Narodno blagostanje — dodatak

оглашавањем иду у првом реду за прикупљањем нових уложака, Хрватска пољоделска банка у својим анонсама нуди кредите у првом реду на есконт меница. То би значило да је завод ванредно мобилан и да тражи како ће пласирати средства, која му стоје на располагању.

У анализи билансе Хрватске пољоделске банке за годину. 1928. ми смо навели, констатирајући смањење уложака за 4 милиона динара услед јаке грађевне делатности загребачког каптола, да ће неповољно стање уложака трајати и године 1929., јер се тек те године довршава каптолски конвикт и гиманзија. Међутим ту смо били слаби пророк. Јер улошци од 54.7 милиона динара концем 1928. порасли су на 63:6 милиона динара концем 1929. Дакле један пораст од скоро 9 милиона динара или 14%. Међутим веровници од 15.9 милиона концем 1928. спустили су се на 4.8 милиона концем 1929. Изгледа да су каптолски новци, који су проаиле године били абсорбирани у знатном износу, књижени на рачуну веровника, а не на рачуну уложака. Укупни износ поверених средстава је за 2 милиона динара мањи него концем 1928. Опадање веровника управа завода тумачи и тиме, да јој је знатан пораст уложака омогућио да подмири неке веровнике. Ту би се у првом реду могло радити о реесконту једног дела меничног материјала код других завода. Пораст уложака и тешкоћа око повољног пласирања истих учинили су да завод у мањој мери апелира на кредите. Сам завод наводи, да се прошле године са реесконтом није готово ни служио.

Загребачки каптол, који располаже знатним приходима, сада кад је довршио гимназију и конвикт, биће у стању да знатне износе уложи у Пољоделску банку. Осим ако у најскорије време не приступи изградњи трећег дела своје велике палате, у којој има око 200 станова, па је по томе највећа зграда у Загребу.

Биланса за 4 последње године пружа следећу слику:

Актива : 1929. г. 1928. г. 1927. г. 1926. г. Готовина 2.054 1.832 1.779 1.427 Потраживање код

банака 2.096 6.486 · 7.835 9.614 Ефекти 3.162 4.094 3.101 3.532 Менице 14.013 13.656 10.646 10.047 Некретнине 10.068 10.986 9.086 3.325 Дужници 50.872 48.513 43.460 48.002 "Одио за свилогојство 3,3 „Пасива Главница 10.000 10.000 5.000: 5.000 Резерва 5.175 5.050 4.750 4.650 Улошци ; 63.632 54.723 58.317 55.892 Вјеровници 4.481 15.938 11.757 14.134 Добитак 1.501 1.518 12121 1.113

Сума биланса 88.877 92.445 86.773 84.907

| Сума биланса која је ранијих година констатно расла, у прошлој години опала је за скоро 4 милиона динара. Ну то је једна пролазна појава која је у вези са финансијалним трансакцијама каптола, који преко Пољоделске банке врши све своје новчане послове.

Код активе опажа се да су потраживања код новчаних завода знатно мања него што су била ранијих година. Потраживања код новчаних завода укамаћују се много мање него конто-корентна потраживања према трговини, индустрији или обртницима, а поготову мање него што износи каматњак код есконта менице. Ради тога је и разумљиво настојање у првом реду средњих банака, да потраживања код других банака сведу на минимум.

Есконт меница је у порасту. Међутим изгледа да. сеје Пољоделска банка тек у најновије веме решила да нарочиту пажњу посвети томе послу. Поред тога она има и филијалу у Сарајеву и Сушаку, неке испоставе у Приморју пак може доћи у контакт и са ширим бројем привредника. На концу морамо узети у обзир да Пољоделска банка има афилиацију у Нашицама и Прелогу, те може од тих својих афилиација да редисконтира знатан менични материјал. У сваком случају изгледа да ће идуће године есконт меница бити много већи, него до сада. -

Поред регуларног банкарског посла: есконта и текућих рачуна, банка се бави још и двама специјалним пословима: парцелацијом великих поседа и трговином свиленим чаурама. | |.

Хрватска пољоделска банка је била још пре рата пионир факултативне аграрне реформе: велике поседе парцелирала је ангажујући при томе своја финансиска средства, зиме је омогућено и сиромашним да створе себи егзистенцију као сељаци. Наша послератна аграрна реформа није имала довољно разумевања за ту социјалну функцију Пољоделске банке, већ ју је третирала као велепоседника. Па како је наша аграрна реформа изведена посредством сполијације

"сопственика, то је Пољоделска банка претрпила један тежак

удар, који је срећно издржала, захваљујући својим богатим пословним везама. У активи банчиној се појављују некретнине у износу од скоро 11 милиона динара, од којих један део

вероватно пада на пољопривредни посед. Банка постепено

ликвидира свој парцелациони посао путем факултативне погодбе. Са аграрним интересентима, у сагласности са надлежним министарством. | : Исто тако банка има концесију искључивог права откупа свилених чаура од произвођача. То је некада био врло добар посао, али не и 1929. Цене чаура су тако ниско пале, да је производња знатно подбацила. То је био разлог да банка знатан део купљених чаура задржи на своме стоваришту — што се види из рачуна изравнања (3,3 мил. динара). Развиће ових нерегуларних банкарских послова допринело је, да Пољоделска банка форсира регуларне банкарске послове, а специјално у последње време есконт.

Рачун губитка и добитка изгледао је ове 4 последње

године : Зак Приходи 1929 1928 1927 = 1926 Камате и провидбе 7.280 5.541 5380. 020 Некретнине 913 993 486 555 Разно "248 229 240

Расходи

Пасивни камати 4.117 2.586 2.714 2.873 Управни трошкови 2.510 2.154 1.586 1:654 Порези 347 465 ТЕЛ | 1085 Чисти добитак | 150 1518 1 115

Чисти добитак за годину 1929 је за 17 хиљада мањи од чистог добитка 1928. Међутим прошле године радио је дионички капитал од 10 милиона динара, док је године 1928. капитал од 10 милиона радио само у другом семестру, јер 1е половином године извршена нова емисија. Узрок треба по-

тражити у првом реду у кризи нашег свиларства, и у падању ·

каматњака. |

За 1929. годину плаћена је дивиденда од 12%. (на главницу од 10 милиона). Године 1928. плаћена је дивиденда од 16%. Међутим и дивиденда од 12% осигурава укамаћење нових дионица, обзиром на њихов курс, од 10%. А. то је свакако пристојно укамаћење.

Поверење привредних кругова у Пољоделску. банку веома је знатно. Обзиром на њене одличне везе сви су изгледи да ће се она и даље повољно развијати. =