Narodno blagostanje — dodatak

U maju 1920. godine osnovana je također i prodavnica u Beogradu, koja je preuzela i prodaju izolacionih cevi. Da bi se ograničila proizvodnja žice na зато nekoliko tipova, pokrenuta је veoma pohvalna akcija za donošenje jugoslovenskih norma– lija, za čije ostvarenje postoje najpovoljniji izgledi.

U svom izveštaju za 1929. godinu uprava Novosadske fabrike kablova podvlači, da proizvodnia užeta od žice nije bila zadovoljavajuća, što se mora pripisati teškoćama kod сапnjenja čeličnih žica, koje treba uvoziti. Preduzete su mere i di tom pogledu, kako bi se ove poteškoće odstranile još pre opšte revizije carinske tarife a da se time uspostavi sposobnost preduzeća za konkurisanje. Poslovi oko dobave bakrenih žica i olovnih kablova pokazuju u razmeri ka potrebama zemlje neznatne iznose, što ima svoj razlog u tome, da se prilikom većih raspisa za olovne kablove pojavljuje zapadno-evropska konkurencija sa nemoguće niskim ponudama.

U pogledu prođe svojih artikala preduzeće napominje, da je promet u izolovanim žicama i bakarnim porasao skoro na dvostruko, a prema 1928. godini u bakrenim žicama na četvorostruko, a da se i kod užeta od žice i olovnih kablova može utvrditi odgovarajući porast. |

Upoređenje glavnih bilansnih pozicija za poslednje dve

godine, od kojih se je normalnim kapacitetom radilo tek u dru-

goji polovini 1929. godine, pruža sledeću sliku:

Račun izravnanja.

Акбуа 1929.

1928. u hiljadama dinara Zemljište sa zgradom 1.015 2.827 Kuća sa zemljištem 198 215 Mašine, alat i pribor 478 4.297 Nameštaj 45 40 Gotovina 0.8 4 Zalihe sirovine i robe 1.402 3.453 Dužnici 2.489 4.650 Gubitak 35 Pasiva Glavnica 3.000 3.000 Rezervni fondovi 33 480 Poverioci 2.633 11.968 Dobit — 38 Zbir aktive ili pasive 5.667 15.487 Račun gubitka i dobifka Rashodi Poslovni ·troškovi 332 956 Porezi 25 55 Otpisi 33 451 Kamata = 497 Gubitak iz 1928. god. — 35 Dobit = 38 Prihodi Bruto dobit 355 2.034 Gubitak 35 = 391 2.034

Zbir prihoda ili rashoda

283

Ogromno 'povečanje bilansne sume kao i bruto prihoda pada u oči. Zbir bilanse porastao je za trostruko, od 5.6 miliona na 15.5 miliona dinara, a brutođobit za pet puta, od 400 hiljada na 2 miliona dinara. To je posledica reorganizacije fabrike. U pasivi računa izravnanja pokazuje najveći porast pozicija poverioci, koja je od. 2.6 miliona u 1928. godini porasla na 11.9 miliona u 1929. godini, dakle za skoro 10 miliona dinara. "To su pre svega krediti osnivača, matice u Kolnu i njezinih atilijacija u Beču i Budimpešti, koji su osim postrojenja, patenata, licencija i iskustva dali svojoj novoj jugoslovenskoj kreaciji na raspoloženje i novčana sredsiva. Tim novim sredstvima povećano je preduzeće: kupljena su nova zemljišta i nove zgrade, za koje je bilansna vrednost povišena od 1 miliona na 2.83 miliona dinara; vrednost mašina, alata i pribora veća je za skoro 4 miliona; porast od 478.000 na 4.3 miliona dinara. Jak porast pokazuje i pozicija zalihe sirovine i robe: od 1.4 miliona na 3.45 miliona. Preduzeće je iskoristilo padanje cena sirovina, naročito bakra, gume i čelika, i napunilo svoje lagere. Vrednost zalihe je prema 1928. godini za 2 miliona dinara veća.

Uprava Novosadske fabrike žali se u svom izveštaju na velike teškoće, koje ima kod inkasa svojih potraživanja: dužnici su krajem godine veći za oko 100% (prema 1928. godini) i dostižu cifru od 4.65 miliona dinara.

Kod glavnice od 3 miliona i rezervi od 480 hiljada, odnosno sopsivenih sredstava od 3.5 miliona dinara izgleda da su poverioci sa 12 miliona dinara veoma veliki, naročito još, kad se ima u vidu, da su sa njihovim sredstvima pravljene invesficije. Pitanje povišenja glavnice bilo bi veoma aktuelno, da nisu osnivači i sopstvenici preduzeća, kao što smo (0 мес паротеnuli, identični sa poveriocima: njima je potpuno svejedno, dali primaju naknadu za poverena sredstva u vidu kamate ili dividende. Kako račun izravnanja tako pruža ı račun gubitka i doi bitka tipičnu sliku preduzeća, koje se proširuje i koje raste. Ponovno moramo ukazati na to, da ni račun gubitka i dobitka za 1929. godinu još ne pretstavlja verne slike jednogodišnjeg normalnog rada, pošto je preduzeće otifpočelo sa normalnom proizvodnjom tek u drugoi polovini godine. Ali je već i za taj kratak period povećanje volumena poslova očigledan. Poslovni troškovi porasli su na 956.000, porezi na duplu visinu; ofpisi iskazani u 1928. godini sa 33.000, iznose u 1929. godini 497.000 dinara (to su sumarični otpisi posfrojenja, zemljišta i dubioznih dužnika), što pokazuje veliku predostrožnost preduzeća.

U rashodima za 1929. godinu primećujemo novu poži-. ciju — kamata u iznosu od 500 hiljada dinara, koju je isplatila fabrika svojim poveriocima.

Bruto prihodi ,dakle efekat rada za nekako pola godine, iskazani su sa 2.03 miliona dinara prema 355.000 u 1928. godini. Za poslovnu 1928. godinu, za godinu reorganizacije i proširenja, iskazan je mali gubitak od 35 hiljada dinara. U 1929. godini postignuta је dobit absorbirala gubitak, omogućila otpise | i plaćanja kamata nakon čega je 38.000 dinara iskazano kao | čista dobit, koja se dotirala rezervnom fondu. | i U upravnom odboru Novosadske fabrike kabela nalaze

se g. g.: Dr. Stevo Adamović, Dr. Georg Zapf (K6ln), Reinho1d , Wicar (Budimpešta), Bencion Bully (Beograd), Richard |. | KORAL (Вес), Josef Neumann (Zagreb), Dr. Felix Stransky | (Beč).

та лије оиленсе