Narodno blagostanje — dodatak

Биланса за четири последње године пружа следећу

хелику :

Актива: 71000. 5. „1929. wo JOŽ7. | 1926. Благајна 29.494 18.547 16.974 11.872 Менице 92475 · 68.518 | 5110 | 36.500 Ефекти 20.972 28.141 9.617 6.301 Дужници 336.995 275.450 _ 253.184 194.512 Некретнине 5.840 5.972 6.058 6.192 Пасива: |

Главница 12.000 12.000 12.000 12.000 "Резерве 4.019 3.140 3.243 3.171 Улотици на књижице 93.904 81.950 79.009 74.056 Улешци на тек. pau. 373.950 299.084 244.069 167.943 Добитак 1.440 1.420 1.326 1.187

У првом реду улошци на књижице су порасли у 1929. години за 12 милиона динара. Године 1928. пораст је износио само 3 милиона а године 1927. око 5 милиона. Према томе, у погледу уложака на књижице, прошла година била је повољна. |

Код Задружне господарске банке не можемо очекивати знатан износ уложака на књижице. Бар не у Словенији. Она је банка словеначког задругарства, те не може појединим задругама да прави конкуренцију у сакупљању уложака. Улошци ситних људи, а то су улошци на књижице, морају се концентрирати код разних задруга. Тек задруге предају своје вишкове Задружној господарској банци, али више у форми уложака по текућем рачуну, него у форми уложака на књижице. Они долазе пре свега од варошке публике. И ако има Задружна господарска банка 5 филијала ван Словеније, и то у крајевима у којима је полагање уштеђених износа код банака добро развијено, ипак отпада на Словенију главни удео. Али упркос томе, није невероватно, да су поједине филијале прикупиле неколико десетина милиона динара уложака.

Пораст уложака на текућим рачунима износи 74 милиона динара. Ту се у првом реду одразује и напредак словенског задругарства, које своје вишкове пласира код Задружне господарске банке.

(С обзиром на знатан пораст поверених износа од 86 милиона динара и у активној страни биланса наступиле су јаче промене. У првом реду, менице су порасле од 68 на 92 милиона динара или за 24 милиона. С обзиром на прилике у Словенији и овде нам изгледа, да се пораст портфеља мора у првом реду приписати деловању филијала ван Словеније. јер ове филијале имају добрим делом задаћу, да уз каматњак, који је већи него што је то у Словенији, пласирају средства, која се концентрирају код завода.

Као што је за очекивати, порасли су и дужници од 275 милиона на 336 милиона динара, или за 6! милион динара. Располажући са много већим средствима, него што је то раније био случај, Задружна господарска банка била је године 1929. у сретном положају да даје на зајам знатно веће износе но ранијих година. У том погледу истакнуто је у извештају, да је пораст поверених средстава био пласиран у свим деловима државе осим у унутрашњости Ср"бије, јер да до сада нису дани предувјети за кредитирање и тих крајева. Кад се уреде грунтовне књиге, онда ће банка, према извештају, своје пословање моћи проширити и на тај крај.

У питању меница, завод наводи да је есконтирање жраткорочних трговачких меница једна од његових највећих

задаћа, и због тога се томе послу посвећује сва пажња. #

t

55

И ако су успеси, постигнути у прошлим годинама, били задовољавајући, то изгледа, да су у току 1929. године есконтни послови краткорочних трговачких меница били повољнији но икад.

Стање ефеката спустило се је за преко 7 милиона динара. И то у првом реду државних папира. Концем 1928. год. државних папира било је за 24.8 милиона а концем 1929. само 17 милиона. Прилике на тржишту држ. папира у прошлој год., неизвесност у погледу одржавања курса и интервенције, а на крају знатан пад курса Ратне штете, деловало је неповољно на имаоце државних папира, у првом реду у Словенији. И није никакво чудо, да се је реагирало на тај начин, да је дошло до продаје знатних износа државних папира. Новчани заводи Словеније, с обзиром на ниски каматњак који тамо влада, могли су временом постати главни купац наших државних папира, кад би имали могућност, да рачунају са ломбардом Народне банке.

Рачун губитка и добитка за годину 1929. немогуће је успоредити са истим рачунима ранијих година. јер док смо раније имали један рецимо нето преглед прихода и расхода, ове године имамо бруто преглед, па би салдо тек требало израчунати. Ну главно је, да је чисти добитак остао непромењен, и да ће се платити једнака дивиденда од 9%.

Размера сопствених и туђих средстава од ! према 30 била би код обичне мобилиарне банке неповољна. Али она има сасвим други значај код Задружне господарске банке, због њезиног специфичног положаја : код ње су акционари

| главном идентични са повериоцима који пружај грос »

обртног капитала. А кад год тај случај наступи, питање размере између сопствених и туђих средстава беспредметно је ; због тога се не може поставити повећање главнице као императив за Задружну господарску банку.

Управни одбор састоји се од г. г. : претседник : Др. Јакоб Мохорич, Љубљана, први потпретседник Др. Јосип Басај, Љубљана, други потпретседник Др. јосип Дермастиа, Љубљана, Др. Антон Брецељ, Љубљана, Франц Храстељ, Марибор, јанко Јован, Љубљана, Иван Забрет, Добовек. А Надзорни одбор састоји се из г. г.: Др. Антон Јеровшек, Марибор, Јосип Бургар, Храше, Евген Лгат, Љубљана и Мартин Стебловник, Шмартно на Раки.

ОПШТА ТРГОВИНСКА БАНКА — БЕОГРАД

И ове године су у Општој Трговинској Банци „млађи“ полагали испит. Придеви су речи којима се обележавају. својства квалитете. Како се један исти квалитет може да појави у разном степену и разној интензивности, то се језик помаже компаративом и суперлативом. Тако имамо млад, млађи и најмлађи. Млађи треба да је мањи степен младости од младога, али у животу није увек тако. Као што је висока школа већега ранга од више, школе, тако је млађи старији од младога. „Млад“ човек не може имати више од 35 година, док „млађи“ може имати 70 година. Докле год има и једног човека, који је старији од њега, дотле је он према њему млађи. једна група чланова радикалне странке одвојила се била из ње пре неколико година само због тога што је, услед дугог живота Пашића, спадала у млађе и после 50 година старости. Тако је и са млађима из Опште Трговинске Банке. Они су млађи због тога, што

тих старији, који су се добро укотвили на разним положа-

јима, тако третирају. Иначе, да су женске, већ би чупале седе длаке из косе. То су људи у најбољем напону снаге, али не и без пословног искуства. На против.

Ми смо у броју 4. „Народног Благостања" од прошле године упознали већ у неколико главне одлике Опште Тр-