Narodno blagostanje — dodatak

Природна је ствар да је на управу банчину тај губитак морао учинити дубок утисак, пошто је на кратко време пре тога дотични комитент представљао једнога од комитената о кога су се банке отимале, који је обављао велики волумен послова. Природно је да се после овог код банке појави жеља да редуцира веће кредите.

а Кредитне операције Дисконтне и трговачке банке износе 16 милиона динара. Кад се има у виду да главница банчина износи 10 милиона, "резервни фондови 1,5 милиона и утрошци 3,9 милиона динара, онда излази да је банка у кредитне операције дала своја сопствена средства и улошке. Остали део повучених кредита у износу од прилике 6 милиона динара, а толико износи и њезино дуговање по текућим рачунима пласирала је банка још много идеалније и то 4,2 милиона динара у хартије од вредности, а 1,2 милиона динара у готовину у каси код Народне банке.

Ми смо већ више пута истакли да се у току 1929. године показује код београдских банака све већи интерес за хартије од вредности, и то специјално државом гарантоване и акције Народне банке. Дисконтна и трговачка банка је прва која је почела да се интересује за ту врсту пласмана, она је у свом билансу за 1928. годину имала хартија од вредности за преко 4 милиона динара, односно за скоро 50% њене главнице. У билансу за 1929. годину позиција хартија од вредности опала је за 300 хиљада динара, али зато се показује пораст сопствених хартија од вредности за рачун резервног фонда за више од 600 хиљада динара. Цео тај износ од преко 5 милиона динара сопствених хартија од вредности, које у портфељу, које у резервном фонду у главном су државне хартије од вредности, затим један мањи део акција Народне Банке и један незнатан део акција других београдских банака. У

На први поглед изгледа мало необично да је. Дисконтна и трговачка банка у току 1929. године повећала за преко милион динара есконт, кад се зна да је код банака та врста посла у последње време постала најозлоглашенијом. Али кад се погледа мало ближе у њене завршне рачуне ваћи ће се у статистичком делу банчиног извештаја, а у коме има врло драгоцених података, да је половина целокупног меничног портфеља обезбеђена хипотекарним покрићем, на првом месту у Београду. Овакве диверзије у банкарским пословима код једне београдске банке могле би бити необичне у каквој западној европској држави. Код нас пак је то у 1929. години била курентна појава. Ми смо више пута напоменули да се та врста посла форсира од стране загребачких и војвођанских банака у целој Војводини, јер је то била најомиљенија врста банкарског посла у току 1929. године. Није никако чудо што се тај посао појављује и у Београду. По себи се разуме да тај посао правнички не показује ону ликвидност, коју показује меница, али ми знамо врло добро, како стоји са ликвидношћу код менице. Њена ликвидност је само формална, меница није дужег рока од 3 месеца, али финансијски је меница потпупо иликвидна, јер и ту нема никакве гаранције, да се она може наплатити и у пет пута дужем року. Банка, као што је Дисконтна и трговачка банка, која дугује незнатне суме, може комотно да издвоји један мали део, као што је 1,6 милиона динара свога обртног капитала и пласира у менична потраживања хипотекарног обезбеђења, имајући при томе апсолутну идеалну сигурност, и поред тога за рок од годину две-три обезбеђену данашњу камату. Али ни ово последње није околност за презирање, пошто код нас камата рапидно опада. Данас је ноторна ствар да београдске банке, које су jom пре три године радиле са каматом од 24%, раде са каматом од 11, максимум 12%. Дисконтна и трговачка банка не примењује ни у ком случају камату већу од 12%.

„Као другу новину у билансу банчином имамо покрића по гаранцијама. То је један од врло рентабилних и пријат-

вих послова београдских банака давање гаранција при разним трансакцијама, при лиферацијама. При томе се даје често и само гарантно писмо или хартије од вредности, и један и други посао је врло уносан кад се води како треба. Дисконтна и трговачка банка, која иначе још увек негује прилично посао са хартијама од вредности, сасвим је природно стајала близу том послу.

Новина је и непокретност од 295 хиљада динара. Она се налази у улици Принца Евгенија, како се то види из завршних рачуна. Очигледно је, да тај плац није намењен изградњи банчине зграде, пошто је он далеко од београдског Ситиа. И та је куповина према нашем мишљењу дошла као последица разочарења, која је дошла у тежњи за покрићем једног дела свог потраживања код већ поменутог комитента. То је једна рентна кућа, која има већи број кирајџија и која даје иначе врло добру ренту. Судбина је хтела да прва непокретност која се појавила у банчином извештају, не буде она на коју банка мисли већ две године : сопствена зграда. И овога пута она наглашава, да и даље тражи погодан терен, на коме би могла да подигне своју зграду у току ове пословне године.

· Поменута криза банкарског посла и пад камате имала је за последицу смањење бруто добити. Она износи 2,6 према скоро 3 милиона у 1928. години. Упоређењем са поделом добити у прошлој години пада у очи пре свега, да је банка извршила отпис потраживања од 590 хиљада динара према 179 у претпрошшлој години, то је у вези са поменутим гу-_ битком. Исто тако се констатује, да банка ове године није дала ни паре на име тантијеме, већ је целокупан претек од 400 хиљада динара, после дотације фондова, ставила збору на расположење са предлогом, да се н та сума употреби на дотацију резервног фонда. На тај начин ће дотација резервног фонда бити милион динара у 1929. години. Фонд једним потезом скаче од 450 хиљада динара на преко милион и по динара. Само се таквим потезима могу да преброде губици у истој години у којој су се појавили.

ИЗВОЗНА БАЧКА — БЕОГРАД

Извозна Банка је највећа србијанска банка ; она је то била још пре рата. Са главницом од 5 милиона динара она је била далеко надмашила све остале србијанске банке. Извозна . Банка је основана 1900. године тако да је ове године навршила 30 година живота. На њезиној овогодишњој редовној скупштини акционара било је нечег јубиларног, она је била

тако обилно посећена, да је тешко претпоставити, да је исто-

риска скупштина 1907. године била боље посећена. У извештају банчином ништа се не говори о прослави тридесетогодишњице, али то не мскључује могућност да he се она прославити у току ове године. -

По идејама које су биле решавајуће за њезино оснивање, Извозна Банка има извесне сличности са Првом хрватском штедионицом. И овде су политичко национални моменти били пресудни. У предратној Србији извоз је био најтежи економско-политички проблем. Привилегована Извозна Банка, како се она звала у почетку, јер је нарочитим законом била привилегисана, имала је да нађе решење извоза српске стоке ван Аустрије. Са таквом лозинком могли су се у Србији скупити много већи капитали, но што би то било могућно са обичном меркантилном паролом. Исто је тако у томе својству Извозна Банка могла рачунати на много обилнију помоћ од стране власти.

Далеко смо од помисли да улазимо у историју Извозне Банке и ако је она врло интересантна, не само са гле-