Narodno blagostanje — dodatak

радила у Великом Бечкереку у некретнинама фабрике шећера. Међутим брзо се дошло до сазнања, да Велики Бечкерек није погодан за једну такву индустрију. Како је у исто време Загребачка творница бачава обуставила своју продукцију, купљене су њене некретнине у Загребу и у њима је уређена творница каблова. Она данас запослује преко 100 радника и у непрекидном је порасту и проширењу. Дионичка главница, која је износила ! милион динара, прошле је године повишена на 3 милиона и потпуно уплаћена.

Фабрика за сада продуцира жице за изолирање, каблове, материјал за изолирање и цеви. Постепено се мисли прећи и на производњу других артикала електротехничке индустрије. Незгодно је за развитак електротехничке индустрије, што држава готово сву потребу на електротехничком материјалу повлачи из Немачке на рачун репарација. За пар година, кад престану репарације у натури, ситуација електротехничке индустрије и у том погледу биће повољвија. Потрошња електротехничког материјала биће много већа поготову што ће до тог доба и електрификација знатно да се унапреди. Наравно да ће онда подузећа која су већ ту, имати боље предуслове за развитак од подузећа, која ће се тек онда оснивати. ~

Биланса за 1929. годину (ранијих година није 06јављена) изгледа овако:

Актива 1929: г. Некретнине 6.001 Стројеви и уређај 4.935 Намештај 71 Благајна 103 Дужници 4.542 Роба 5.075 Губитак из 1928. год. 836 Пасива

Главница 1.009 Амортизанија 1.582 Веровници 18.942 Добитак 61

Инвестиције билансиране су са :! милиона динара. Ако одбијемо фонд амортизације, остаје 9.5 милиона. Дио_ ничка главница износи 1 мил. По томе 8.5 милиона инвести-

ција ишло је преко веровника. И после повишења дионичке главнице на 3 милиона гро инвестиција иде на рачун веровника. А нове инвестиције врше се још увек. _ Ранијих година радило се је са губитком. Подузеће се тек изграђивало па није ни чудо. Међутим године 1929. већ је получен чисти добитак од 61 хиљаде динара.

Загребачка фабрика кабела свакако ће играти видну улогу у развитку наше електротехничке индустрије и временом ће се развити у подузеће већих димензија.

Међутим, одржана је 6. децембра 1930. године ванредна главна скупштина акционара, која је одлучила, да се губитак, који је остао крајем 1929. год., по одбитку добити у тој години, а у износу од дин. 775 хиљада динара елимивира одговарајућом редукцијом деоничке главнице. Према томе, предузеће у биланси нема више губитка, и ако се у 1930. години искаже добит, онда се може приступити и плаћању дивиденде.

JUGOSLAVENSKO BURKO D. D. — ZAGREB.

Jugoslavensko Burko je afilijacija bečke firme Schraubenund Schmjedewarenfabrik A. G. Brevillier & Co., Wien.

Ono se bavi plasiranjem produkata svoje centrale u Jugoslaviji. U prvom redu dolaze u obzir šrafovi kao i šrafovska roba. Prema tome ona je poduzeće koje se bavi uvozom produkata industrije željeza. Kako i kod nas ima nekoliko tvornica šrafova i kako i neke fabrike koje izrađuju željeznu robu izrađuju i neke vrsti šrafova, konkurencija domaće i strane produkcije bila je veoma oštra. Kad je pred nekoliko meseci povišena uvozna carina na neke vrsti šrafova, situacija se je izmenila u

21

korist domaće produkcije. Međutim kako ona poduzeća iz inOstranstva, koja su u Jugoslaviji imala znatan plasman svojih produkata, nisu htela tako lako da izgube to tržište, išla su i ona sa cenama na niže. U poslednje vreme inozemstvo je kod nas plasiralo šrafove uz takove cene, da se je moglo govoriti o dumpingu. ! domaća produkcija je na puna usta govorila o stranom dumpingu, naročito sa strane poduzeća koja u Jugoslaviji zastupa Jugoslovensko Burko i tražili su naročite zaštitne” mere i povišenje carinske tarife.

