Narodno blagostanje — dodatak

76 od eskonia menica. To je karakteristika novčanih zavoda Кој rade sa većim i jačim komitentima. Menica je kod nas u рге- | težnom broju seljačkog porekla ili slabijih privrednika, i igra važniju ulogu kod manjih provincijskih zavoda, nego kod Ža- | vođa koji imaju razgranatu mrežu filijala. .

Efekti su opali za skoro pola miliona dinara. To mora da. je puki slučaj. Hrvatska banka igra na zagrebačkoj a u пајnovije vreme i na beogradskoj berzi znatnu ulogu. Ona vrši znatne reporne poslove u Ratnoj šteti. A i kod trgovanja sa našim · dolarskim papirima ona igra dominantnu ulogu. Zaključci od nekoliko desetaka hiljada dolara nisu za nju ništa naročito.

Hrvatska banka plasirala je prošle godine novih kredita za skoro 50 miliona dinara. Sada da vidimo od kuda joj taj iznos. Vlastita sretstva ostala su ista. Ulošci na knjižice i po tekućim računima ostali su na istom nivou. Zato su verovnici u sttanoi valuti porasli za 50 miliona dinara. To znači da tih 50 miliona dinara novih kredita potiće iz inostranstva. Oslonom na Banca Commerciale Haliana, Hrvatska banka uživa znatne kredite na novčanim tržištima koja imaju niži kamatnjak nego što je kod nas. Uzimanjem kredita na strani i njihovom podelom u našoj privredi, ona iskorišćava razliku u kamatnjaku kod nas i na strani. Međutim takovi poslovi skopčani su sa izvesnim rizikom. Naime ako se krediti koji se dobivaju u stranim valutama podeljuju u dinarima, fiziko zna biti znatan, mnogo veći nego što je razlika na kamatama. Po izvršenoj zakonskoi stabilizaciji dinara, kad ti valutarni riziki budu svedeni na minimum, moći će Hrvatska banka da razvije mnogo veću delatnost nego sada. Jer onda će mirne duše moći valutarni riziko da sama preuzme i da podeljuje samo dinarske kredite, makar se ona zadužila u funtama, francima ili lirama.

Svakako je interesantna konstatacija da je Hrvatska banka krajem prošle godine dala našoj privredi kredit od preko 130 miliona dinara, povučenog sa strane. To je povolino delovalo i na deviznu zalihu.

Račun gubitka i dobitka ovako izgleda: Prihodi 1930. 1929. 1928. 1927. u hiljadama dinara Prehos 433 296 281 187 Kamata i providba 5.330 3.893 1.446 1.183 Devize, valute, efekti 2.465 2.164 786 532

Rashodi Upravni iroškovi 2.213 1.427 808 1.423 Plata 3.991 2.902 1.205 Poreži 547 337 198 164 Otpisi 757 1.208 Dobitak 720 479 301 313

Prihodi od kamata znatno su porasli što je u vezi sa proširenjem poslova. Isto je tako veći dobitak i na devizama i efektima. Upravni troškovi isto su u porastu. Beriva za jedan milion dinara. Naglo proširenje zavoda tražilo je nameštenje novih sila. Čisti dobitak kreće se u čednim granicama. Budući da je gro akcija u rukama Banca Commerciale Italiana, to neplaćanje dividende nema naročitog značenja. Akcije i u prkos toga ne padaju ispod nominale.

BEOGRADSKA TRGOVAČKA BANKA, BEOGRAD*)

Beogradska trgovačka banka dolazi u red retkih beogradskih banaka, koje su u 1930. godini povećale bilansnu sumu. Znači, da je i volumen poslova kod nje veći no što je bio u 1929. godini. Kod većine banaka primećujemo u 1930. godini izvesno smanjenje volumena poslova i to kao posledicu privredne depresije. Te pojave kod Beogradske trgovačke banke

| *) Za 1929, с. БИапз је analiziran u dođatku „Narodnog Blagostanja” od 15. febr. 1930. g., br. 7, str. 33, a za 1928. g. u 3. broju od 23. febr. 1920. :g., str. 40. ·

nema. Zbir njezine bilanse je porastao prema 1929. godini za preko 20 miliona dinara i iznosi 146,4 miliona.

