Narodno blagostanje — dodatak

| Додатан зПароднотл Бла теста њу. |

ГОДИНА П.

БЕОГРАД, 19. АПРИЛ 1930.

_ Садржај:

_ Трговачко-индустриска банка а, д. — Бесград | " Панчевачка пучка банка — Панчево Хрватска пољоделска банка д. д. — Загреб

ТРГОВАЧКО-ИНДУСТРИСКА БАНКА А. Д. — БЕОГРАД Кад се човек удуби у историју Трговачко-индустриске банке, тада му излази пред очи историја Прометне банке. И ова је била један моћан фактор индустријализације предратне | Србије, као што је то данас Трговачко-индустриска банка. Цела разлика је само у томе, што је последња за несразмерно краће време прошла пут Прометне банке. ____ Прометна банка је дуго година покушавала да поста'не великом из банкарског посла, док је Трговачко-индустриска банка првога дана кренула енергично ка индустрији. -____И она је као Прометна банка изабрала дрвену инду“ стрију, и она је на обалама Дрине почела да тражи сировинеа у Београду да подиже стругару. Она набавља сировину као Прометна банка сплављењем низ Дрину и Саву. _ Како је Прометна банка дигла стругару на Дунаву, то се Трговачко-индустриска банка спустила на Сави. Као

што “је Дунав у доба подизања стругаре био пуста јалија,.

тако је и Макиш био мочар, од кога се само могла добити темељна маларија.

- Као што је дунавска обала данас на путу да постане великим индустриско-саобраћајним делом Београда, тако дели (Сава на истоме путу, а поред тога и Макиш се претвара у аустралиску прерију.

| Трговачко-индустриска банка се бацила на дрвену ин„Аустрију са много воље и одушевљења. Као ранијих година тако. и у 1929. години њезина је стругара радила са пуним капацитетом. То много значи за једно индустриско поду'зеће. Што је укупна производња за 1929. годину 10% мања „но у 1928. години, узрок лежи у елементарним непогодама а специјално у хладној зими почетком 1929. године и високом „водостају на крају исте године.

И у овогодишњем свом извештају управа банчина даје изражаја задовољству са резултатом свога дрварског посла. Тај оптимизам, који је прилично усамљен у дрвено! индустрији за 1929. и 1930. годину, није био ни мало поремећен слабијом коњунктуром пред крај године, а нарочито извесним попуштањем цена. У извештају се изрично каже да банка из тога застоја који је проузроковао код ње већу резерву у готовој роби, не жели изводити прерани закључак „као „да наваљују тешки дани за шумску индустрију наше земље. Наше дрво, каже се даље, створило је нове консуме „у свима крајевима света.

Трговачко индустриска банка ради у главном за два тржишта: домаће и грчко. Последње се такође врло добро "развијало последњих година и банка га сматра сада као „резерву и то само за случај ако попусти домаће тржиште. Она истиче, да је била велика конкуренција са румунским дрветом на грчком тржишту, али, као што рекосмо, не сматра да се из тога смеју извести песимистички закључци о

„будућности наше шумске индустрије. Банка се не боји

"то да уради, то је она одбачена од посла за,који с

кризе прође робе. Она је уверена да ће наше дрво имати увек широко светско тржиште. Оно чега се она боји 2 НА што је сконцентрисала своју бригу то је опасност од несњћ шице сировине. Банка нема довољно обезбеђене сировине и као сваки добар трговац који мисли на будућност гихона се не устеже да у извештају да израза у томе. правцу., o томе не бисмо имали ништа много да кажемо због тога Што наша широка јавност врло добро је упозната Са целим ти питањем и што зна да је Трговачка индустриска банка би та, која је изводила организацију тако зване мале игередње | шумске индустрије. -

Готово сасвим случајно ушла је Трговачко-индусћ ip ска банка у другу једну индустриску грану, која ће у даљ будућности бити свакако од много већег значаја по“ пословну структуру од шумске. индустрије. То је“ са. трична индустрија. Стругара у Макишу била је обнавана на бази електричне енергије из разних техничких рај лога. А кад је струја била ту и кад је банка констатоваза да може да произведе више струје но што јој је потребно, онда је сасвим природно било да понуди Општини бебградској за потребе њеног водовода, који је у непосредној близини стругаре банчине, један део своје електричне "енергије. А кад је банка почела да продаје струју онда није требало много промућурности па видети, да је она предестинирани лиферант струје за тада независну чукаричку општин Како су сви услови били повољни за повећање електричне енергије и то по сразмерно малим производним трошковима. то је сасвим природно било да на основу тога банка НО- | нуди Београдској општнини да јој задовољи. цедан. „део стално растуће потребе за електричном енергијом, и електричним осветљењем. То је остварено уговором између, _Бедградске општине и Трговачко-индустриске банке о "лифеђо. вању електричне струје за осветљење западног“ "дела“ 6 града. Као што се могло да види из полемике по питању електрификације Београда, тај уговор ca општином лема ние. траје још известан број година. -

Банка је дакле била у велико ROOM, Беотра ле а) општини, кад је бачено на дневни ред питање о новој еле тричној централи. То је био моменат који је peć SNA од историског значаја по банку. Сасвим је природи било да је Трговачко индустриска банка била по необично по -

вољним условима према свима онима који OM: ве «појавили као конкуренти у снабдевању Београда електричном. енејУБ Е АЕ

време даду и зајам. Е · Kako трговачко-индустриска банка није: а „у овању