Narodno blagostanje — dodatak

"Збир добитка

"ће се одобрити акционарима на њиховом

_Добитак : Пренос добитка — 81 Камата : по меницама 4.240 6.516 по текућим рачунима 519 382 по залогама хартија од вредности 142 185 Провизија 16 22 Разни приходи 210 391 5.129 7.581

Из рачуна губитка и добитка добива се јасна слика "напретка банчиног према 1928. години. Карактеристично је смањење камата у банчиној пасиви, што значи, да је банка почела све више да ради јефтиним сопственим средствима —__ и повећање позиције активних камата, што опет значи,

„да се волумен банчиних послова много повећао — и ако

че каматна стопа у опадању. Упркос великих отписа и нешто "већих трошкова, према 1928. год. добит је за 100% већа но у 1928. години те износи 2.55 милиона динара. Приватним "акционарима исплатило се на њихових 218.941 акцију по 9динара на име дивиденде или нешто преко 7%. Дивиденда рачуну аконто наредне уплате акција а ефективно исплатиће се оним, који

"су своје акције потпуно уплатили. Овом приликом хтели би нарочито да подвучемо ве-

лику марљивост којом су састављени извештаји Занатске банке: све изнесене чињенице документоване су исцрпном

"статистиком коју је Занатска банка умела прикупити, ана-

лизирати и правилно применити и што њезиним извештајима даје карактер научних студија о нашем занатству.

HRVATSKA BANKA D. D. — ZAGREB Ukupna suma bilance Hrvatske banke za godinu 1928. iz-

“nosi 121 milion dinara a za godinu 1929. 354.9 miliona dinara.

To bi značilo skoro trostruki porast bilančnog volumena, što je neobično i za amerikanske prilike.

Ma da je Hrvatska banka i u prošloj goini razvila jednu vanredno veliku aktivnost i znatno proširila svoje poslovanje. ipak bilanc nije porastao za toliko.

U bilanci za 1929. Hrvatska banka protivno praksi u za:padnim krajevima naše države, u glavnu kolonu bilance unela je i neke pozicije koje ne predstavljaju sasvim bankarske kreditne operacije. Tako su u aktivi i pasivi uneseni dužnici po garancijama i akreditivi u iznosu od skoro 13 miliona dinara. Te :stavke nalazimo i u bilancama beogradskih banaka. To je za :svaku pohvalu, jer iz tih pozicija mogu tu i tamo i nastati stvarne obaveze. Inače one se stavljaju u predkolonu, da se tako

„samo markiraju.

Kad iz bilance Hrvatske banke izlučimo garancije, akreditive, polog efekata i mjenica dobijemo ukupni iznos od 243 miliona dinara. Obzirom da je bilanca koncem 1928. iznosila samo :120), miliona to imamo jedan stvaran porast bilance od 100%. A ioliko nije porasla bilanca ni jednog drugog našeg novčanog zavoda. Hrvatska banka može razvitkom svojih poslova biti i te kako zadovolina. Ona se od jedne manie banke progurala

~u red naših velikih zavoda. A potraje li i dalje ovaj tempo raz-

vitka i ostvare li se neke kombinacije koje se proučavaju, mogla bi Hrvatska banka da za par godina ranžira međ našim najive·G6im. novčanim zavodima.

Bilanca za 4 poslednje godine pruža sle.ieću sliku (u hilj. :dinara):

Aktiva 1929. 1928. 1927. 1926. Blagajna 33.302 13.204 6.006 8.119 Efekti 2.233 5.55 1:212 1.068 Mienice 34.564 21.886 2.112 1.413 Dužnici 163.226 70.336 19.880 11.119 'Nekretnine 6.194 5.483 5.432 6.684 Pasiva

“Glavnica | 20.000 20.000 20.000 20.000 Rezerve o 2.842 2.830 2.805

2.810

113

Ulošci-verovnici 213.287 91.562 11.643 13.458 Dobitak (Dez prenosa) 183 20 116 51

Glavna je pozicija bilance stavka uložci-verovnici. Tu opet uložaka u onom smislu u kojemu ih mi podrazumevamo, ima уеoma malo. U glavnom to su inozemni krediti koji su stavljeni na raspolaganje Hrvatskoj banci. Delom izravno po njenoj matici Banca Commerciale Italiana a delom njenim posredovanjem i garancijom od novčanih institucija ostalog inozemstva, u prvom redu Londona. Banca Commerciale Italiana uživa vani vanredni renome pak od tog renomea imaju znatan profit i njene afilijacije.