Po uvedenom starom običaju Beogradska trgovačka banka u svome izveštaju za 1930. godinu i ovoga puta opširno se bavi prikazom: privredne situacije. Mi smatramo, da može ova praksa biti veoma interesantna i instruktivna, ali bi za poslovni svet pa i nas bilo od većeg interesa, kad bi banka posvećivala malo više mesta izveštaju o svome radu; o tome ona nam daje i suviše lapidarne informacije. U oceni opšte privredne siluacije u izveštaju se pominje i rad banaka, koji s obzirom na pomenute prilike nije mogao biti uspešan. U toliko simpatičnija je činjenica, koju čitamo malo niže, da Su se poslovi Beogradske irgovačke banke u prošloj godini normalno razvijali. Ističe se, da su cifre bilansa potpuno realne, da su svi stavovi najopreznije i najstrožije censurisani i . d.

Iz kratkog izveštaja Beogradske trgovačke banke ipak čitamo veoma interesantne podatke.

Ona podvlači, da je kamatnu stopu po aktivnim i pasivnim poslovima znatno spustila: po aktivnim za 3—6%, a po pasivnim za 1—2Ž% godišnje. To su u većoj ili manjoi meri uradile i sve ostale banke. Takođe je interesantan pasus u kome se spominje jaka konkurencija, koju trpe naši novčani zavodi od povlašćenih novčanih ustanova, jer se one bave skoro istom VIstom poslova, ali ne plaćaju na svoj rad ni porez ni ostale javne dažbine. ::

Razvoj bančinih poslova u toku poslednjih godina naljbolie nam pokazuje donja tablica, u kojoj upoređujemo glavne bilansne pozicije za četiri poslednje godine. iz tog upoređenja

vidimo razvoj koji je banka imala u toku 1930. godine. Dobijamo sledeću sliku: Račun izravnanja. Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara Blagajna 2.195 2.718 1.073 1.770 žito kod Nar. banke 2.134 1.051 1.691 81 Gotovina kod banaka 487 680 2.179 145 Menice 14.132 13.490 18.842 18.723 ZŽaloge 2.948 1.481 3.058 2.580 Likv. banka 287 287 — Tekući računi 18.080 15.325 12.333 19.586 Str. korespondenti = 241 9 Мгедп. rez. fonda 3.500 3.600 4.140 4.740 Hartije od vredn. 7.850 11227 20.993 23.484 Nepokretnosti 2.544 2.544 2.414 2.400 Разјуа Glavnica 6.000 9.000 12.000 12.000 Fondovi 6.450 1151 7.868 8.427 Bančin fond za čin. 80 90 100 100 Razl. na kursu hart. od vred. — — 2.510 2.604 Ulozi 21.908 25.875 27.163 27.981 Žiro računi 7.142 6.804 7.246 8.492 Str. korespondenti 38 — = 109 Lombard 329 329 329 329 Reeskont kod Nar. banke 7.502 620 5.669 11.093 Reesk. kod drž. Hip. b. 1.955 — — Dividenda 1.080 1.620 1.800 1.500 18% 18% 15% 121,90

'Glavnica je u toku poslednjih četiri godina dva puta povišena i to u 1028. i 1920. godini. Ona je 1927. godine iznosila 6 miliona te je 1928. god. povišena na 9 miliona, a 1929. godine na 12 miliona dinara. Ako uzmemo u obzir, da je Beogradska trgovačka banka 1911. godine, dakle pre 20 godina, povisila glavnicu od milion na 2 miliona predrafnih dinara, onda izlazi,