Narodno blagostanje — dodatak

70

na naš privredni život više manje poznate, to Sa velikim interesom pa čak i sa izvesnom zebnjom očekujemo objavu završnih računa iz kojih se može videti, kako su pojedina preduzeća prošla kroz 1930. godinu.

U tom pogledu, izveštaj „Merime” prijatno nas je iznenadio: Doduše iz njega se čita depresija i stagnacija, koja је обиhvatila: sve industrijske grane a ponaosob i našu hemijsku industrije. To je posve neizbežno. Ton, u kome je pisan izveštaj izrazito je pesimističan ,što ga u mnogome odvaja od izveštaja objavljenih prošlih godina. To je svakako dokaz, da je uprava u punoj meri svesna teških prilika; a istovremeno čitamo, da je ona umela, da se blagovremeno prilagodi novoj situaciji. Obrt u 1930. godini nešto je opao prema ranijim godinama; i O je pojava sa kojom smo računali. Ali, a to je od velike važnosti, nigde se ne: spominja, da je opao i volumen poslova. Obrt u 1930. godini. manji je zbog toga što je preduzeće, vodeći тасипа о зтаnjenoj kupovnoj moći konzumenata, blagovremeno snizilo cene svojih. proizvoda. Uprava podvlači, da je prodaja teško vršena a da se je još teže naplaćivalo potraživanja i da Su kao posledice toga porasli i dubiozi. Sve su to tipični znaci za 1930. godinu i teško da uopšte postoji preduzeće, koje je ove nedostatke moslo: da- izbegne.

Međutim, iz izveštaja upravnog odbora čitamo još i druge činienice, koje bacaju naročito povolino svetlo na „Меттц“. Ти: ве skromno nabraja, da je u prošloj godini kvalitet proiz vođnije: znatno popravljen, da su troškovi fabrikacije — svakako pomoću {tehničke racionalizacije — znatno smanjeni a da se pri tome nije diralo ni nadnice ni plate. Sumnjamo, da ćemo slične kofistatacije moći čitati kod više industrijskih preduzeća. U tome i leži preimućstvo „Merime”, u tome leži njezina rezervna snaga, pomoću koje je uprava uprkos spušlenih cena i 1. d. mogla da iskaže veću dobit no u ma kojoj od ranijih godina.

Opadanje kupovne snage širokih slojeva imalo je porazno dejstvo na hemijsku industriju. U istoj meri na industriju уе'tačkih gnojiva, kao i na onu sapuna. Sapun je prvoklasni artikal potrošnje u masi. Ali, ako opadne potrošačka snaga, onda se odmah smanji i kupovina sapuna, jer se naročito u seljačkim gazdinstvima, pristupa domaćoj proizvodnji, i ako je ona kvalitativno: mnogo slabija. Kod nas se ceni godišnja potrošnja sapuna na: glavu: stanovnika sa oko 1.3 kg, dok iznosi na primer u Nemačkoj preko 5 ke, a u Engleskoj 7 kg. Od toga pak otpada u našoj državi najmanje 1/3 na kućnu proizvodnju, koja је пагоčito važna u Slavoniji i Vojvodini; osim toga imamo još i krajeve gde se umesto sapuna upotrebljava ceđ. i pepeo. Povećana: potrošnja sapuna neće zavisiti jedino od blagostanja stanovništva već i od njihovog opšteoe kulturmog stepena.

