Narodno blagostanje — dodatak

150

ta cifra potpuno fantastična. Po sebi se razume da investicije fabrika tako jednog ogromnog poduzeća (koje ima čak i svoj ugljeni maidan u Čereviću) iznosi mnogo više nego Što ie iskazano u bilansu.

Rezerva robe skočila je iz 1928. u 1020. godinu za 3,5 miliona dinara, što bi značilo usporenu prođu. Ali sa gledišta likviditeta poduzeća ništa se nije izmenilo zbog toga što su dužnici smanjeni za skoro 2.5 miliona dinara, od 50.6 na 48.3 miliona. Pored toga fabrika pokazuje u svom portfelju efekata za 7.5. miliona dinara, što će biti svakako akcije poduzeća u kojima ona ima većinu, a specijalno Croatije i Ralie.

Glavnica iznosi za poslednje tri godine, posle izvršene valorizacije, nepromenjeno 40.5 miliona dinara. Mnogobrojne i raznovrsne rezerve u ukupnom zbiru iznose gotovo toliko isto koliko i glavnica. Ili upravo ako bi se tim rezervama dodale i dotacije, koje su odlučene na zboru 1930. godine, i iz dobiti 1929. onda bi izašlo da rezerve iznose više nego glavnica. U svakom slučaju ukupna sredstva Beočinske fabrike cementa premašaju 80 miliona dinara na suprot investicijama na sumu od 70 miliona dinara. Ostatak aktive od 38 miliona dinara pokriven je poveriocima u iznosu od 31 milion dinara i dobiti u toku 1020. godine od 11 miliona dinara. Ukupna sredstva fabrična pokrivaju investicije, robu i jedan deo dužnika.

Ukupna bruto dobit iskazana je sa 24 miliona dinara i to 22,3 od fabrikacije i 1. kuponi i kamata i oko 600 hiljada razno. Od toga je otišlo 6.6 na plate i fondove, 3.7 па рогеге, a ostatak (koji je iskazan u bilansu sa 11.4 miliona) iznosi u stvari 13.5 miliona dinara, jer je izdvojeno 2,073 miliona dinara na dofaci|u rezerve za amortizaciju. To bi iznosilo nešto preko 30% glavnice. Od toga ije 16% upotrebljeno na dividendu. Rezervni fond dofiran je ukupno sa 400 hiliada dinara, a amortizacionom fondu dodato je novih 2.5 miliona dinara, 700 hiliada dodato |e potpornom fondu, a 130 hiliada preneto je za iduću godinu.

Na prvi pogled čista dobit od 30% vrlo je velika, ali kad bi se izvršila valorizacija celokupnih investicija i pokazala prava vrednost, onda bi bilo veliko pitanje da li bi celokupna ta dobit bila dovolina da pruži i skromnu dividendu.

FRANCUSKO-SRPSKA INDUSTRIJA CEMENI A A. D. POPOVAC

Upravni odbor ovoga poduzeća ima jednu praksu, kojoi se ne može dati dovoljno priznanja: ona redovno u svojim iZмемашта даје podatke o proizvodnji (u dotičnoj godini) cementa i uglia i koliko je od toga prodato. Tai je podatak ne samo dragocen zbog ocene bilansa dotičnog poduzeća već od dragocene je nacionalno-ekonomske koristi. Mesto opisivanja razvića fabrike u toku poslednje četiri godine, mi ćemo izneti samo sta-

tističke podatke, koji govore više nego mnogo stranica. Тако

је и Ророуаској cementari proizvedeno:

cemnt писац ртојгуедепо _ ргодаћо proizv. pro~ato potrošeno 1926. 16.000 t. 15.837 1. 45.000 30.700 1927. 20.218 t. 18.140 1. 66.500 47.180 15.000 1928. 23.650 +. 24.100 1. 64.800 42.800 18.486 1929. 33.974 1. 32.150. + 75.090 42.900 31.172 U 1927. godini potrošila je ona 15 „hiljada, „u 1928.

