Narodno blagostanje — dodatak

134

потребан контингент струје, предузеће је основало своју властиту калоричну централу, која у осталом и трошкове производње много смањује. Ова је централа почела радити у прошлој години те је у прошлој зими врло добро служила предузећу, чиме је њезина потреба и оправдана.

_ (сматрано са финансијске стране, развој предузећа веома је интересантан.

Рачуни изравнања, упоређени за последње четири

године, пружају следећу слику:

Актива : 1926. 1927. 1928. 1929. у хиљадама динара Фабрична постројења 20.926 33.090 34.124 35.091 Дужници 12.164 18.043. 26.012. 29.932 Роба 24.015 27.629 33.466 35.617 Благајна 222 110 351 763 Пасива Главница i0.000 10.000 10.000 13.000 Резерве 13 163 220 320 Ажио рез. фонда — — — 700 Повериоци 56.014 67.816. 82.466 83.823 Резерва за дубиозе 140 500 1.000 32 Добитак 70 484 427 1.135 Збир пасиве 66.329. 78.963 94.190 101.404 Рачуни губитка и добитка изгледају овако: издатци : 1926. 1927. 1928. 1929. У хиљадама динара Режија 4.938 10.820 12723 14141 Камата 5.085 — — Амортизација 2.221 2.618 2.671 3.422 Дубиози 257 " 500 1.000 Приходи Бруто добит 13.940 14.502 16.879. 18.713 Пренос добити 30 —— —— 12 Курсна разлика _—— —— —— 574 Збир прихода 13.979. 14.502 16.879. 19.299

Пре свега пада у очи, да је главница предузећа повећања за 5 милиона динара на 15 милиона. ово је повишење — у вези са осталим програмом проширења — веома значајно. Извршено је у децембру 1929. године а досадашњи акционери преузели су целу нову емисију. При томе је постигнут ажио у корист предузећа од 700.000 динара, којим ће се дотирати општи резервни фонд.

Као прошле године, тако пружа биланса и у овој год. слику затегнутости, али се тенденцијом ка смањењу исте. У 1928. год. износе инвестиције 34 милиона. У овој год. инвестиције су билансиране са 35 милиона (пораст 1 милион) а властита средства (главница, резерва, добит и ажио из нове емисије) 17.15 милиона. Према томе су инвестиције у 1928. години 3.3 пута веће, а у 1929. години само још 2.1 пут веће но сопствена средства. То смањење веома је повољно.

Повериоци су порасли за цигло један милион те износе 83.8 милиона динара, тако, да износе укупна средства, којима предузеће ради 101 милион динара, подељених на следеће активне позиције: дужници 29.93 милиона, вредност робе 35.62 милиона динара а вредност постројења 35.1 милион динара. Повериоци предузећа износе 84% билансне суме и то би могло постати катастрофално за подузеће, да не постоје у том погледу нарочите прилике — на које смо указивали у прошлој години, код анализирања ,„„Југочешке" за 1928. годину. (Види Народно Благостање, број 26. од 3 августа 1929. године, страна 425). Том смо приликом истакли, да се „југочешка" мора сматрати као афилирано предузеће једног већег чехословачког текстилног концерна, те да се овде не ради о кредиту каквог новчаног завода или страног незаинтересираног финансијера, већ о кредиту централног предузећа. А у оваквим случајевима увек се рачуна веома ниска камата (у случају потребе се од тога чак и одустане) што нам најбоље доказује поглед на рачун губитка и добитка. Код осматрања тог рачуна морамо управи „Југочешке" за-

мерити, што је напустила праксу, уведену до 1926. године, нзиме, да се камата одвојено показује од режијских трошкова. У 19209. години исказани су режијски трошкови заједно са каматама у износу од 14.714 милиона динара. Амортизација износи 3.42 мил. што је 10% биланчне вредности укупних фабричних постројења. Исто што смо критиковали у рачуну губитка и добитка, у погледу објављивања режијских трошкова, важи и за објављивање брута добити, која износи у 1929. години 18.7 милиона динара.

Чиста добит исказује се са 1,135.686 динара те се подели овако: на име 4% дивиденде (као и прошле године) исплаћује се 400.000 динара (на главницу од 10 мил. динара), 580 хиљада се додаје резервном фонду а остатак од 155.868 динара преноси се на нови рачун. На тај начин достиже редовни резервни фонд 900.000 динара а заједно са ажијом из нове емисије већ 1.60 милиона динара, односно преко 10% нове дионичке главнице. |

Биланса „југочешке“ типична је за предузеће, које се налази у почетку свога полета. Томе треба још додати — као значајно за експанзију предузећа, да је управа фабрична тражила приликом последњег годишњег збора од својих акционера овлашћење, да купи све дионице Београдске Текстилне индустрије д. д. у Београду, те да мобилизира у то потребна финансиска средства помоћу зајма. Ово београдско предузеће, које је припадало познатом Маутнеровом кон церну, и које је имало главницу од 10 милиона динара међувременом већ је прешло у власништво „југочешке" текстилне индустрије у Крању.

ДИоНИчЧКОо ДРУШТВО ДОМАЋЕ ТВОРНИЦЕ ПРЕДЕЊА И ТКАЊА ПАМУКА — ДУГАРЕСА

Укупна биланса Дионичког друштва домаће творнице предења и ткања памука у Дугојреси за годину 1929 изказана је за 95 милиона и 680 хиљада динара према 93 милиона 423 хиљаде динара концем 1928. Међутим из укупне суме билансе не види се довољно величина подузећа. Наиме позиције веровника и дужника, која свака за себе код подузећа калибра Дугареса играју велику улогу, у биланси изказане су само пер салдо. Ставка „веровници и дужници“ изказана је у пасиви са нешто преко 11 милиона динара. Да се управа држала другог начина билансирања, на који смо ми навикли и који је и исправнији, гласио би можда износ биланса 150 милиона динара.

Ма да биланса за годину 1929 по свом укупном износу скоро сасвим одговара биланси за год. 1928., ипак у структури билансе наилазимо на знатне промене.

У првом реду код инвестиција. Зграде, које су биле билансиране концем 1928. са 21.1 милиона динара, билансиране су концем 1929. г. са 28.2 милиона или 7 милиона динара више. Стројеви били су билансирани концем 1928. са 20.3 милиона, а концем 1929. г. са 21.9 милиона. Према томе нове инвестиције износе скоро 10 милиона динара. У току су међутим знатни радови и тек кад ови буду потпуно довршени видеће се права вредност инвестиција. Наравно тек оне после рата, будући да су предратне делимично валоризиране. Дугареса знатно проширује своју творницу. Њен и иначе доминантан положај у нашој текстилној индустрији постаће још јачи. Што се тиче памучне индустрије, Дугареса је данас на првом месту. И она се труди да на том положају остане. Нове инвестиције имале би дати могућност упослења знатно већег броја радништва него што је то до сада случај. Поред тога у Дугаресу преселила се је и „Мирна“ творница чарапа, код које је „Дугареса“ најодлучнији фактор.

Дугареса за погон своје творнице искоришћава један водопад, а имала је и посебну мању калоричну централу. Како у летњим месецима водопад није давао довољно енергије, а калорична централа није била довољно јака, настале