Prema tome, naše fabrike sapuna očekuje još široko polje rada. Poznato je, da postoji kod nas osim već pomenute доmaće, kućne proizvodnje preko sto većih ili manjih preduzeća. Proces. koncentracije i racionalizacije pak će i ovde vremenom učiniti svoje i mala, neracionalna preduzeća neće moći konkurisati preduzećima, kao što je to „Merima”. Ona je najveće Srbijansko: preduzeće te vrste, sa skoro stogodišnjom praksom i iskustvom, a pri tome ono raspolaže najmodernijim uređenjem, koje jo{ dozvoljava, sem proizvodnje običnih sapuna i najfinijih toaletnih sapuna, još i fabrikaciju parfimerija i kosmetičkih artikala. Kao akcionarsko društvo „Merima” je osnovana 1927. godine: preuzimanjem fabrike sapuna „Merima” firme Đurković, Ristić i Kompanija u Kruševcu, sa glavnicom od 10 miliona dinara. Glavnica je podeljena na 100.000 akcija a 100 dinara nominalne vrednosti, od čega je u preduzeće uneseno 95.000 akcija kao apor kod pretvaranja u akcionarsko društvo; tom prilikom izvedena je i potpuna reorganizacija i modernizacija.

!'Gornja tablica nam pokazuje, kako su se kretale glavne bilansne pozicije preduzeća u toku poslednjih četiri godina. Dobijamo sledeću sliku;

Račan iztavnanja. · 1930.

Aktiva 1927. 1928. 1929. u hiljadama dinara

Gotovina 81 237 234 145 Hartiie od vrednosti 240 245 167 190 Dužnici 5.005 4.962 6.010 6.291 Nekretnine 4.773 3.400 3.277 2.500 Mašine 2.330 2.169 1.975 1271 Nameštaj, alat i pribor 800 574 609 498 Fabrikacija:

sirovine 1122) 1.962 1.653 1.356

materijal 320 201 300 330 Pojufabrikati 1.383 2.249 2.018 2.293 Laboratorijum 520 464 281 289 Kartonaža 909 686 625 543 Gotova roba 1.220 1.082 102 "= 1:05: Kozmetičko odelenje:

materijal — 330 1112 1.485

gotova roba — — 141 128 Obveze u stranoj mončeti 764 163 124 Razne osobe 202 — 6 1

Pasiva Glavnica 10.000 10.000 10.000 · 10.000 Метсе: |

domaće 2.641 2.000 3.000 4.000

strane 1.250 2.220 2.159 1.763 "Tekući računi 5.330 4.214 3.013 17100. Obaveze u stranoj moneti — — — 294 Rezervni fondovi 20 44 114 209 Dubioza:

otpisano 561 317 379 662

парјасепо — 9 116 80 Zbir računa izravnanja 28.191 25.506. 21.980 2384

Касип gubitka i dobitka.

Rashodi Režiski troškovi i porez 1.599 1.962 2.780 2.298 Amortizacija 904 1.678 459 1.146 Čista dobit 100 120 670 895

Prihodi Dobit na robi 1.368) | 2372. 2616... 2.906 Razlika na kursu i razni prih. 1.458 1.761 1.299 2.023 Zbir prihoda 3320 4.148 4.290 5.010 Dividenda — — 6% 5%

Ono što je za nas od naročite važnosti, to je razvoj preduzeća odnosno glavnih bilansnih pozicija u toku poslednje 1930. godine. Glavnica je ostala nepromenjena, a rezerYe SU u snaž-

nom porastu; u toku poslednji četiri godina porasla su na 209

hiljada dinara,.od toga za skoro polovinu u 1930. godinu. Tuđa sredstva, naime menice i tekući računi, pokazuju (епдепсци smanjenja. Naročito tekući računi poverioca, koji su od 5.33 miliona u 1927. godini do kraja 1930. godine smanjeni na 1.77. miliona dinara. (manji su dakle za 3.56 miliona dinata), a menična pasiva porasla je od 3.89 miliona na 5.76 miliona dinara (porast za ove četiri poslednje godine iznosi 1.87 miliona). Iz ovoga dakle izlazi, da su tuđa sredstva u 1930. godini za 1.69 miliona manja no u 1927. godini. To je jedan veoma povoljan znak. Ta izvršena promena u strukturi tuđih sredstava veoma је karakteristična i važna po samo preduzeće: menice Su krediti Narodne banke, a dugovanja po tekućim računima krediti nekih privatnih novčanih ustanova i šestorice akcionara — Кој su u međuvremenu bili isplaćeni. To drugim rečima znači, da