначе државних хартија од вредности или акција Народне банке, које само правно спадају у категорију акција, а са гледишта пласмана пре се могу рачунати у папире равне државним хартијама од вредности. Другим речима, Београдска трговачка банка је један велики део свога обртног капитала пласирала у хартије; у које се иначе пласирју само го-