Narodno blagostanje — dodatak

3

АНАЛ

Додатан „Народном Благостању“

ГОДИНА П.

Садржај:

БЕОГРАД, 8. МАРТА 1930.

БРОЈ 10

Дисконтна и трговачка банка — Београд

Извозна Банка — Београд

ДИСКОНТНА И ТРГОВАЧКА БАНКА — БЕОГРАД

Пред нама се налази годишњи извештај Дисконтне и трговачке банке за 1929. годину. Физиономија њезиних завршних рачуна слична је оној осталих београдских банака истога калибра: главна карактеристика је стагнација и евентуално опадање укупне биланчине суме, као последица кризе банкарског посла, која је обухватила све новчане заводе у току 1929. године. Укупна биланчина сума у 1929. години код Дисконтне и трговачке банке опала је за непуних милион динара. Али кад се има у виду да су покрића по текућем рачуну смањена према 1928. години за 2,4 милисна динара, а да то не представља у ствари никакво самостално смањење волумена послова код банке, онда излази да се и укупна биланчина сума повећала за преко милион динара, што је такође један знак кризе банкарског посла, пошто код једне младе и напредне установе, као што је та банка, у нормалним приликама годишњи пораст биланчине суме је много већи.

Упоређење најважнијих биланчних позиција за последње три године пружа следећу слику:

Актива 1927 1928 1929 Благајна 350 1.035 1.193 Менице 2.055 255 3.479 Текући рачуни 13.517 16.464 11.882 Ефекти 192 4.440 4.240 Разно: 165 136 603 Инвентар по отпису 51 52 47 Пасига :

Акционарска главница 5.000 10.000 10.000 Резервни фонд | 84 418 1.092 Пензиони фонд 16 32 42 Улози на штедњу 3.422 3.206 3.899 Текући рачуни 1.617 10.319 6.369 Чиста добит — 524. 411 Биланчна сума 36.291 45.467 44.287

јен су много важније промене у структури завршних рачуна Дисконтне и трговачке банке у 1929. према 1928. години. Међ њима на првом месту треба напоменути опадање текућих рачуна у активи и пасиви. У активи пад износи 4 и по милиона динара а у пасиви 4 милиона динара. Потраживања по свим рачунима крајем 31. децембра износе свега 11,88 милиона динара. У активи се показује нова позиција каб структурелна промена, а то је зајмови на залоге у износу од 887 хиљада динара. Исто је тако нова позиција дужници по гаранцијама од 3,3 милиона динара. И најзад

треба напоменути да се есконт попео за скоро милион дннара и износио 31. децембра 1929. године 3,4 милиона динара. Управа истиче и у самом извештају да је била сатурирана капиталом, и да није ни ангажовала обилне кредите, које ужива у земљи и на страни, већ да је на против ангажман смањила за 4 милиона динара и да је у току 1929. године једну осмину капитала држала у касама, због оскудице здравога пласмана. Одиста читаву књигу може човек да напише на основу чињенице, да је једна млада и агилна банка редуцирала кредите, које повлачи по текућем рачуну за 40 од сто према претходној години, као што је случај код ове банке. Кад се мало ближе уђе у анализирање позиције текућих рачуна у активи, онда се налази да су три узрока допринела њезиноме смањењу. Пре свега један од узгрока је затишје са трговином ренте Ратне штете на београдској берзи. За време док је та трговина била жива, Дисконтна трговачка банка била је први репортер у Београду за тај посао, она је имала свакодневно да извршује врло велики број куповних и продајних налога за-рачун својих комитената у ренти Ратне штете и наравно у вези с тим имала је развијен репортни посао. Репор се обично књижио преко текућих рачуна, пошто је то посао тако рећи без рока, шпекулант на репору треба да има могућности да у свако доба ликвидира свој ангажман. У осталом кад се репор продужи на дуже време онда је у 90% сигурно да је шпекулант у губитку. Потпуним затишјем у трговини Ратне штете, Трговачка дисконтна банка је наравно изгубила један део комитената на томе послу.

Други узрок је дошао отуда, што је за оне дужнике банчине на подлогу хартија од вредности, који не шпекулирају тим папирима, већ их држе као сериозни имаоци, много згоднији облик залога од текућих рачуна. Текући рачун баш има ту одлику да је без рока и да се по њему могу свакодневно предузимати и контра операције. На против кредити дати по залози урочени су према банци. И тако се објашњава да се у 1929. години први пут појављује позиција зајмови на залоге. То су сериозни имаоци државних хартија од вредности, које је банка у споразуму пренела на овај рачун а што је много згодније и уносније и за саму банку.

Трећи узрок редукцији и кредита по текућим рачунима лежи у једној специјалној околности, у једном пословном инциденту, који је преживела Дисконтна и трговачка банка у прошлој години. И ако волумен послова банчиних није велики, и ако она има директора, који до дна познаје београдску чаршију и имовно стање својих муштерија, ипак се је банци у току прошле године догодило да на једној јединој муштерији, на једноме трговцу, који је пре тога правио велики обрт, претрпи осетнији губитак његовим падом.