Narodno blagostanje — dodatak

__ Додатак „Народно

лагостању“_

ГОДИНА По

БЕОГРАД, 20, ДЕЦЕМБАР 1930,

Садржај:

Croatija, osiguravajuća zadruga — Zagreb | šumadija, prvo srpsko društvo za osiguranje i reosiguranje — Beograd

Valjevska štedionica — Valjevo Edison-Bell-Penkala d. d. — Zagreb Jugoslavensko Simens d. d. — Zagreb

CROATIA, OSIGURAVAJUĆA ZADRUGA, ZAGREB.

Danas |e već i laicima poznata činjenica, da u pogledu novčarstva, Slovenija sioji nad svima ostalim krajevima Jugoslavije i da im u mnogome može da služi kao ugled. Od sviju oblika novčarstva пајизренје je zadrugarstvo u Slovenačko]. Hrvatsko zadrugarstvo izostaje daleko iza njega. Ali ima dve stvari u oblasti novčarstva u Hrvatskoj, koje su uspele mnogo bolje no i jedna pojedinačna ustanova novčarstva u Slovenačkoj. To su Prva hrvatska štedionica kao depozitni zavod i Croatia kao zadruga za osiguranje. Ko je i šta je Prva hrvatska štedionica kao depozitni zavod, dobro je poznato.

Mi smo lanske godine u broju od 22. juna upoznali čifaoce sa glavnim osnovima Croacije osiguravajućez poduzeća ili bolie reći zadruge i sa glavnim pozicijama njenog poslovnog izveštaja. Croatia ima jednu zajedničku crtu u svome razviću sa Prvom hrvatskom štedionicom, na ime, počelo se od maloga, tako reći od jednog jedinog kamena, pa se postepeno slagalo, dok nije došlo do grandiozne palate. Prva hrvatska štedionica je drugi zavod po starosti. Kroz šesnaest godina slaviće sto godina starosti. Croatia je najstariji osiguravajući domaći zavod, ona je ušla u 47. godinu života. Kroz tri godine prevaliće pola veka. Između obeju institucija postoji ne samo paralelitet razvića, već | jedna vrsta kooperacije. U upravnom i nadzornom odboru Croatie nalaze se pretstavnici Prve hrvatske štedionice. A ono Što Čini još jaču vezu među njima, to je mentalna identičnost i istovetnost pogleda na poslovne metode.

Radi bolie preglednosti da podsetimo čitaoce da se članovi Croatie (zadrugari) dele u dve grupe: u utemeljače i Osigurače. Samo prvi učestvuju u glavnici, a svi učestvuju u OSjguranju, t. |. svi obavezno zakliučuju ugovore osiguranja sa zadrugom. Članovi osigurači dele se u dve grupe prema prirodi stvari, jer ne mogu oni, koji su zaključili ugovore elementarnog osiguranja, ići zajedno sa onima, koji imaju ugovor osiguranja na Živo.

Pre no što pređemo na analizu rezultata delovanja obeju grupa osiguranja, (elementarnog i životnog) da bacimo jedan pogled na bilans Croatie, pošto se na osnovu njega mogu da cene dve najvažnije osobine osiguravajućeg društva, osobine koje stoje prilično nad fluktuacijama poslovnih rezultata iz godine u godinu, koje su rezultat dugogodišnjeg razvića i poslovne politike.

RAČUN IZRAVNANJA.

АКТА: ·'Likvidno plasiranje: 1928. 1929. u milionima dinara Blagajna 0.63 0.43 2.66 32.48

Kod novčanih zavoda

БРОЈ 51 "Tekući računi 1.67 1.52 Hartije od vrednosti 10.54 1632 43.84 45.75 Ostala aktiva: Nekretnine 7.62 9.22 Zaimovi na police 3.20 4.46 Dugovine filijala 2.42. 2.34 j Reosiguyratelji 3.75 0.79 Za nelikvid. štete 1.62 111 Mazna aktiva 0.55 0.45 19.16 18.97 PASIVA:

Razna pasiva: 1928. 1929. Heosigurateli i ostalo 6.00 4.15 Prenosna pasiva 51.10 61.40 Čista imovina 3.05 3.39

60.15 68.90

Iz gornje tablice, pre svega, možemo praviti zaključke с odnosu između sopstvenih i tuđih sredstava. To se može da vidi iz pasive u računu izravnanja. U sopstvena sredstva računamo” čistu imaovinu, a tuđa sredstva u ostalu pasivu. Iz tablice Vidimo da je odnos između sopstvenih i tuđih sredstava 100 : 51. Ali razvrstavanje sopstvenih i tuđih sredstava kod osiguravajućeg društva nema velikog značaja. Sopstvena sredstva Su u stvari nepotrebna za fundiranje i za solidnost preduzeća. U stvari se sa razvićem društva i napredovanjem njegovim mora odnos između {uđih i sopstvenih sredstava da pogoršava, 1. jda tuđa sredstva rastu brže, dok sopstvena mogu normalno da rastu samo u obliku rezervnih fondova. Kao rezerva služe baš tuđa sredstva, rezervne premije. ;

Ali gornja slika odnosa između sopstvenih i tuđih sredstava kod Croatie ne iskazuje sve; iz nje se ne vide statutarne rezerve (koje takođe spadaju u sopstvena sredstva) koje se sastoje u garantiji članova osigurača u požaru u trostruko, a onih u životu u jednogodišnjem iznosu godišnjih premija.

U gornjoj tablici u aktivi nalazimo hartije od vrednosti za 11,3 i nekretnine u 9,2 miliona dinara. Ne možemo kontrolisati u koliko je iskazana vrednost dofičnih hartija od vrednosti ispod kursne, ali za 16 objekata, od kojih je desetak vrlo velikih palata, koštaju mnogo više od 9,2 miliona dinara, to je van svake sumnje. U toj se poziciji nalaze jake latentne rezerve. Mi nećemo da govorimo ovde o rezervama, koje leže u reputaciji, koju uživa društvo, u njegovoj organizaciji, koja funkcionira već 46 godina i njegovom dragocenom porttfelju.

Za ocenu jednog osiguravajućeg društva i poverenja koje ono zaslužuje, mnogo je bitnije pitanje o tome kako je ona plasirala svoje kapitale. Ukupna sredstva kojima |e raspolagala

\