Narodno blagostanje — dodatak

22

Ргобтепјет delokruga, preuzimanjem same Тарпкасце, bilansa znatno će se izmeniti. Investicije će porasti. Prvo radi nabavke nekretnina i strojeva novosadske tvornice, a drugo radi proširenja same fabrike. Pored toga i zaliha robe kao i materijala biće onda kad se vrši fabrikaciia, mnogo veće, nego Što su sada kad se povlači roba direktno od centrale.

Savezno time povećava se i ukupna suma bilanse. Kod pasivnih pozicija zavisi porast od toga, dali će se i u kojem iznosu pristupiti povišenju glavnice, dalje kako će izgledati pozicija verovnika. Ako se ne pristupi Dovišenju glavnice, onda će pozicila verovnika znatno porasti, јег се morati cenirala stavljati na raspoloženje i veće iznose gotovine, dok sada dolaze potraživanja samo od liferovane robe. Ukoliko natavno Jugoslavenski Đurko ne bude radio sa samostalnim bankarskim Кгеditom, eventualno i uz garanciju bečke centtale.

Povišenje uvozne carine je оубје рокахајо, da ono mnogo puta ima za posledicu, da strana industrijska poduzeća, koja su prodavala veće količine svoje proizvodnje u našoj zemlji, podižu vlastite tvornice.

DRUŠTVO ZA OSIGURANJE ! REOSIGURANJE „TRIGLAV” D. ĐD. — ZAGREB

„Triglav” je jedino osiguravajuće društvo, koje ie u 1929. godini povisilo svoju glavnicu, od 6 na 10 miliona, uplatom novih 2000 akcija 2 500 dinara. Kod prilika, koje su мјадаје 1929. с0dine a koje vladaju i danas na našem efektnom tržištu bilo bi teško plasirati nove akcije za 4 miliona dinara; ali kako su kod „Triglava” zainteresirani strani kapitali i osiguravajuća društva, pre svega čehoslovačka, ruska, danska i engleska, to kod ovako odličnih porodičnih veza zbilja nije bilo teško novu emisiju potpuno plasirati. :

Mi smo i prilikom analiziranja bilansa „ Triglava” za 1928. godinu, u „Narodnom Blagostanju” Dr. 27. od 10. avgusta 1929. godine, strana 444, naše čitaoce pobliže upoznali sa inostranim interesima, koji u tom društvu učestvuju i tom prilikom ukazali na usku vezu sa „Salamandrom”, dansko-englesko-ruskim Osiguravajućim društvom, koje i u Parizu podržava razgranat posao.

„Triglav” je osnovan 1921. godine sa glavnicom od 4 mi- · liona, koja je u 1923. godini povišena na 6 miliona. Zadatak mu ) je vršenje osiguravajućeg posla, posrednog i nepostednog ali !

samo u elemenfarnoj grani. U prvom početku izgleda, da je bio posao transporinog osiguranja specijalitet „ Triglava”; To je i

razumljivo, јег je u prvim posleratnim godinama bilo transport-

no osiguranje jedan veoma lukrativan posao. Međutim, u poslednjim godinama prilike su se iz osnova promenile, i mi ćemo malo niže pokazati, da su gubitci baš u tome poslu dali povoda, da ga društvo potpuno napusti,i da obrati veću pažnju drugim granama.

Kod osiguravajućih društava je račun gubitka i dobitka mnogo interesantniji no sam završni račun. U donjoj tabeli donosimo glavne njegove pozicije za poslednje tri godine, koje daju sledeću sliku:

L Račun gubitka i dobitka.

