Narodno blagostanje — dodatak

ГОДИНА ШО "Садржај: Beogradska založna banka, Beograd Месарска банка, Београд Dunavski kreditni zavod, Beograd

· Колонијална банка, Београд Banka „Slavija”, Beograd

BEOGRADSKA ZALOŽNA BANKA, BEOGRAD.

Beogradska založna banka osnovana je 1902. godine sa glavnicom od 600.000 dinara. '·U 1920. godini povišena je па 1 milion dinara, 1921. godine na 2 miliona, a nominala akcija je povišena od 100 na 200 dinara; 1922. goamne na 3 miliona, a nominala akcija na 300 dinara. U 1923. godini povišena ie na 6 miliona, a 1924. na 12 miliona dinara, podeljeno u 40.000 akcija 32 300 dinara, koliko i danas iznosi. Na zboru akcionara 1929. godine bilo je govora ,da se glavnica poveća na 16 miliona time, da se 4 mjliona izvadi iz rezervnog fonda na taj način, što bi se akcije prežigosale od 300 na 400 nominale. Međutim do toga nije još došlo. |

Skrećemo pažnju čitalaca na naše analize bilansa Beogradske založne banke za ranije godine: za 1928. godinu u 5. broju „Narodnog Blagostanja” od 15. marta 1929. godine a za 1929. godinu u dodatku 14. broja od 15. aprila 1930. godine.

Za 1930. godinu bilansa Beogradske založne banke tačna je slika našeg privrednog stanja: volumen poslova je veći no u 1929. godini, ali je čista zarada manja. Prema 1929. godini ona je za oko 700 hiljada manja, i iznosi 2.3 miliona, ali je prema 1928. i 1927. godini podbacila za preko 100%. Uzroke ovako smanjene dobiti objašnjava uprava fime, što je u 1930. godini radila sa 4 do 5% nižom kamatom po davanim kreditima nego u 10929. godini, dok se za kamatu na uloge na štednju plaćalo iedva 1 do 2% manje. Ova malena marža između aktivne i pasivne kamate bila je dovolina da se smanji dobit u gore naznačenom obimu.

Što se pak tiče rada i napretka bančinog dobivamo veDma zdravu i zadovoljavajuću sliku. Iz upoređenja glavnih bilansnih pozicija za poslednje čefiri godine, najtačnije se vidi napredak: Račen izravnania:

Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama. dinara Blagaina 3.766 3.609 4.055 3.546 Menice 45.075 37.033 34.624 32.997 "Tekući računi 20.666 21.170 23.592 33.259 Тајтом1 па хајове 8.910 9.062 8.079 7.459 Nepokretnosti 8.962 8.662 10.091 10.115 Pasiva Glavnica 12.000 12.000 12.000 12.000 Rez. fondovi 6.151 8.748 9.403 10.840 Uloz na štednju 47.655 46.566 45.120 48.929 "Tekući računi 19.388 18.628 12.479 · 17.407 Bilansna suma 156.024 179.171 174.149 213.428

lomaram „Haponmo II __BEOTPAJ, 14. ĐEBPVAP 193.

_BnarogTat

- Račun gubitka i dobitka. Rashodi

Troškovi 3.764 2.892 3.121 2.137 Катан 3.738 4.207 4.259 4.039 Čista dobit 5.663 4.659 2.959 2.298

Prihodi 1 Катаћ 8.108 8.480 7.653 „7.958 Prihodi od зјапаппе — 2.053 1.825 1.659 1.739 Razni prihodi 4.040 3.204 2.630 625 Zbir prihoda 15.205 14.629 11.943 10.453

Bilansna suma je porasla za skoro 40 mil. dinara i iznosi 213.4 miliona, što ije dosada najviša cira, od kako banka postoji. U toj se cifri podrazumevaju i prelazne pozicije, kaucije naplate etc. Ako ove eliminiramo, onda iznose plasmani 90 miliona, a oni su prema 1920. godini veći za 10 miliona dinara. Glavnica je ostala nepromenjena; a sem nje, Sve Su važnije poOzicije pasive u porastu: fondovi Za 1.44 miliona, ulozi na štednju za 3.2 miliona a pasivni tekući računi za 4.93 miliona dinara; od toga je 48.9 miliona uloga na štednju a 17.4 miliona poverioca po tekućim računima i reeskontu. Iz gornje fablice vidimo, da su u 1927. godini ulozi na štednju bili maksimalni sa 47.6. miliona dinara; u narednim dvema godinama :Oni postepeno opadaju. To nije možda posledica nepoverenja ulagača u samu banku, već je posledica bančine politike, koja je u 1928. i 1929: godini nekoliko puta morala obustaviti prijem uloga, Zbog toga, što je novac „više ležao nagomilan i besplodan u blagajni” каб što to bančina uprava napominje u SVOjim ranijim izveštajima. U 1930. godini nema suvišnih kasenih gotovina, ni u izveštajui ii se više ne spominje i ulozi na štednju opet rapidno porastu,

|i sa 48.03 miliona za 1.3 miliona premašaju rekord iz 1927. go-

dine. Tako isto vidimo, da su se pasivni tekući računi i reeskont, koji su od 1927. godine u stalnom opadanju, od 19.4 miliona na 12.5 miliona u 1929. godini, u 1930. godini opet povečali na 17.4. miliona. 35

Prema iome ukupna sredstva iznose u 1930. godini 89.2 miliona dinara, (a 79.6 miliona u 1029. godini) a plasirana Su na sledeći način: 3.55 miliona je bančina gotovina; od toga leži 2.22 miliona u blagajni, 1.26 miliona na Žžito-računu Narodhe banke a 63.000 na čekovnom računu kod Poštanske štedioniče: Na kredite po tekućim računima dato je 33.26 miliona, na menice 32.00 miliona, na zajmove na zaloge 7.45 miliona a vrednost nepokreinosti iskazana je sa 10,11 miliona. i

Prema 1929. godini, najjače su porasli krediti po tekućim računima; za skoro 10 miliona ili za upravo toliko koliko su u toj godini porasla ukupna bančina sredstva. Prema 1927: godini oni su veći za 13 miliona, dok su menični krediti u snažnom opadanju. U 1927. godini iznosili su 45 miliona dinara: