Narodno blagostanje — dodatak
100
својина Министарства војске и морнарице, које ју је уступило Шипаду на експлоатацију. Како овај крак пруге пролази кроз најсиромашнији део Босне, то је, према извештају предузећа, увек дефицитаран.
Јавни саобраћај врше железнице Шипада од Приједора до Книна и од Јајца до Срнетице — разуме се по прописима и тарифама државних железница. У Дрвару подржава друштво и своју радионицу за поправку локомотива и вагона, а у служби железнице било је запослено у 1929. години кроз целу годину просечно 700 радника.
Али тиме Шипад још није задовољан. Са 1. децембром 1929. године ступио је на снагу нови споразум са Генералном дирекцијом државних железница у ствари прикључења станица предузећа у Приједору и Книну тамошњим државним железницама, што је од највеће важности по питање узајамног кредитирања возарине. То исто питање је покренуто и у погледу прикључења пруге у Јајцу.
Шумске железнице имају задаћу, да дотурају сировине у Дрвар и Добрљин, где има предузеће две стругаре са по 17 и 8 гатера и једну самосталну фабрику целулозе.
Прерађена роба транспортира се — опет у претежној већини властитом железницом — до Шибеника, где подржава Шипад, као и на Сушаку — огромне магацине за преко-
морски извоз.
Број Шипадових намештеника износи око 120 а радника између 5 до 8 хиљада.
Историја постанка и развоја Шипада познаје три периода : од окупације Босне са стране Аустро-угарске монархије па до Ослобођења ; од 1919. године до 1928. и трећи период, за нас најважнији, од 6. јануара 1929. године па на овамо.
У почетку окупације Босне и Херцеговине основан је и Шипад — и то од стране баварског концесионара Ото Штајнбајса. Шипад је у оно време имао још и једног полубрата, наиме шумско предузеће Густаф Мехтерсхајмер и Ото Штајнбајс. Оба друштва имала су форму акционарског друштва, али је Шипад, Штајнбајсово предузеће, са смрћу сопственика прешло у руке Аустро-Угарске, а његов полу-брат остао је у приватним рукама — Мехтерсхајмера ; данас је ово друго предузеће познато под фирмом „Варда“, индустрија дрвета д. д.
На основу Сен-жерменског уговора о миру је Штајнбајсово предузеће, тада већ у рукама Земаљске управе за Босну и Херцеговину, прешло у својину наше државе. Предузеће Густаф Мехтерсхајмер и Ото Штајнбајс пало је после Ослобођења под секвестар, а државне шуме, које је друштво имало на основу уговора са пређашњом босанском управом, продане су на лицитацији. Већи део је купила банка Гајрет, Сарајево, која је истовремено купила и акције Мехтерсхајмера, док је Шипад преузео бивши Штајнбајсов удео. Тиме је био скинут секвестар са другог предузећа, које се је том приликом преосновало у Варду ; то је имало за последицу да су се прекинуле све везе међу оба предузећа. Као једина породична веза остало је учешће Шипада у Варди са 37 и по од сто акционарске главнице. Од тог доба свако је предузеће формално ишло својим путем.
Али само формално. Варда је била много слабија од Шипада, и Шипад ју је стално морао финансирати — што је у многоме ометало рад предузећа. Томе треба додати, да се под ером нашег псеудо-парламентаризма није овом државно-привредном предузећу посвећивала она пажња, која јој је била потребна. 1929. година може се назвати као година ренесансе, васкрсења Ш!ипада.
Исцрпна санација је везана уз напоран и дуготрајан рад. Успеси се тек много доцније показују, али су они, које је могао набројати председник управног одбора Шипада пре четрнаест дана на главној скупштини за рад у прошлој го-
дини толико очигледна, да си Мин. шума само може честитати на избору претседника, који је на тај положај био постављен маја прошле године.
Да цитирамо један значајан пасус из извештаја о раду у 1929. години:
„Са задовољством можемо истаћи, да смо у 1929. години на стругарама прерадили највећу количину обловине, да су трошкови производње били најмањи, продајна цена највећа а постигнута добит по кубичном метру прерађене грађе задовољавајућа, што се све види из прегледа, који Вам, господо акционари, стоји на расположењу“.
Да то нису само празне речи, имали смо и ми прилике уверити се и жалимо, што немамо могућности, да их саопштимо нашим читаоцима.
Не сме се заборавити, да је рад предузећа у 1929. години почео под врло тешким атмосферским приликама : услед тешке зиме са великим снежним мећавама, рад је морао бити обустављен у шуми на сечи и извозу за читава три месеца ; стругаре су за ово време радиле са сниженим капацитетом а железнице су обустављале саобраћај. Исто тако је и свршетак године, новембар и децембар био неподесан за експедицију израђене, продате и у Шибеник за транспорт спремљене робе, јер се због киша није могла сушити а несушена се не сме товарити на бродове — нарочито не за даља места (Америку и Енглеску).
Ипак се је у шумској манипулацији успело посећи колосалан квантум, наиме 393.287 м> и то:
јеловог техничког дрвета 307.677 мз буковог техничког дрвета 17.933 ма
јеловог целулозног дрвета 67.611. и 161.029 просторних метара дрва за гориво.
Стругарама је експедовано свега 436.717 мз разног дрвета и 200.891 просторни метар дрва за гориво а крајем 1929. године остало је у шумама залиха од 195.963 ма разHor дрвета и 78.667 просторних метара дрва за целулозу и гориво.
Стругаре, радећи кроз девет месеца са три смене, прерадиле су 332.061 M дрвета, од тога стругара у Дрвару 195.965 мз а она у Добрљину 136.096 ма.
Стоваришта у Шибенику и Сушаку примила су са стругара 146.652 м, разне грађе (Шибеник 127146 м) а са оба стоваришта отпремљено је 131.003 м,, рок је крајем 1929. године остало 33.870 мз као залиха.
Свега је у прошлој години отпремљено у иностранство 134.143 мз разне грађе, а у земљи је продато 21.420 MS, тако да је укупно испоручено 155.563 мз разне грађе.
За исплате радника, службеника и чиновника на целоме подручју издато је у 1929. години Дин. 63,655.104.77.
Поред старања, да продукција буде што обилнија, а продаја што кориснија, Шипад је поклонио нарочиту пажњу свом финансијском стању као и одужењу, што се види из следећег :
У току прошле пословне године исплаћено је државним касама: 1) за порезе, прирезе, камате и порез на пословни промет како заостатак из 1928. године, тако и на рачун 1929. године Дин. 6,536.577.34
2. шумске таксе и принос за пошумљи-
Дин.
MS
9,129.972.56
вање 3. дужну дивиденду из 1924./25. г. Дин. 3,000.000А. дивиденду за 1928. годину Дин. 5,000.000.5. отплату амортизационог дуга Дин. 5,798.685.42 6. отплату привремене позајмице _ Дин. 5,000.000.—
Свега Дин..'34,465.235.32 Сем тога су плаћене обласне таксе : | финансијској управи у Бихаћу Дин. 749.851.финансијској управи у Травнику Дин. 90.000—
Свега Дин. 839.851.—