. Upravni troškovi 4.924 4.332 4.164 | Porez 169 | JAO | 20 Razni otpisi 207 124 348 Dobitak — 13 67 Кисзпа razlika 78 59 – Prihodi | prenos dobitka iz ranije godine 36 — 13 Odelenje požara prenos premijske rezerve 7.504 6.855 · 7.627 prenos rez. za nerešene štete 2.080 2.053 2.303 neto-premije 22.126 24.146 21.196 Одејетје transporta prenos rezerve 8.720 5.008 912 neto premije 13.307 12170: 4 | 156 Ostala mala odelenia prenos premiske rezerve 493 531 311 prenos rez. za nerešene štete 461 461 342 neto-premije 1.556 1.756 2.367 Razni prihodi | kamati, najamnine i dažbine 2.574 2.955 3.798 Gubitak 578 — ! Zbir prihoda i rashoda 59.473 44.938 40.629 | Iz tog upoređenja primećujemo, da ie volumen poslova pOslednjih godina u stalnom opadanju: zbir rashoda ili prinoda, koji je još u 1927. godini iznosio skoro 60 miliona dinara, opao je u 1028. godini na 45 miliona a u 1929. godini na 40 miliona.

· Smanjenje za 20 miliona u toku od iri godine nije mala stvar ii ona ima koliko duboke toliko i potrebne razloge. Poslovi sa inostranstvom pokazali su se kao nerentabilni i suviše riskantni, |i gubitci, koji su iz tog posla nastali, uputili su upravu „ Triglava” | па rigorozno Čišćenje i preorijentaciju u pogledu u ulaženje u "nove poslove. To se preko noći ne može izvesti i zbog toga movamo kod ocene završnih računa imafi u vidu, da je baš period 1927.—1920. godine period sanacije i preorijentacije.

| Poslovi u pojedinim granama izgledali su ovako: Osiguranje protiv požara

ı Godina Premije štete Štete si % 1927. 22.126 13.522 61.4 1928. 24.146 13.910 57.9 1929. 21.796 13.231 61.05

| Premije kao i štete naznačene su neto, to jest po odbitku | iznosa koji pripadaju reosiguraču (to važi i za sve ostale grane). | Vidimo da je u 1928. godini odnos između plačenih šteta ı na: plaćenih premija bio najpovoljniji ,naime 57.9%, a да је 1929. ı godina ipak bila nešto povoljnija od 1927. Uprava sama podvlači, | da je u 1920. ukinula nekoliko požarnih inostranih ugovora, zbog ičega je i prihod od premija znatno smanjen. Svakako treba na| pomenuti, da se odnos šteta prema premijama u prosečnoj vi| sini od 60% smatra kao normalan.

| Osiguranje transporta

| Godina Premije Štete Štete u % | 1927. 13.307 15.399 157 | 1928. 1.170 4.242 362.5 | 1920. 1.156 1.358 117.4 i

}

! Ova mala tablica pokazuje, da je to jedna grana veoma | bolesna. Od 1927. na 1028. godinu posao je skoro potpuno ико| сеп: ргепије su smanjene od 13.3 miliona na 1.17 miliona dii nara, a prema tome i štete, i ako ne u onoj istoj razmeri: od | 15.4 miliona na 4.24 miliona; tek u 1929. godini odnos Se pO-

i pravlja, i.ako još nije normalan. Vidimo da je „ Triglav” u ovome

Rashodi 1927. 1928. 1929. u hiljadama dinara O detenje požara \ isplaćene štete 13.522 13.910 13.231 isplaćene provizije 7.084 71125 7.161 ргтетузке rezerve 6.855 1.121 7.262 те7. za nerešene štete 2.053 2,333 2.353 Odeljenje transporta iplaćene štete 15.399 4.242 isplaćene provizije 1.240 265 rezerve 5.008 912 {Ostale male branše isplaćene štete 1.531 1575. isplaćene provizije 241 331 premijske rezerve 531 318 rezerve za nerešene štete 459 340

1.358 poslu vrlo slabo prošao: na neto-štetama isplatio je 1927. godine 00 | 15.4 miliona a na ime premija primio je samo 13.3 miliona di802 nara. Kako su tako ogromne štete došle iskliučivo od posla u | inostranstvu, to je uprava odlučila, da potpuno obustavi OSiglu986 ranje transporta u inostranstvu. Га паогогпа preorijentacija nai507 bolje se ogleda u kretanju premija i šteta u 1929. godini a 105. 648 · bolie kod ostalih manjih odelenja, kojima posvećuje „,TriglaV 642, sve veću pažnju.