Narodno blagostanje — dodatak

дање дужника за скоро милион динара. Та се тенденција на- |

ставља већ две године, Сигурно се иде за тиме да се контокорентне кредите замењује меничним. Не само што има мевични кредит ту предност, да је у случају судског поступка, процедура много бржа и једноставнија, него се редисконтирањем есконтираних меница може доћи до нових средстава која се онда опет могу пласирати у есконт.

Пада у очи знатан пораст ефеката. Од нешто преко 100 хиљада динара на скоро 2 милиона. Држимо да су набављени државни папири. Можда и доларски. Новчани 5аводи пласирали су прошле године знатно већа сретства у

државне папире него ранијих година. Један део пласира у

државне папире своје резерве. Други опет, нарочито у крајевима са јефтиним каматњаком скоро више налазе рачуна у пласману у државне папире него код улажења у кредитне операције. O

Чисти добитак поновно је у порасту. Док други заводи ни са знатнијим повећањем пословања не успевају да искажу већи добитак, јер је каматна стопа данас нижа него што је била пре 2—3 године, Славонска аграрна штедионица са сразмерно незнатним повећањем послова иска• зује знатно већи добитак.

Рачун добитка и губитка за последње 4 године овако

изгледа : | Добитак 1930. г. 1929. г. 1928. г. 1927. . - у хиљадама динара Камати 1,358 669 571 545 Провидба 766 519 488 393

овас свакоки онниневвипианавсинк тиликанацанпекавннинваваинх —_ ansa spa nam u sps pina

ПН aaa Ра а А ПИ Па JO. 2 ud a aRmaansssnspsmuasjsa sss ljm ajpRshsin ssam НА RE" Aj

sastavni ale гуаков зтоја

| d22ž~rr | МОТОВМА |

Sta

Бевстав Вкадет а пашна Тејећов 859,2198,1473

Губитак Порези 143 243 88 82 Трошкови 703 395 544 565 Камати 650 — — – Добитак 638 551 436 287

Поједине позиције рачуна губитка и добитка за 1930. годину битно се разликују од одговарајућих позиција билансе за 1929. годину. Међутим рачун губитка и добитка био је раније један у неку руку „нето“ рачун губитка и добитка, док је овај за 1930. годину „бруто“. Ранијих година камати су исказани само пер садо, док су за прошлу годину исказани и као примитак и као издатак. Нето приходи камата били би 708 хиљада перма 669 хиљада 1929. године. Код трошкова је знатан пораст. Међутим изгледа, да се и ту ради о исправнијем начину књижења. јер прошле године ни један новчани завод није повисио своје режијске трошкове за скоро 100 хиљада динара. |

Уиме пореза издано је 100 хиљада динара мање. о. Је и у првом реду деловало на повишење чистог добитка.

Услед повећаног добитка завод је био у стању да ис плати дивиденду од 9 од сто према 8 од сто прошле године, Прошле године сигурно је редак број новчаних завода који бе исплатити већу дивиденду него ранијих година. Могу бити задовољни и они који остају при истој диви“ денди. Славонска аграрна штедионица је у том погледу једна пријатна изнимка.

аапапикоагалпшшвазовошававаак о овависа

Ра

26 зидезача | „адтејв

Кату сеча 5 4654, 4552. 4518