Narodno blagostanje — dodatak

параван — тј

милиона динара. Сви ти фондови пласирани су у државним хартијама од вредности, пре свега у ренти Ратне штете. Управа банчина важи као конзервативна и до крајности ригорозна ; због тога ужива у свом крају, упркес обилне конкуренције других мањих новчаних завода, — у Пироту самом има их пет — велико поверење, што најлетне показује кретање улога на штедњу. Код других новчаних завода примећујемо стагнирање или чак и опадање уложака ; код Пиротске трговачко-занатлиске банке пак је пораст изненађуфући : према 1927. год. износи мало да не 100% и ако је банка у последњим годинама каматну стопу знатно снизила' од 8 на 7% и 6% чистих, годишње, без отказа. У пркос томе, улози су порасли према 1927. години у 1928. за 3 милиона а у 1929. години за 2.3 милиона и износе 11.56 милиона динара. Реесконт код Народне банке и Поштанске штедионице, који је у 1927. години износио још 3.29 милиона денара, смањен је у' 1928. години на 900 хиљада, а у 1929. години уопште више није исказан. У место реесконта банке употребљава улошке, који су свакако постали јефтинији, а реескбнт јој остаје увек још: као гвоздена резерва.

Однос међу туђим и сопственим средствима не може бити повољнији. Укупна средства износе у 1929. години 18.34 милиона, а пласирана су на следећи начин : 10.72 милиона на меничне кредите; ова је позиција последњих година у постепеном опадању, и ако је банка снизила камате и провизије. Друго су зајмови по текућим рачунима, у износу од 2.15 милиона динара ; према 1927. години ова је позипија мања од 215 милиона динара; према 1927. години ба је позиција мања за 400 хиљада динара, а према 1928. гбљини порасла је за 550 хиљада. Зајмови на разне залоге, што су скоро искључиво зајмови на државне хартије од вредности износе крајем 1929. године 550 хиљада динара. И ти су се кредити смањили према 1928. години, у којој су исказани са 960.000 динара.

вкннвквнинвпн ивсовнавин раван - У MMA O TI a

ВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

ЦЕНТРАЛА У БЕОГРАДУ. — филијале у Загребу, Љубљани, Сарајеву и Скопљу.

: Хартије од вредности износе 1.73 милиона динара; пораст ове позиције је огроман ; према 1927. години за 1528 милиона динара. Ова позиција, као и вредност | резервног фонда у износу од 1.45 милиона претставља, као што сме. већ раније споменули, државне хартије од вредности, пр=венствено ренту Ратне штете ; из тога излази, да има завол тим државним хартијама пласирано 3.2 милиона динара-

ли половину сопствених средстава. Непокретно имање се“

после: отлиса исказује са 40.000 динара. Банка напомиње, да је то предратна вредност њезине зграде ; у тој се позицији“ налазе приличне резерве банчине. -

Што се тиче ликвидности, она је и сувише велика : пласманима, и то у највећој мери краткорочним у висини од 12.87 милиона, стоје на супрот готовина и државне хартије ел вредности, које се сваког момента могу ломбардирати, у износу од 5.34 милиона динара. Ми смо указали на то, да је банка презасићена капиталом ; због тога је и снизила каматну стопу. |

Ma упоређења рачуна губитка и добитка видимо, да

· су расходи по каматама у сталном порасту ; од 473.000 У

1927. на 710.000 у 1929. години ; и приходи од камата су порасли, од 1.35 милиона у 1927. год. на 1.59 милиона у 1924 години. Приходи од провизије опадају, пошто је иста смањена : од 753.000 у 1927. год. на 581.000 у 1929. години. Приходи од државних хартија већи су и износе 177.000 динара. Управни трошкови у 1929. години редуцирани су према 1928. годин ин износе 767.000.

Чиста добит била је у 1927. години највећа : 1.095.000" динара : од тога је плаћено на име дивиденде 800. 000, 214.000 као тантијема: у 1928. и 1929. години остала је непромењена, на 857.000 динара ; у обе године плаћно је 170.000 на име тантијеме а 600.000 као дивиденда. Остатак је дотиран резервним фондовима.

Ра

ОТВАРА

ввмппвввоеввневи вене |D] JJ.) O M M

BI M M O M m M HW M m NON RIM p M_M GH n RR M HW 0 M m M GH m O NH Mim H_n n p_i m GR = m CP 2 Mn ta DER E MY

UEROBNHE сваком физичком и правном лицу, плаћања преко чековних рачуна су

- ропске и ваневропске земље. 5 ПРИМА УЛОГЕ HA II TE Pb XV

Штедна МАњижица Поштанске Штедионице најпогодније је средство за штедњу, јер - се штедни улози примају и исплаћују код свих пошта без икаквих трошкова. ЧЛАН ЈЕ БЕРЗЕ И ИЗВРШУЈЕ БЕРЗАНСНЕ НАЛОГЕ СВОЈИХ КНОМИТЕНАТА.

За улоге на штедњу код Поштанске Штеднонице јамчи држава =

Потребна обавештења даје Поштанска Штедионица и све поште у земљи. =

ПТ ТЕПЕ ЛЕЗИЈЕ RK Na aa

DA M PE

= паа m m m MB MiB

брза, поуздана и јевтина, а могу се вршити код свих пошта у држави. =: 5)

ПОДРЖАВА ВЕЗЕ С ИНОСТРАНСТВОМ =

и сваки власник чековног рачуна може наређивати исплате у све ев-

BB. = 5

BB.

и оеавошиван босвосос соли вававенн ни нноа ни нишији и пинјина