Narodno blagostanje — dodatak

40 odnosno bančinim radom za poslednju, 1930. godinu. Polet je više no interesantan. Da se bismo što. očiglednije dokumenti-

zali, donosimo upoređenje glavnih bilansnih pozicija za розједпје četiri godine. Dobijemo sledeću sliku:

Račun izravnania.

Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. _ u hiljadama dinara Blagajna 305 526 234 402 Nepokretno imanje 31 31 31 31 Nameštai 223 243 233 241 Đužnici 8.530 9.345 13.183 19.411 Hartije od vrednosti "65 959 1.017 1.074 . Pasiva | | Сјаутса 5.000 5.000 5.000 5.000 Stalni rezervni fond 161 175 | 227 286 Specijalni rezervni fond 22 22 22 22 Ulozi, reesk. i tek. rač. – 3.646 5.398 8.081 15.324 Čista dobit 327 240 520 592 Zbir aktive ili pasive 33.058 27.491 34.314 50.628 Račtin gubitka i dobitka.

Rashodi Kamafa, kirije, plate, DI

troškovi, porezi 480 1.146 _ 1.014 1.138 Ообњ 327 240 520 592 _ Рећоф Kamata, proviz. i prih. . : " ed hartija od vredn. 814 1.386 1.534 1731

Zbir računa izravnanja porastao je u 1930. godini na 50.65 miliona dinara, što prema 1929. godini znači povećanje od 16 miliona dinara; prema 1928. godini povećanje iznosi čak #23 miliona, odnosno preko 80 od sto. U 1928. godini bio ie za 6 miliona manji no u 1927. godini a io iz razloga, što je u toj godini izvršena reorganizacija bančina; tada je upravu banke preuzeo poznati finansiski stručnjak, gospodin Vasa U. Jovanović, koji je izvršio energično remeduru i eleminirao sve ono Što nije valjalo. Niegovom energičnom vodstvu banka i zahvaljuje svoj polet. Glavnica je u 1930. godini ostala nepromenjena, a rezetvni fondovi su prema 1920. godini za 60 hiljada dinara veći i dostižu 308 hiljada dinara; prema tome, sopstvena sredstva iznose 5.3 miliona. Strana sredstva, naime ulozi na štednju, reeskont i tekući računi, koje iskazuje banka u jednoj zbirnoj poziciji, dostižu 15.3 miliona dinara. To je prema 1929. godini upravo ogroman porast, koji je još toliko interesantniji, jer je poznato, da je u 1930. godini znatno reducirana kamatna stopa. Porast iznosi 75 od sto i relativno posmatrano, teško da роstoji kod nas još kakav novčani zavod, kod koga su ulozi, tekući računi i reeskont u 1930. godini porasli u јој тен. О депје ove pozicije sa stanjem u 1927. godini, dakle pre četiri godine, prema kojoj je skoro za 4.5 puta veća, najlepše dokazuje, Šta znači za jednu banku vešta i sposobna uprava. Tuđa sredstva su za 3 puta veća od sopstvenih, što ie povoljan odnos. Ukupna sredstva bančina, koja su u 1929. godini iznosila 14.75 miliona, povećala su se u 1930. godini na 21.16 miliona.

Od tih 21.16 miliona plasirano je 19.41 miliona odnosno 97 od sto na dužnike po eskontu, zalogama i tek. računima. KMako smo već prilikom analize bilansa ranijih godina napomenuli, Dunavski kreditni zavod ima svoi specijalitet u pogledu davanja zajmova po eskontu: visina fih zajmova je limitirana sa 10.000 dinara i niko ne može dobiti više. Iskustva pokazala su pravilnost ovoga principa, jer je svaki riziko kod ovakvog poslovania skoro potpuno isključen. Prema 1929. godini fi su

krediti porasli za 7.23 miliona dinara. Pošto su "kicdih po eskontu i na zaloge Kratkoročni, 0 je Паланке zavoda upravo odličan.