Schrauben- und Schmiedewarenfabrik A. G. Brevillier Co i Urban «; 5бћпе, ође iz Beča, a čije je produkte plasiralo Jugoslavensko Burko, vodeći računa о povišenju carine na njihove produkte kao i na agitaciju koja se provodi protiv plasiranja njihove produkcije, odlučili su da svoju jugoslavensku afilijaciju pretvore u industrijsko poduzeće. Naime glavni dio artikala koje su oni do sada plasirali u Jugoslaviji imao bi se izrađivati u. samoj zemlji.

"Tako se je u ješeni prošle godine pristupilo studiranju planova o podizanju jedne velike i moderne fabrike šrafova i šrafovske robe. Još o Božiću se je držalo da će se ta fabrika. podići u Karlovcu ili Osijeku, koji su gradovi nudili naročite pogodnosti. Postojala je i ideja da se prekupi i proširi jedna već postojeća fabrika šrafova. Pred nekoliko dana Jugoslavensko Burko kupilo je većinu akcija Novosadske fabrike šratova i gvozdene robe d. d. Dionička glavnica ovog u 1925. godini osnovanog poduzeća, iznosila je 500.000 dinara. Godine 1928. zaključeno je povišenje na 3 miliona dinara.

Prema tome je otpala ideja podizanja jedne nove fabrike. Postojeća u Novom Sadu znatno će se proširiti i izgraditi, tako da će moći da sama izrađuje gotovo sve one artikle, koje је Jugoslavensko Burko do sada povlačilo od svojih matičnih poduzeća u inostranstvu. Novi Sad, koji već ima nekoliko jačih metalurgičnih fabrika dobiva time jednu novu, koja će se vremenom razviti u poduzeće jačih dimenzija. Kako su već postojeće naše fabrike šrafova i slične robe u stanju, da pokrivaji čitavu domaću produkciju, dolazak jednog novog i jakog producenta znaino će otežati njihovu situaciju. Protiv strane konkurencije lakše se je boriti, dok ona svoje proizvode izrađuje na sirani. Mnogo je teže, ako ona prelaze u ofenzivu i pristupe produkciji u samoj zemlji. Obzirom na tehnička iskustva ovakvih poduzeća, njihova finansijska sredstva i veze, oni su u VeĆćini slučajeva kadri da produciraju jeftinije nego čista domaća poduzeća, koja ni u tehničkom a mnogo puta ni u finansijskom pogledu nisu dorasla stranoj konkurenciji. Pogotovu ako je ta konkurencija preskočila carinsku barijeru i etablirala se u samo! zemlji.

Bilanca za 4 poslednje godine ovako izgleda:

Aktiva 1929. 1928. 1927. 1926. Imobilija 1.040 1.040 1.040 1.051 Inventar 186 212 224 246 Вођа 7.409 9:325 6.780 8.105: Вјасајпа 294 54 3 33 Dužnici 2146 1.886 2.224 3.512 Efekti 16 16 16 90 Menice 9 36 = = Gubitak 65 11 76 13:

Разуа Glavnica 250 250 250 250: Verovnici 11.500 12.103 10.111 12.859 Rezerve 3 3 3 3 Кагло 13 295 — ==

· Ukupna bilanca 11.767 12.652 10.365 13112

MHilanca je tipični primer bilanca onih poduzeća, koja su afilijacije stranih industrijskih konserna. Dionička glavnica ne igra znatnu ulogu, jer ovde dominiraju verovnici. To su рофтаživanja centrala za dobavljenu robu. Kod aktive dominira roba i dužnici već prema fome dali poduzeće podržava i vlastito. skladište ili pak joj njezina inozemna centrala izravno dostavlja traženu robu. i