Narodno blagostanje — dodatak
58
више, него што је данас. Други заводи још би сами терали курс на горе. Српска банка у својој ванредној резервираности, настоји, запречити знатне и нагле порасте курсева. Ту се највише и очитује сериозност управе.
Држимо, да данас ни једном нашем новчаном заводу не би било тако лако провести повишење дионичке главнице као Српској банци. Прво потражња њезиних акција увек је јака, а робе нема. Према томе не само што би досадашњи акционари у претежној већини оптирали своје дионице, него би се јавио и знатан број нових. А како дионице нотирају више него двоструко од номинале, и емисиони курс могао би бити знатан. —
Ми не знамо да ли ће се и када приступити повишењу дионичке главнице и у којој мери. Српска банка не прилази непосредном повишењу главнице због тога, што ће будућим фузијама бити измењен однос између сопствених и туђих средстава.
У прошлој години изгубила је Српска банка свог оснивача, Владимира Матијевића. То је била велика жалост за банку. Потребна је била генијална еластичност и трговачка способност, ради постигнућа онога, што је Матијевић постигао са Српском банком. „Народно Благостање" је у POROD логу истакло вредност покојног Матијевића.
Његова смрт је за банку жалост, али не и губитак у пословном погледу. Два главна сарадника Матијевића од почетка, а последњих година, како је Матијевић био прешао у Београд и два главна фактора, продужили су управом банком, као и дотле. Го су Д-р Светислав Шумановић, садашњи претседник и г. Ђорђе Велисављевић, потпредседник управног одбора. Улазак у управу г. Петра Теслића индустријалца из Сиска, може се обележити као одлична аквизиција за банку.
ВРАЧАРСКА ЗАДРУГА А. Д. БЕОГРАД
Врачарска задруга је стари Београд. Њу су подигле београдске патриције и у структури њезиног биланса има много што шта од предратног патрицијског.
После дугогодишњег експериментисања са разним гранама привредне делатности, задруга се изгледа стабилизирала. Сва се бацила на неговање оних облика делатности, хоја је у току експериментисања нашла да су добра. То се лепо види из доње таблице, која показује да се кроз четири године одржава готово исти однос између важнијих позиција активе и пасиве.
Рачун изравнања:
Актива : 1926. г. 1927. т. 1928. г. 1929. г. Благајна 434 580 682 455 Жиро код Нар. Банке 1.211 2.028 3.040 27111 Менице 10.780 26.026 18.812 16.945 Зајмови на харт. од
вредности 139 427 189 92 Тек. рачуни 10.370 14.210 19.201 21719 Непокрет. имања 15.845 16.177 Хартије од вредности 10.407 10.950 12.471 14.620 JlacgBa : Главница 10.000 10.000 20.000 20.000 Резервни фондови 17.500 18.776 3.564 5.566 Тек. рачуни 4.313 9.269 6.754 1.486 Улози на књижицама 15.627 19.660 25.947 28.929 Обавезе — 17.143 10.998 13.435 Збир пасиве 71.940 116.256 125.872 139.531 |
Рачун губитка и добитка: |
Расходи : 1926. г. 1927. г. 1928. г. 1929. г. Камате 1.755 2.380 2.913 2.869 Плате и трошкови 1.899 1.559 2.055 2.650 "Тантијеме 500 500 750 750 Дивиденда 2.000 2.000 3.000 3.000
Приходи : | Камате 2.610 2.904 3.860 4.056 Приходи од непокр:
имања 463 375 533 563 Приходи од хартија
од вредности 2.921 2.913 2.908 2.188 Разни приходи 590 818 2.011 1.866 Збир прихода 6.585 7.011 9.314 8.674.
Средства Врачарске задруге попела су се за четири године од 47 на 70 милиона динара. Главни извори пораста су улози на штедњу и обавезе. Врхунац су достигли улошци у 1928. години са 32 милиона динара, а у 1929. години су спали за 2 милиона. Али при томе се примећује, да су улошци по уложним књижицама порасли за преко 3 милиона, а да се пад односи само на улошке по текућим рачунима, то значи, да је какав велики комитент подигао један део свога капитала, који је дотле држао код задруге ради другог -каквог пласмана.
Од тих 70 милиона динара обртног капитала задруге, 25 су сопствена средства, 30 улошци на штедњу а 13,8 друге обавезе. И последње су вероватно какве врсте депозита, пошто се задруга у данашње доба не служи кредитом код других банака, па чак вероватно ни код Народне банке. А то пак значи, да је пасива Врачарске задруге стабилна и дужета рока. Обртна средства овако су пласирана :
Хартије од вредности 14,6 милиона динара, непокретности 16,1 милион, менице 16,9 милиона, текући рачуни 21,7 милиона и благајна 3,2 милиона динара. У периоди од четири године показују се следеће промене : менице су се смањиле од 1927. год. за скоро 10 милиона, а текући рачуни су порасли за 11 милиона динара,
Овакова се промена са гледишта банкарске теорије и банкарске праксе западне Европе сматра неповољном, али је она код нас и природна и повољна. Пре свега текући рачуни код нас спајају сва преимућства меничног потраживања и то потенцирана, са познатим добрим странама текућег рачуна у опште. И текући рачун код нас није увек исто као: у западној Европи. Текући рачун постаје опасношћу, кад је он форма за финансирање и кредитирање подузећа, у којем је дотична банка јаче заинтересована и кад се преко њега додељују голијат кредити. Кад се пак кредити по текућим рачунима додељују по оном истом критеријуму, по коме се цене менице за есконт, онда је то најбоља врста активних банкарских операција код нас. Очигелдно је, да Врачарска задруга избегава намерно есконт и да бега у текуће рачуне. Мотиве за такву преориентацију није потребно излагати, они су и сувише познати из годишњег извештаја и других манифестација нашег банкарства крајем 1929. и почетком 1930. године. 5
У рачуну хартија од вредновсти Врачарска задђуга показује у своме билансу како хартије, које припадају портфељу тако и оне које припадају резервном фонду.
Зна се већ да Врачарска задруга има један велики пакет акција Вајфертове пиваре и Првог акционарског млина. Како је пак укупна вредност хартија исказана у билансу 1929. године само са 14,6 милиона динара, то значи да је један део тих хартија валоризиран далеко испод њихове комерцијалне вредности (при чему наравно не мислимо на папире, који се котирају на берзи). Ми сматрамо да се ту крију тихе резерве Врачарске задруге.
У рачуну непокретности књижи Врачарска задруга : своју зграду, хотел „Српски Краљ“ у Београду и виноград у Смедереву. Последња два објекта задруга експлоатише у сопственој режији. У извештају се нарочито истиче задовољавајући резултат експлоатације хотела.
Бруто добит за 1929. годину износи 8,67 милиона динара и мања је за преко 500.000 динара од оне у 1928. год.