Narodno blagostanje — dodatak

требила је 2 милиона динара на дивиденду по 50 динара по акцији од 500 динара.

Завршујући нашу анализу биланса Прометне банке за 1928. годину, ми смо напоменули, да смо имали утисак да се у почетку 1929. године банка налазила на прагу новог коњунктурног полета. Њезино развиће у току 1929. године то је потпуно потврдило, што се јасно види у рачуну добитка и губитка.

ПРВА ХРВАТСКА ОБРТНА БАНКА — ЗАГРЕБ

Реорганизација Прве хрватске обртне банке извршена је тек пред крај прошле године, и због тога је наравно, да се последице те реорганизације нису још могле осетити у билансу за прошлу годину. Како је познато, Чешка индустријална банка из Прага одлучила је, да својој афилијацији, Првој хрватској обртној банци стави на расположење далеко више средстава, но што је то био раније случај. А и услови су много повољнији. Управа је у рукама чевека, који је дуго година најактивније сарађивао, и то ва водећем месту, у нашем највећем новчаном заводу. Тиме је дошао до одличних веза. У новој управи, која је бирана на последњој главној скупштини, налази се и неколико наших јачих привредника.

Обзиром на нову управу као и уску везу са једним тако јаким заводом, као што је то Чешка индустријална банка, поверење у Обртну банку, које је последњих година било видно ослабило, поновно је успостављено. Улошци, а њихово кредитирање најбољи је барометар поверења широких слојева, који су од 25 милиона динара у години 1925. били пали на 12,4 милиона у години 1927. а са 12. милиона у години 1926. и прошлој години порасли су на 16.6 милиона динара. А колико се дознаје, у првом кварталу ове године пораст уложака износи око 30%. По томе се може очекивати да ће још у току ове године висина уложака достићи износ, који је пре 4 године. А настави ли се и даље започетом изградњом, у првом реду ако се преузме љубљанска филијала чешке индустријалне банке, којој се никако не исплаћује, да у нашој држави има и властиту филијалу и афилијацију, код које је она одлучни фактор, уложни посао узеће много веће димензије. С обзиром да Обртна банка, у првом реду гаји послове са ситнијим привредницима, којима се свугде па и код нас зарачунавају већи камати него великој и јакој клијентели, може она да својим улагачима подели и већи каматњак него велики заводи. До сада већи каматњак није за Обртну банку много значио, јер улагачи нису имали највеће поверење. Сада, кад је ситуација потпуно измењена, и кад се рад завода прати највећим поверењем, притицај уложака баш с обзиром на јачи каматњак много је већи него што је то код других завода, код којих нису настале никакове битне промене. С обзиром на изнесено, Обртна банка могла би за неколико година да сакупи знатне улошке.

Биланса за последње 4 године показује следећу слику:

Актива : 1929. г. 1928. г. КОЗА DP. 1926. г. у хиљадама динара

Готовина 9858 1.802 2,504 941 Ефекти 1.967 2192 3.55 3.983 Менице 16.141 13.180 12.113 15.041 Дужници 23.329 28.453 25.209 27.052 Непокретности 7.036 7.036 7.098 6.984 Губитак | SS 9.989 HacsBa :

Главница 15.000 15.000 15.000 15.000 Резерве 2.360 2.330 1.950 1.950 Улошци на књижице 16.602 12.073 12.497 25.181 Текући рачуни 16.822 23.942 20.207 16.304 Добитак 702 657 555

Укупна биланса 57.416 54.680 50.901 64.525

Упада у очи да су у активи знатно опали ефекти и:

дужници. То је у Бези са ликвидацијом неких ранијих ан--

гажмана. Ранија управа Прве хрватске обртне банке била је. ангажирала завод код неких индустриских подузећа, која су“ претрпела знатне губитке. Међутим сада је и та ствар рашчишћена. Пораст меница за 3 милиона динара показује нове путеве развитка завода. Изгледа, да ће есконт меница у будуће бити изграђен као главни посао. И збиља паши новчани заводи најмање су изгубили код есконта меница.

Улошци су знатно порасли док су опали повериоци.. Hy и то је била само једна прелазна појава, с обзиром на реорганизацију. У будуће тај рачун показиваће далеко јаче стање, јер ће се преко њега у првом реду одвијати кредити Чешке индустријалне банке. А с обзиром на општу тенденцију снижавања каматне стопе, у првом реду у Чехословачкој, изгледа вероватно, да ће Чешка индустријална банка. настојати да један део својих расположивих средстава преко. Обртне банке пласира на југословенско новчано тржиште, где је каматњак још увек доста висок. А о некој презасићености наше привреде са кредитима нема ни говора.

У најновије време спрема се Прва хрватска обртна: банка да у заједници са једним великим иноземним осигуравајућим друштвом и код нас приступи осигурању кредита.

Ну треба почекати како ће се развити тај посао.

Својом реорганизацијом Прва хрватска обртна банка“ поновно се вратила на своју првобитну функцију, да буде

новчана установа око које ће се окупљати ситнијн —

привредници, у првом реду обртници. Она би имала постати њихова финансиска централа. Други велики заводи немају правог разумевања за ситне кредитне песлове и избегавају их. Како је ослон на Чешку индустријалну банку, од када су на управи други људи, који и нешто значе у нашем привредном животу, веома интиман, можемо са сигурношћу очекивати, да ће се Обртна банка у будуће тако развијати, ла ће она не само досегнути развитак у којему је била за време инфлације, него да ће га и надмашити. У сваком случају она“ ће бити главни ослон обрта и ситне трговине Загреба и његове околине.

ЧАЧАНСКА ОБЛАСНА БАНКА — ЧАЧАК

Главна карактеристика србијанског банкарства пре рата и југословенског провинциског банкарства после рата“ лежи у перманентној оскудици у обртном капиталу 'односно много већој потреби за капиталом но што је онај којим су банке располагале. Следствено целокупна управа 6банака била је уперена на изналажење што богатијих извора и релативно што јевтинијег капитала. Са сваким динаром обртног капитала банка је повећавала знатно своју зараду. пошто је тај новац могао бити увек пласиран под врло повољним условима.

Чачанска обласна банка је једна од најмлађих и најмањих србијанских банака. Основана је пре четири год. и главница износи 1 милион динара; укупан обртни капитал износи“ 2 милиона динара од чега 2,65 милиона динара пада на улошке на штедњу. Из пасиве се види да нема ни паре дуга“ по текућем рачуну ни по реесконту. У извештају банчином се каже. да банка уопште није узимала кредита ни од какве“ веће банке. Излази дакле из свега да су провинциске банке,. које су 50 година жељне кредита, од једном постале сатуриране капиталом. У билансу чачанске обласне банкеналази се једна бројка, коју треба нарочито истаћи, на име, она показује касену готовину 480 хиљада динара, а то је скоро половина целокупне главнице. То је одиста јединствен случај. Бруто добит износи 8950 хиљада динара од. чега 450 хиљада од камата, 364 провизије и 36 хиљада раз--

личито. За 1929. годину подељена је дивиденда 10%.