Narodno blagostanje — dodatak

44.

жишту хипотекарних кредита, Државна хипотекарна банка игра споредну улогу. Велике банке посвећују данас тим кредитима већу пажњу него раније. Поред тога нуде се знатни кредити са стране комуналних штедионица Словеније. Ну ипак главни је фактор Градска штедионица. Интензивна изградња нових делова града од палата до приземница има се у првом реду приписати Градској штедионици и њеној кредитној политици.

Ма да Градска штедионица форсира хипотекарне кредите она у велико води рачуна о свом ликвидитету. Готовина укупно са потраживањима по жиро-рачунима износила је прошле године 87 милиона према 68 1929. године н 48 пре две године. Поред тога ту су ефекти, у првом

еду државни папири за 13 милиона динара. А и међу ме-

ницама има такових које се лако могу редисконтирати. С обзиром на ванредни ликвидитет се већ две године реесконтни кредит више не искоришћава.

Грађевна сезона у 1931. години обећава да ће у Загребу бити исто тако интензивна као и прошле године. Носилац те интензивне делатности биће опет Градска штедионица, дотично њни хипотекарни кредити, Ако се прилике у 1931. години буду развијале као прошлих година, Градска Штедионица биће у стању да подели нових хипотекарних кредита за којих 100 милиона динара. А ако граду успе да закључи већи инвестициони зајам и ако врати свој дуг Градској штедионици, ова ће бити у стању да грађевној делатности стави на расположење износ од око 200 милиона динара. Ефекти су порасли од 5 да 13.5 милиона динара. Поред уплате друге половине. на уписаних 3.000 акција Привилеговане Аграрне банке, Градска штедионица набавила је прошле године и 34.000 долара 8 од сто Блеровог и 62.000 7 од сто Блеровог зајма. Укупно скоро 100 хиљада долара. Похвално је што Градска штедионица у свом годишњем извештају тачно набројава које ефекте има и колико. Тако она има и 12 милиона обвезница Ратне штете, 110 дионица Народне банке. Поред тога има 12.97! акција хотела Еспланад и 9.600 акција Хрватске индустрије катрана која је уско спојена са Градском плинаром. У извештају је и детаљан и врло интересантан преглед развитка привредних подузећа града Загреба, које како је познато, финансира Градска штедионаца. Електрични трамвај води у властитој режији. За прошлу годину исказује чисти добитак од нешто преко милион динара ма да су извршене знатне реконструкције пруге, набавке возног парка и ма да се је приступило знатном снижењу тарифе. У овој години наставило се је са снижењем. При томе је најинтересантније да је укинута тарифа по зонама и да вожња од једног дела града до другога кошта само 1.50 динара. Знатно снижење тарифе највише ће осетити слабије ситуирани који и највише станују на периферији.

Резервни фондови износе готово 20 милиона динара. Толико је до сада пласирано у некретнине. Досадашње просторије Градског подрума знатно се проширују, подиже се и

једна нова кафана тако да Градска штедионица и у том по-

гледу знатно доприноси подизању града.

Чисти добитак износи прошле године 5.4 милиона динара према 3.8 милиона 1929. године и 2.4 милиона и 1928. години. И то показује тенденцију развитка Градске штедионице. Сви они који заговарају институцију комуналне штедионице имају у развитку Градске штедионице Загреба најјачу аргументацију за своју тезу.

СРПСКО-ШВАЈЦАРСКА БАНКА — БЕОГРАД

Кад би се по пракси Српско-Швајцарске банке имало да одговори на питање какве услове треба да испуњава место па да се нањ спусти једна банка, онда бисмо дошли до закључка, да би морало пре свега имати леп изглед, а друго чист ваздух. То је оно исто што траже пензионери и неурастеничари. Српско-Швајцарска банка није ни

Истина претседник вели да је „бивши генерални конзул“

пензионер, ни неурастеничар; али се она спустила између Саве и Калемегдана, на месту где нема ни једне радње вити је уопште прометно (сем теретног саобраћаја), али које има врло леп изглед на Бежанију и чист ваздух са Калемегдана. Не може се порећи да је банка у томе врло оригинална. Да није случајно зграда, у којој је банка, својина акционара 2

Друга особеност банчина, а она је збиља. А лежи у чињеници, да од пет чланова њезиног управног одбора, тројица су конзули. Нама је за ово две године прошло кроз руку две хиљаде годишњих извештаја наших банака и акционарских друштава уопште, али нам до данас никада није дошао до руку извештај у коме би смо нашли да је три петине чланова управног одбора конзул. Претседник је норвешки генерални конзул, потпредседник персиски генерални конзул, а један члан мексикански конзул. } али кад је већ метнуо то испод свог имена, као једино занимање, онда то мора да броји.

И пословни извештај Српско-Швајцарске банке одваја се од свију осталих, нарочито овај за 1930. год. Код нас управљачи банака немају литерарних велеитета, али кад је у питању годишњи извештај, онда се обраћа на језикословну и литерарну страну велика пажња. Ако случајно нико у кући не влада добро пером, онда се ангажује пригодни литерат за ту прилику. Тог се правила не држи Српско-Швајцарска банка. Њени функционери сами пишу пословне извештаје. То је само доказ да она стоји на висини западно-европских банака, јер и Мк Кена, бивши енглески министар финансија и директор Мидленд банке у Лондону сам пише свој извештај. Да нам се не би пребацило ситничарство ми ћемо прећи преко граматичких грешака у том извештају, а по дужности објективног критичара морамо истаћи да постоји читав низ олакшавајућих околности за то. Пре свега она је двовласна. Она је српска и швајцарска. А затим треба имати у виду да се у Србији и говоре три језика, а и у Швајцарској три. Код шест курентних језика држава којима она припада не може се тражити од њезиног управног одбора да пише извештај у чистом српском језику.

Код једног извештаја главна је његова пословна страна а у том погледу извештај Српско-Швајцарске банке за 1930. годину заслужује нарочиту пажњу. У њему се пре свега говори о ниским ценама пољопривредних артикала и њиховом дејству на народну привреду. Ствари и нове и оригиналне, које до данас нисмо нигде прочитали ни у повременој ни у дневној штампи ! Извештај нам инс дискретно открива начела пословне политике банчине овим речима :

„При оваквом стању опште привреде нашој су се банци саме по себи наметала резерва и нужна опрезност у свима пословима. Тражње нових кредита су увек ригорозно испитиване и само у оправданом (2) случају уз довољну сигурност одобраване“.

Држимо да нам нико неће противуречити кад кажемо да је банка у овоме по све оригинална. јер код других обичних смртних банака „нужна опрезност“ је руководни принцип у свако доба године и под свима коњунктурама; пок је она код Српско-Швајцарске банке само под неповољним привредним приликама услед пада цена пољоприз вредних артикала. Друге банке .„ригорозно испитују“ свако ново тражење кредита без обзира на то како је време напољу, док Српско-Швајцарска банка то ради само онда, кад су привредне прилике неповољне. Да не би когод помислио да су те реченице само једно исклизнуће писпа извештаја морамо додати да и целокупна прошлост СрпскоШвајцарске банке потврђује да је то основна идеја њезине пословне политике. Она је на пример 1една од ретких банака у Југославији, која је успела да у 1926. год, не да ни пара