Hrvatska banka je imala malo domaćih uložaka. Ona je dobivala znatne inozemne kredite koji su bili jeftiniji nego 510 je kamatnjak, koji na uloške moraju plaćati naši zavodi. Doduše morala je jednim delom preuzeti na sebe i valutarni riziko jer nije uvek uspevalo taj riziko prebaciti na onog koji dobiva kredite. Nu kako je ona imala jeftine kredite mogla je i sama da daje kredite uz povoljnije uvete nego što su to radili ostali zagrebački zavodi. Ako je u Zagrebu u poslednje dve godine došlo do znatnog sniženja debetnog kamatnjaka, to se ima dobrim delom pripisati konkurenciji Hrvatske banke koja ie boljim komitentima drugih banaka nudila jeftinije kredite. Da ne izgube svoje najbolie komitente morali su i drugi zavodi da spuste kamatnjak. Od toga i izvesno neraspoloženje zagrebačkih bankovnih krugova prema radu Hrvatske banke.

Koncem prošle godine Hrvatska banka imala je podeljenih kredita za 163 miliona dinara i eskontovanih menica za 34,5 mil. din., ukupno za skoro 200 mil. din., dok su krajem 1928. te dve pozicije iznosile ukupno 92 miliona dinara. To znači da je Hrvatska banka našoj privredi prošle godine dala za preko 100 miliona novih kredita. Kako je ona iznose koje je plasirala dobila iz nozemstva, to su oni delovali i na jačanje naše zalihe deviza.

Još prošle godine osnovala je Hrvatska banka filijalu na Sušaku koja već dobro radi. U projektu je osnivanje filijale u Beogradu a zatim u Ljubljani i nekim drugim centrima kao Sarajevo, Osijek, Skoplje, Novi Sad. U Splitu postoje već dva talijanska zavoda: jedan sa splitskim kapitalom a drugi kao filijala jednog zadatskog zavoda. U Subotici podržava Hrvatska banka odličnu vezu sa Opštom privrednom bankom.

Obzirom na oslon Banca Commerciale Italiana — Hrvatska banka ide u susret jednom jakom razvitku.

Hrvatska banka još nije pristupila plaćanju dividende. Nu obzirom da su skoro sve dionice u rukama Commerciale Italiana пета ta činjenica nikakvo naročito značenje.

ПРЕКОМОРСКА ПЛОВИДБА Д. Д. — СУШАК

Прекоморска пловидба д. д. Сушак спада у ред оних. наших паробродарских друштава, чији бродови плове само у слободној пловидби, превозећи гломазну робу у свим могућим правцима — према томе, како поједини пароброд нађе утовар. Она није интересирана нити у обалној нити у линијској пловидби. Према томе она данас не ужива никакву субвенцију.

Успех Прекоморске пловидбе по томе не зависи ни у најмањој мери о политици коју наша држава води према трговачкој морнарици. Она је упућена само на прилике светског превозног тржишта. Ако је оно повољно, то јест, да су превозни ставови високи, њен пословни успех мора бити одличан. Код ниских превозних ставова резултати су слабији и могу се чак завршити и без профита. Режијски трошкови пароброда у главноме су једнаки, били превози високи или ниски.

Прошла година особито под крај, није била повољна за слободну пловидбу. Знатна изградња нових пароброда, имала је за последицу да је настао несразмер између понуде и тражње за бродским простором, што се одразило и на висини превозних ставова. Данас су у неким релацијама подвози за половину јефтинији него што су били пре 2—3 године.

Снижење превозних ставова ишло је у неким рела-