Narodno blagostanje — dodatak

АНАЛИЗА

БИЛАН

Додатан „Народном Благостању“

ТОДИНА ПН.

Садржај:

Југословенска банка — Загреб

БЕОГРАД, 5. АПРИЛ 1930.

БРОЈ 14

Босанска индустријална и трговачка банка — Сарајево— Загреб

Београдска заложна банка — Београд Српско акц. рудар. топионичко индустр.

ЈУГОСЛОВЕНСКА БАНКА — ЗАГРЕБ

У рангу наших новчаних завода, како по величини властитог капитала тако и по укупној суми њихових биланса, није у прошлој години било никакове нарочите промене. Значај који су наши водећи новчани заводи имали крајем 1928. године, остао је исти и крајем 1929. године. Већих фузија није било а ни повишења дионичке главнице.

По томе Југословенска банка остала је и даље на требем месту међу нашим водећим новчаним заводима. После Прве хрватске штедионице и Југословенске удружене банке, колази одмах југословенска банка. И то по властитим средствима као и по укупном износу своје билансе. Дапаче она у погледу висине дионичке главнице налази се и испред Прве хрватске штедионице. Ну кад узмемо у обзир и резерву, онда се слика мења у корист Праштедионице. А поготову ако водимо рачуна о укупном износу биланса.

Само три наша приватна новчана завода билансирају са преко једне милијарде и то Праштедионица, Унионбанка и југословенска. Тако је било 1928. године тако је и 1929. А изгледа нам, да ће тако остати још неко време. јер новчани завод, који по висини своје билансе долази одмах после југословенске банке, дакле на четврто место, билансира само са 600 милиона динара. А од 600 милиона није лако скочити на једну милијарду. И по броју својих филијала Југословенска банка налази се у првим редовима. Прошле године основана је и испостава у Старом Бечеју. А од испоставе до филијала није далек корак. Изгледа да и Југословенска банка нарочиту пажњу посвећује Војводини. Сређивањем општих привредних прилика, број ће филијала још да расте, поготову што је југословенска банка и ангажирана код неких војвођанских банака у толикој мери, да је претварање тих завода у властите филијале само питање времена: Југословенска банка има данас филијале у свима крајевима државе осим у Босни и Далмацији. Ну развитак прилика одвешће је и у те крајеве. Отварање филијале у Сплиту било је пре неколико година већ скоро готово, ну онда је дошло опште погоршање прилика, које је налагало резервисаност у сваком погледу па и у отварању филијала.

И југословенска банка спада у ред оних наших водећих новчаних завода, код којих је страни капитал ангажиран у знатној мери. Ну за разлику од других новчаних завода, код Југословенске банке видимо, да је ангажиран само један страни капитал: И то чешкословачки. Живностенска банка у Прагу кумовала је оснивању југословенске банке а и данас она је њено главно: залеђе. Преко: Живностен. банке она је укопчана у западно-европски банковни систем, што јој омогућује изравну везу са великим новчаним центрима.

Х

друштво „Сартид' — Београд

Веза између југословенске и Живностенске банке веома је интимна. Живностенска банка ангажирана је и код неколико индустријских подузећа концерна Југословенске банке. На тај начин, они скупа имају доминантну позицију. У управи Југословенске банке која за разлику од осталих наших новчаних завода има само 9 чланова заступана је Живностенска банка са својим најугледнијим члановима са надравнатељем Прајс-ом и његовим замеником Тиле-ом, Овај последњи врши и функцију потпредседника завода.

Претседник Југословенске банке је Д-р Фердинанд Грамберг. Загребачки новчани заводи у најновије време своје претседнике и потпредседнике све више бирају из Бео-

града.

Биланса за 4 последње године пружа следећу слику: Актива 1929 1928 1927 1926 Благајна 22.621 32.589 41.354 38.29: Потраживања к. банака 33.894 33.026 25.806 22.551 Менице 205.567 189.191 174.960 111.904 Ефекти 41.597 37.997 38.550 38.711 Ломбард 15.015 21.541 25.301 18.985 Дужници 503.907 601.870 614.104 574.527 Хипотеке 21.067 20.597 16.346 2.160 Некретнине – 39.762 39.762 39.706 39.705 Насива Дионичка главница 100.000 100.000 100.000 100.000 PeaepBa 28.500 21.656 26.806 25.956. Улож. на књижице 280.399 263.643 241.939 197.945 Улож. у тек. рачуне 167.141 152.590 127.626 104.716 Повериоци 368.100 412.745 459.712 404.258 Заложнице 19.718 18.109 16.109 2.847 Добитак 10.852 10.542 10.391 11481 Укупна сума билан. 1.003.066 1.000.017 1.002.812 ~ 864.541

Улошци на књижице порасли су за 26 милиона а они на текућим рачунима за 15 милиона. По томе је укупни пораст од преко 40 милиона. Обзиром да је знатан број филијала у Дунавској бановини и Славонији, где привредне прилике нису биле најповољније, можемо констатовати да је пораст уложака доста знатан.

Повериоци су опали за 44 милиона динара. Једним делом ради тога, што завод у прошлој години није искоришћавао свој кредит код Народне банке, редисконтирањем меница, а делом што су иноземни кредити које је раније Југославенска банка провађала за рачун својих комитената, били у прошлој години употребљени у мањој количини него раније.

Потраживања код банака остала су на истој висини: Благајна је мања за 10 милиона динара. И код биланса Југословенске банке видимо, да не стоји тврдња, да је наше нов-