18.000, a u 1929. godini 31 hiljada tona uglia. Kod rudnika uglia Sisevac imamo isti napredak.: u 1926. godini ukupna pro-

izvodnia 45 hiljada tona, u 1927. godini 66, u 1928. 64,8 ı u |

1929. godini 75 hiljada. To povećanje proizvodnje ne predstavlja automatsko rašćenie volumena poslova, već je izvedeno pod

vrlo teškim uslovima i velikim tehničkim i finansijskim рготе- |

nama. | cement i ugalj nalazi se kod nas u hiperprodukciii. Pored toga fabrika cementa u Popovcu izložena je jakoj konkurenciji jednoga moćnoga konkurenta — Beočinske fabrike cementa, odnosno njene filijale Raliske fabrike cementa. što se fiče uglja, njega ima na sve strane u rudarskom bazeni, u kome

je Sisevac, čiji je ugalj prvoklasnog kvaliteta. Sisevački ugali ie jedan od najboljih ugalja u bazenu Senjskoga rudnika. Kod cementa pak borba je bila oštra i teška, prvi sudar je bio takav, da ga je popovačka fabrika dobro osetila. Ali, i tu nam najlepše ilustruje činjenica, šta znači, kad se jedna industrija naslanja na neograničenu finansijsku moć, — umesto da posrne, uprava društva rešava da izvrši reorganizaciju, a Specijalno da ga osposobi za veću proizvodnju. Ono što је danas često element uspeha, to je optimizam u feškim momentima, 4 toga je bilo u dovolinoj meri kod Popovačke fabrike cementa. Ona je već 1927. god. odlučila da poveća kapacitet fabrike od 2000 na 5000 vagona godišnje. Danas ona ima dve rotacione peći, kapacitet jedne {e 70, a druge 90 tona, ukupno 160 tona dnevno (16 vagona). 1 ako je povećanje fabrike dovršeno tek ц 1929., трак је u istoj godini proizvodnja bila skoro 36 hiliada tona, tako da pod normalnim prikama može se pretpostaviti, da će već u 1930. godini fabrika moći da iskoristi najveći deo svog novog kapaciteta. Konkurencija kod cementa u toliko je teža, što se nalazi u bofbi roba prvog kvaliteta na obema stranama. Jugoslavija ie zemlja prvoklasnog kvaliteta cementa. Beočinski i popovački cement spadaju u robu, koja bi imala i na svetskom | da se ubraia u prvoklasnu. | Povećanjem svoga kapaciteta i proizvodnje popovačka fabrika jie u isio vreme smanjila i troškove proizvodnje i to na dva načina: smanjujući generalne troškove po vagonu i iZVOде novu instalaciju po pravilima naijmodernije racionalizaciie. Time je ona uspela da u prkos konkurencije pokazuje sve veću

dobit.

Aktiva 1927. 1928. 1929. u hiljadama dinara

Blagajna i banke 96 87 385. Hartije od vrednosti 526 526 123 Izdatci za novu fabriku 6.885 14.307 Zemljišta i koncesije po odb. amort. 451 488 365 Pruge i telefon. linije po odb. amort. 3.247 3.027 3.105 Zgrade industriske i za stanove „ 2.559 4.453 13.270 Mašinerije, alat, material etc. „ 5.125 5.000 18.692 Roba ; 1.878 1784 2.111 Razni dužnici 3.621 2.651 4.263 Razna aktiva 2 72 34

Разуа Glavnica 7.000 20.000 20.000 Rezerva 39 117 217 Poverioci 11.933 6.959 17.762 Razna pasiva 4.476 3.906 2.928 Dobitak 944 1.416 2.290 Zbir pasive 24.303 32.400. „43.198

Račun gubitka i dobitka

| Rashodi , Plate 749 1.263 1.467 Porezi i takse 447 1.122 984 Катаје ро tek. računima 532 1.318 1.323 Opšti troškovi 2.328 1.182 1.975 Amortizacija 1.203 1.285 1.759 Čista dobit 716 1.005 1.635

Prihodi Bruto prihodi 6.012 7.620 9.145 Катаћ 24 — —

6.037 7.620 9.145

Zbir prihoda Kao što vidimo iz gornje tablice, glavnica je isto tako

povećavana. 1927. godine bila ie 7 miliona, a 1928. povećana je na 20 miliona, ali je i ona bila педомо па 7а dovršenje Ve\likih radova па fabrici i uglienom rudniku, tako da su već u |1928. godini morali biti angažovani Veći krediti. Ta se pozicija ipenje od 7 na 17,7 miliona dinara u god. 1929. Ali oslanjajući |se na moćne finansijske grupe i vodeći stroso računa о ргаı vilima finansiranja industriskog poduzeća, skupština, održana u | junu ove godine, odlučila je da se glavnica poveća od 20 na 30