Uprkos smanjenja kamatne stope su bruto prihodi a i930. godini za 200 hiljada veći od 1929. godine i iznose 1.73 miliona dinara. Od toga otpada na rashode za kamatu, kiriju, plate, poreze i troškove 1.14 miliona dinara, a ostatak, 592 hiljade dinara je čista dobit. Prema 1929. godini troškovi bančini nešto su porasli, ali su ipak još manji од troškova u 1928. 20– dini. Čista dobit veća je га 72 hiljade i iznosi 502 hiljade odnosno skoro 600 hiljada dinara. Podeljena је па sledeći način: iO od sto ili 59 hiljada stalnom rezervnom fondu, 8 od sto na ime tanftijeme Upravnom odboru, a 2 od sto kao tantijema čjnovništvu. Dividendna politika je u posleratnim godinama veoma interesantna. Tako se plaćalo za 1921. godinu 5 od sto, za 1922. godinu 7 i po od sto, koja se ie prema odluci glavne skupštine dotirala rezervnom fondu (616.000 dinara); od 1923. do 1926. godine nije uopšte bilo dividende, u 1927. godini 6 od sto, a u 1028.—1929. godini opet ništa.

Dunavski kreditni zavod nema filijala: ali se on bavi i finansiranjem industrijskih preduzeća, među kojma dolazi u

| prvi red „Raonik” a. d.

Upravni odbor Dunavskog kreditnog zavoda sačinjavaju

i sledeća g, g.: Vasa M. Jovanović, pretsednik, Dragiša Matejić,

potpretsednik, Milan K. Todorović, Mihajlo Marinković, Milan O. Jovanović, inž. Miloš У. Jovanović.

U Nadzornom odboru su g. g.: Đorđe Popović, pretsednik, Dušan Hope, Đorđe Đorđević i Nikola Pavlović.

BANKA „SLAVIJA” A. D„ BEOGRAD.

I istorija banke „Slavija” može da se podeli u dve peмоде, razdeljene ratoni. Samo što kod banke „Slavije” razlika između jedne i druge periode ne dolazi samo otuda, što je rat ostavio na našem bankarstvu teške tragove „već i zbog toga što je i uprava njezina u jednoj i u drugoj periodi vrlo različita. Ime „Slavija” dolazi od hotela „Slavija”, po kome je i cela okolina pre rata dobila ime. Pa kako je banka „Slavija” osnovana u tome kraju i imala svoje prve biroe, a kako su njeni osnivači bili bez ikakvoga duha, to su se zadržali na imenu svoga kvarta. Istina po neki put ime kvarta, mesta ili kraja treba da posluži i za obeleženje teritorijalnog prostranstva poslovnog, međutim to ovde nije bio slučaj. Banka „Slavija” je osnovana od ljudi koji nisu ni sami znali šta je to bankarski posao, koji su znali samo to da ie dobro imati koncesiju na banke i po mogućnosti bančicu sa o{vorenim šalterom.. Banka „Slavija” je osnovana od jednog čoveka, koji je u Beogradu bio poznat pod nadimkom „Skakavac”. To je bio prvi beogradski brasseur daffaire — u malome i na periferiji. „,Skakavac” je osnivač akcionarskih društava, vrlo vredan i vrlo agilan, ali gotovo nepismen i bez ikakvog znanja iz oblasti bankarstva. Poslovi i banke, koje je on osnivao i rukovodio, nisu mogli da izdrže kritiku ne samo sa gledišta teorisko-bankarskog već i sa etičkog. Tako je „Skakavac” poslednjih godina pred rat postao sinonimom lošegz ı ban'katstvu. Docnije je uzeo maha u rukovođenju bankom „Slavija” pok. Vasilije Marković, bankarski činovnik po profesiji · ı neobično vredan i izdržliiv čovek. On bi uspeo da od banke napravi što god, da nije u međuvremenu nastupio rat i da se nije razboleo. U svakom slučaju posle svetskog rata banka „Slavija” je bila u stvari jedna firma i ništa više. Jedan ram bez slike. Upravo u koliko je bilo imovinske supstance unutra, ona je bila pasivna. Banka „Slavija” bila je posle rata zrela za likvidaciju. Spasao ju ie g. Boža Vučković, njen današnji direktor, koji je sa položaja direktora Građanske štedionice 1920. godine došao na položaj upravnika „Slavije”, pošto se istovremeno zainteresovao i sam lično za njezinu materijalnu sudbinu. Prema tome 1920. godine, počinje nova perioda u istoriji banke „Slavije”. |