Narodno blagostanje — dodatak

АНАЛИЗА

Додатак „Народном Благостању“ | БЕОГРАД, 23. АВГУСТ 1930. |

ГОДИНА П

Садржај:

БИЛАНС

БРОЈ 34

Beočinska fabrika cementa a. d. — Beočin Francusko-srpska industrija cementa a. d. — Popovac „Dalmatia” d. d. za tvorenje cementa portland, Sučurac—Split

„Croatia” tvornica portland cementa a. d.

BEOČINSKA FABRIKA CEMENTA A. D. BEOčIN.

Beočinska fabrika cementa bila je u punom sjaju svoje delatnosti u oči Svetskogca rata. Кахоташсепјет na osnovu ugovora o miru ona je pripala Jugoslaviji. Njezini akcionari u glavnome bili su u Pešti, zbog toga je za izvesno vreme još i posle razgraničenja komercijalna direkcija bila tamo. Uostalom finansisko težište takvog jednog velikog poduzeća, kao što je Beočinska fabrika cementa, i u prkos delimičnoj nacionalizaciji, ostalo je prirodno još uvek u inostranstvu. Ona pripada jednom moćnom međunarodnom koncernu pod imenom Cementara

d. s. sa sedištem u Cirihu, a pod učešćem i rukovođenjem ve-

like bankarske kuće Blankart i kompanija. Nacionalizacijom је-:

dan paket došao ie u svojinu liudi oko Prometne i Izvozne banke i Opšte privredne banke. Beočinska fabrika cementa bila je još pre rata jedno industrisko poduzeće velikih dimenzija, ona je i za razvijenu industriju Austrougarske spadala u red većih industriskih poduzeća uopšte. Njezin kapacitet može se nazvati neograničen. Ležeći na vrlo velikom ležištu sirovine, ona je u stanju, prema potrebi, da proširi svoj kapacitet u beskonačnost. Danas njezin kapacitet premaša daleko mogućnost domaćez tržišta, na kome ona radi. Pre rata ona je pokrivala jedan veliki deo potrebe u cemenfiu celokupne Madžarske, a u isto vreme bila ie i jako izvozno poduzeće. Do pre rata nije bilo na Balkanu ni jedne fabrike cementa, tako da je celokupna predratna Turska i Bugarska dovlačila cement sa strane. Kao liferant na Balkanu Beočinska fabrika cementa bila |e van konkurencije. Ona je imala monopolski položai u Bugarskoj i Turskoj. Mi smo ovo naveli zbog toga, da bismo mogli da stvorimo predstavu o tome koliku je veliku perturbaciju u pogledu teritorijalnog unovčenja proizvoda doneo Svetski rat ovom Doduzeću. Odsečen je jedan deo potrošačke teritorije; a u isto vreme se podigla industrija cementa u Bugarskoj; a pored toga su saobraćajne i specijalno trgovinsko-političke prilike učinile да је Beočinska fabrika cementa upućena bila na domaće tržište. Ona bi istina mogla |oš znatne količine izvoziti u Tursku, ali mi još nismo stisli da sa Turskom napravimo trgovinski цооуог.

Beočinska fabrika cementa umela se ipak snaći u novo stvorenoj situaciji ugovorom o miru. istina zahvaljujući vrlo okretnom Fomercijalnom rukovođeniu. Опа је odmah bila načisto s tim, da je njezin glavni potrošač jugoslovensko domaće tržište ı da treba pokloniti svu pažnju negovanju tog tržišta. Odmah je po razgraničenju države bilo jasno, da je na tome tržištu imala da se bori sa tri fabrike u neposrednoj blizini: onom u Podsusedu kod Zagreba, Raliskom i Popovačkom. Prirodno je da bi konkurencija stvorila uslove na tržištu takve, da bi sva poduzeća morala raditi sa ogromnim gubitkom. Zbog toga je direkcija poktišala verovatno da putem sporazuma, kartela, koliko toliko utiče na cenu, ali kako sa Popovačkom fabrikom cementa njje moglo doći ni do kakvih sporazuma ni u kakvoi formi, to je Beočinska fabrika cementa videla da od kar-

— Zagreb

tela nema ništa, te je pristupila drugom načinu za ublažavanje konkurencije, naime Tuzioniranjem sa industriskim poduzećima u susedstvu. Tako je ona postala glavnim akcionarom Raljske fabrike cementa i „Croatie” u Podsusedu kod Zagreba, dva glavna kontinentalna liferanta. One su u isto vreme bile čak u sporazumu sa fabrikom cementa „Split u Splitu, ali ne zbog ikonkurencije, jer ova nije uopšte mogla da konkuriše na te„тепи na kome je dominirala Beočinska fabrika cementa. Тај је врогагит prestao i Beočinska fabrika зе ројауЦије па даптаfinskoj obali preuzimajući preko svog holdinga poduzeće Adriai Bauxit.

Račun izravnanija.

i !

ı Aktiva 1926. 1927. 1928. 1929 u hiljadama dinara

Fabrike i nameštaj 21.693 63.426 68.354 69.169 |Roba i materijal 8.112 7.063 7.065 10.534 ' Gotovina 455 540 91 169 | Dužnici 48.820 42.027 50.493 48.312 | Efekti 1.690 7.483 7.483 7.565 Pasiva

Giavnica 13.500 40.500 40.500 40.500 Rezervni fond 1.300 1.600 2.000 3.540 Rezerva valorizacije — 10.066 10.066 10.066 Specijalna rezerva — 3.198 3.198 3.198 Poverioci 39.273 30.426 35.509 31.883 Rezerva amortizacije 11.650 14.652 19.000 23.703 Čista dobit 5.549 9.861 11.912 11.392 Zbir pasive 84120 123.968 136.760 | 138.627

Račun gubitka i dobitka.

Rashodi 1927. 1928. 1929. Plate i troškovi 5.497 6.601 6.659 Rezerva za smanjenje vrednosti 1.902 2.000 2.073 Porezi 2.397 3.718 3.726 | Dubiozi 636 227 277 Čista dobit 9.861 11.912 11.392 · Prihodi

Od fabrikacije 19.328 23.243 22.362 Od kamate 830 1.024 1.131 Razni 2 15 376 |Prenos dobiti 135 176 258 Zbir prihoda 20.296 24.459 24.129

Poslovi u 1929. godini kretali su se gotovo istim tempom i kao u 1928. godini, jer po obimu građevinske delatnosti nije bilo ničeg naročitog. Javni radovi većega obima čekaju još uvek, kako se to obično kaže, na veliki spolini zajam, a privatnoprivredna građevinska delatnost opada zbog opadanja kupovne snage široke mase naroda. Fabrika cementa prodaje oko 16 hiliada vagona godišnje.

Ukupne investicije iskazuju se u 1929. godini sa 69 miliona dinara prema 68,3 u 1928. i 63,4 u 1927. godini. To pokazuje da se fabrika stalno obnavlja i proširuje. Naravno da je