Narodno blagostanje — dodatak

есдатанк „Народном Благостању“

ГОДИНА ШП БЕОГРАД, 28.

ФЕБРУАР 1931. БРОЈ 9

Садржај:

Поштанска штедионица — Београд Vračarska štedionica — Beograd Smederevska kreditna banka — Beograd Арко Емаил д. д. — Загреб Кромолитографска творница Рожанков Банка Златибор а. д. — Београд Hrvatska industrija papira d. d. — Zagreb

ПОШТАНСКА ШТЕДИОНИЦА — БЕОГРАД.

Чековски промет.

Поштанска штедионица је новчана установа, која после Прве хрватске штедионице у Загребу, и Државне хипотекарне банке има највише туђег новца. Та је сума крајем 31. дец. износила скоро милијарду и 200 милиона динара. Али док су Прва хрватска и Држ. хипотекарна банка дошле до тога поверења и те финансијске снаге у току великог броја деценија, дотле Поштанска штедионица није навршила ни прву деценију свога живота. Толика је била потреба за том установом и толико је њезина управа успено искористила ту потребу! Истина, највећи део туђих сретстава, које она добија, представља благајничку готовину појединачних привреда. То нису улози на штедњу. Али је национално-економска корист од концентрације касених готовина појединачних привреда баш са гледишта новчаног тржишта толико исто велика као и. спровођење уложака на штедњу тржишту капитала. Два се народно-економска циља постижу том концентрацијом благајнчких готовина: 1.) савршена рационализација благајничке службе т. |. национални платежни промет врши се много јевтиније, јер се укидају и редуцирају благајне и приватне и јавне привреде (а у овоме случају код Поштанске штедионице око 20.000 таквих благајна.)

2.) Концентришући готовину у своје касе, Поштанска штедионица врши рационализацију платежног саобраћаја са гледишта монетарнога т. ј. врши се огромна уштеда у платежним средствима. За концентрисане благајне потребно је много мање платежних средстава но што би то било кад би даље постојале. оних 20.000. Платежни промет кошта, било да је он у звечећем металу, било у новчаницама. Звечећи метал кошта због тога што се губи на камати целокупне оне количине злата која је употребљена у платежном промету и што се злато троши. А ако се врши новчаницама, губи се такође јер се оне брзо абају.

"ТГрећа корист од концентрације благајничке службе спада у други део ове анализе, на име у област односа према новчаном тржишту и тржишту капитала, о коме ће доцније бити речи. На овом месту да напоменемо само толико, да онај део готовине, који није потребан за плаћања, остаје слободан за потребе новчаног тржишта, он престаје бити новцем и постаје једна врста капитала.

Следећа таблица нам показује грандиозно развиће Поштанске штедионице за седам година њезинога опстанка. Број чековних рачуна порастао је од 10 хиљада округло на 19.193, односно за округло 100%. Износ улога по чековним рачу-

штедионице.

ски и друг д. д. — Загреб

нима порастао је за 300% (од 242,4 на 978 милиона динара). а промет по.тим рачунима порастао је за 150%, (од 26,3 милијарде на 65,5 милијарде динара. Доња таблица показује да није било потпуно паралелно кретање појединих категорија послова, који спадају у област платежног промета. Депозити по чековним рачунима су порасли за 300%, а обрт за 150%. То значи да су се у чековном платежном промету Поштанске штедионице прикопчавали комитенти са већом готовином, а слабијим обртом.

Чз 2 + 5 . 5. 5 8 SRS o |" БЕ E OM50 BBL O Za а 5Е SO SRL O ODE

о Он» |-- > 31: XII 1923: 9.985 242.44 26.39 63.15 31. ХИ. 1924. 11.306 296.24 31.62 113.46 31 ЖЕ 1925: 12.459 348.19 36.97 134.93 31. ХИ. 1926. 13.627 368.23 40.57 145.06 31. XII. 1927. 15.178 622.50 46.34 165.33 31. XII. 1928. 16.516 666.43 53.15 195.99 31. XII. 1929. 17.793 913.50 59.73 213.90 31. XIJ: 10930) 19.193 978.79 65.55 239.70

Тиме су унесене у благајне Поштанске штедионице готовине, које релативно дуго времена стоје, и тиме омогућавају Поштанској штедионици употребу већег дела њезине касене готовине на новчаном тржишту.

Интересантна је статистика занимања појединих комитената чековних рачуна код Поштанске штедионице. Наравно највише пада на трговачке фирме, (7556). Али је интересантно да се све више прикључују томе промету и лица која не спадају у произвођаче у техничком смислу тог израза, као што су на пример адвокати, бележници, чиновници и пензионери. Њихов број снажно расте. Кад се има у виду да Поштанске штедионице у другом свету имају по неколико стотина хиљада комитената по чековном рачуну, онда се може замислити колико је широко поље рада ове установе у овој области. 5

Велики је пораст код јавно-правних тела (државна надлештва, самоуправна и друга надлештва, школе и црквене власти), али је то још врло мали део онога што се све може да учини у погледу прикопчавања јавно-правне благајничке службе Поштанској штедионици. Ми смо пре неколико месеца забележили у „Народном Благостању“ да се у Министарству финансија спрема пројекат закона, који не можемо довољно стрпљиво да сачекамо, по коме ће се моћи

уллата јавних дажбина вршити--такође преко Поштанске ка